U Prištini je predstavljen rečnik pod nazivom ”Reči kojima nije potreban prevod”, u kojem se nalaze reči koje se isto pišu i izgovaraju na srpskom i albanskom jeziku.
U pisanju ovog rečnika učestvovali su i studenti Balkanologije i Albanologije sa univerziteta u Prištini i Beogradu.
“Našli smo oko 800 reči koje se isto pišu i izgovaraju i imaju isto značenje na albanskom i srpskom jeziku. Jezik je sredstvo mira, sredstvo naše svetle budućnosti, jezik je glavni element koji nam može dati mogućnost da kažemo mi smo isti, da mi balkanci smo isti”, rekla je Elvira Krueziu, studentkinja iz Prištine.
Borivoje Lazić student iz Beograda očekuje da ovaj rečnik približi albanski i srpski narod.
“Ja sam imao priliku da ranije malo pričam albanski, ali sada tečno govorim albanski. To mi je dosta pomoglo da shvatim koliko zapravo mi mladi trebamo da radimo na tome da sagradimo sve te mostove koje su istorija i politika razrušile i da pokažemo da mi zapravo trebamo da budemo spona između dva naroda”, rekao je Borivoje Lazić, student albanologije iz Beograda.
Autorka rečnika “Reči kojima nije potreban prevod” Nora Bezera smatra da jezik predstavlja ključan element u identitetu jednog naroda. Navodi da cilj ovog projekta nije bio samo pronalaženje istih reči, već i spajanje mladih ljudi sa Kosova i Srbije.
“Imajući u vidu da su naši narodi geografski vekovima živeli u susedstvu, ali nažalost samoizolovao obe zajednice, dovelo je do toga da nimalo nismo upoznali međusobne kulture, a samim tim ni jezike. Dokaz vođenja paralelnih života jesu i današnje mlađe generacije na Kosovu koje nažalost nemaju nikakvih dodirnih tačaka među sobom, a i ako do neke dodirne tačke ili komunikacije ipak dođe, ona se nažalost odvija na engleskom jeziku, koji nam je kulturološki mnogo dalji i straniji", rekla je Bezera.
Koautorka rečnika Marija Orović predstavila je nekoliko reči, koje kako je navela, otkrivaju poreklo i kulturološki značaj.
"Kako naš balkanski menatlitet nije poznat po smirenosti i uzdržljivosti jasno je da će se to ogledati i u našim jezicima. Jedna takva reč je "aman" koja je klasifikovana kao turcizam. Koristi se kao zamena za 'au bre', 'čekaj da ti objasnim', 'zašto mi nikada ne veruješ' i 'večito moram da se pravdam čoveče'. A njoj se takođe dodaje 'zaman' pa se u treutku iznerviranosti izgovara 'aman zaman'. Često se koristi kao izraz čuđenja, na primer 'aman koliko si visok' ili 'aman konačno si došao'. Kroz zajedničku upotrebu reči kao što je aman pokazuje se istorijska veza dva naroda", rekla je Orović.
Rečnik “Reči kojima nije potreban prevod” deo je projekta “Diverzifikacija društvenog pejzaža kroz umetnost”, koji je podržala Kancelarija za saradnju
sa Švajcarskom na Kosovu, a koji sprovode nevladine organizacije Centar za afirmativne društvene akcije i Integra u okviru inicijative Barabar centar.
