Medijske priče na Kosovu i u Srbiji uglavnom se odnose na visoku politiku, dok životna svakodnevica ostaje neprimećena.
Izveštavanje je uglavnom usmereno na krizne situacije na terenu i dijalog na visokom političkom nivou, dok su izveštaji o ekonomskim, kulturnim odnosima ili bilo kojoj vrsti saradnje između Kosova i Srbije retki, rezultati su zajedničkog istraživanja BIRN-a Srbija i Internjuza Kosova pod nazivom - "Istraživanje medija o odnosima između Srbije i Kosova: sukob ili saradnja“.
Za uzorak je odabrano po sedam medija u Beogradu i Prištini.
Nalaze istraživanja koji se odnose na beogradske medije predstavila je novinarka Tanja Maksić iz BIRN-a Srbija, koja je navela da je jedan od glavnih utisaka „da postoji jasna razlika u izveštavaju između provladinih i nezavisnih medija“.
„Kada biste čitali jedne pa druge verovatno biste pomislili da ne živite istu realnost ili bar da ne živite u istoj zemlji. I moram da kažem da ove podele nisu isključivo proizvod medijske scene, one su u stvari jedan deo širih problema sa kojima se mi susrećemo u Srbiji već dobrih desetak godina, a to je da mi živimo u jednom jako autoritarnom režimu koji ukida razne vrste demokratskih prava i sloboda. Taj nedostatak demokratskih kapaciteta se vidi i u medijima, ali i u svim drugim društvenim oblastima“, rekla je Maksić predstavljajući nalaze istraživanja.
Ona navodi da se oko trećina medijskih priča odnosi na „incidente“, dok su ostale priče posvećene diplomatskim pregovorima, a da je najmanje ili gotovo uopšte priča o običnim životima ljudi i njihovim odnosima ili međuetničkoj saradnji. Istraživanje pokazuje i da se „javno mnjenje u Srbiji oblikuje na osnovu ograničenog broja izvora i bez zadovoljavajuće raznolikosti glasova u debati“.
„Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je najčešće korišćen izvor informacija. On je, u gotovo trećini celokupnog uzorka koji smo mi obradili jedan od glavnih izvora. Dok su građani direktno citirani samo 13 puta", kazala je Matić.
Ona je rekla i da je simptomatično to da se u medijima u Srbiji gotovo nikad ne čuje glas kosovskih zvaničnika.
"Dakle, čak i u trenucima kada se oni susreću zbog međusobnih dogovora, zbog međunarodne saradnje, vi, recimo, nikad ne možete da čujete kako Kurti govori ili predsednica Kosova ili neko od njih, već novinari njihovi izjave uglavnom prepričavaju“, navodi Maksić.
Kad su u pitanju mediji na Kosovu, situacija je prema rečima jednog od autora istraživanja Krešnika Gašija iz Internjuza Kosova, slična, jer su kako je naveo i kosovski mediji „previše fokusirani na prenošenje izjava političara“ i da su im oni glavni izvor informacija.
„Statistika koja nam ukazuje na to da političari nastavljaju da budu glavni izvor informacija je problematična po medije, sa obe strane. Novinari moraju da počnu da shvataju da je političarima dozvoljeno da lažu, ali da novinari moraju da imaju filter kojim se političarima ne dozvoljava da prenose laži i dezinformacije“, rekao je Gaši.
Posle prezentacije istraživanja održana je i panel diskusija pod nazivom "Između sukoba narativa: izazovi u izveštavanju sa Kosova", gde su učestvovali brojni novinari koji izveštavaju na srpskom i albanskom jeziku na Kosovu, ali i predstavnici nevladinih organizacija.
Novinarka Kim radija Zorica Vorgučić istakla je problem nedostupnosti sagovornika, koji su deo vlasti.
„Kada su izjave političara u pitanju, tu nemamo puno sreće jer ih uglavnom ne dobijamo od onih koji su dužni da nešto kažu. Mislim na predstavnike Srpske liste. Oni uglavnom izbegavaju da daju izjave. Ponekad se desi neko obraćanje gde novinari nemaju često priliku da postave pitanja“, rekla je Vorgučić.
Urednica portala „Kallxo“ Jeta Džara ukazala je na poteškoće albanskih i srpskih novinara kad je u pitanju nepoznavanje jezika.
„Na Kosovu se danas od novinara očekuje da pokrije najveće tenzije koje se dešavaju, od barikada, pa do svega ostalog. Kako kad se većina njih u životu nikad nisu sreli sa Srbima ili se recimo Srbi nisu sreli sa Albancima. Ali stvoren je takav sistem, jer i prosečna starost novinara na Kosovu je od 25 do 30 godina i Srba i Albanaca", navela je ona.
Džara objašnjava kako su ti ljudi su odrastali su različitim sistemima obrazovanja koji se u potpunosti razlikuju.
"Srbi su u obrazovnom planu učili da je Kosovo srce Srbije, a Albanci da je Kosovo oslobođeno“, navela je Džara i istakla da je ovaj problem rešiv kroz obrazovni sistem.
Vera Pulja, Direktorka NVO „Prostor za društvene promene“, osvrnula se na izveštavanje pojedinih medija u Srbiji i albanskih medija na Kosovu o događajima u Banjskoj, istakavši da je ono bilo toliko različito, kao da se ne radi o istom događaju.
„Naravno glasovi ovih drugih medija koji su nezavisni jednostavno nisu se mogli čuti. Sad postoji jako mnogo medija, mnogo je portala i ljudi se uglavnom informišu preko društvenih mreža koje sadrže i komentare, tako da to jednostavno kontaminira ukupno mišljenje društva i jednostavno stvara jednu buku“, navela je ona.
Predstavljanje istraživanja i debatu organizovao je portal Kossev koji je deo zajedničkog projekta pod pokroviteljstvom EU „Podsticanje međukulturne razmene između medija kao prekretnice ka procesu pomirenja između Kosova i Srbije“. Projekat se sprovodi u partnerstvu sa Balkanskom istraživačkom mrežom (BIRN Srbija), Internews Kosova (IKS) i Nezavisnim društvom novinara Vojvodine (NDNV).
