Evropska unija nije uspela da se dogovori o paketu finansijske pomoći od 50 milijardi evra koji je Ukrajini očajnički potreban, uprkos tome što je EU prethodno odlučila da otvori pregovore o pridruživanju sa zemljom razorenom ratom.
Na pomoć je veto stavio mađarski premijer Viktor Orban, zadavši još jedan težak udarac ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom nakon što ove nedelje nije uspeo da ubedi američke zakonodavce da odobre dodatnih 61 milijardu dolara Ukrajini, uglavnom za kupovinu oružja od SAD.
Početak pregovora o pristupanju bio je važan trenutak i zapanjujući preokret za zemlju u ratu koja se borila da pronađe podršku za svoje aspiracije za članstvo i dugo se suočavala sa tvrdoglavim Orbanovim protivljenjem.
Mađarski lider odlučio je da ne stavi veto na pristupne pregovore, ali je potom blokirao paket pomoći.
"Mogu da vas obavestim da se 26 lidera složilo oko (pregovora o budžetu)", rekao je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel. "Trebao bih da budem veoma precizan. Jedan lider, iz Švedske, treba da se konsultuje sa svojim parlamentom, što je u skladu sa uobičajenom procedurom za ovu zemlju, a jedan lider nije mogao da se složi".
Odluke zahtevaju jednoglasnost među članicama EU.
Ipak, Mišel, koji je predsedavao briselskim samitom, nazvao je početak pristupnih pregovora "jasnim signalom nade za njihov narod i naš kontinent".
Iako bi proces između otvaranja pregovora i konačnog učlanjenja Ukrajine mogao da potraje mnogo godina, Zelenski je pozdravio sporazum kao "pobedu Ukrajine; pobedu cele Evrope".
"Istoriju stvaraju oni koji se ne umaraju od borbe za slobodu", rekao je Zelenski.
Finansijski paket nije mogao da bude odobren nakon što je Orban stavio veto i na dodatni novac, kao i na reviziju budžeta EU. Ukrajina očajnički računa na sredstva koja će pomoći njenoj oštećenoj ekonomiji da opstane u narednoj godini.
Mišel je rekao da će se lideri ponovo sastati u januaru u pokušaju da izađu iz ćorsokaka.
Orban je pre samita upozorio da bi forsiranje odluke o ukrajinskim pitanjima moglo uništiti jedinstvo EU. Odluke o proširenju EU i o reviziji njenog dugoročnog budžeta, koji sadrži 50 milijardi evra pomoći za vladu u Kijevu, moraju biti jednoglasno donete od svih 27 zemalja članica.
Orban je takođe zapretio da će staviti veto na početak pregovora o pridruživanju, ali je na kraju odustao.
Belgijski premijer Aleksandar de Kru nazvao je otvaranje pregovora o članstvu udarcem za ruskog predsednika Vladimira Putina. "To je vrlo jasna poruka Moskvi: Mi Evropljani, ne ostavljamo Ukrajinu", rekao je on.
Orban je rekao da se i dalje nepokolebljivo protivi, ali da je odlučio da ne iskoristi veto jer se 26 drugih nacija tako snažno zalažu za. Prema pravilima EU, uzdržanost ne sprečava donošenje odluke.
Zvaničnik EU, koji je insistirao na anonimnosti, rekao je da je Orban "u trenutku kada je odluka doneta bio odsutan iz prostorije" kada je odluka doneta.
Orban je rekao da se povukao jer su sve njegove kolege bile posvećene stavljanju Ukrajine na put članstva u EU, iako njihov stav nije promenio njegovo mišljenje.
"Perspektiva Mađarske je jasna: Ukrajina nije spremna da bi započeli pregovore o članstvu u EU. To je potpuno nelogična, iracionalna i neispravna odluka", rekao je on.
Drugi su pohvalili Orbanov gest. Pripremali su se za to da se samit produži na dodatni dan u subotu.
"Svakako brže nego što je bilo ko od nas očekivao", rekao je irski premijer Leo Varadkar.
"Pošteno od premijera Orbana, on je izneo svoj argument, izneo ga veoma snažno. On se ne slaže sa ovom odlukom i ne menja svoje mišljenje u tom smislu, ali je u suštini odlučio da ne koristi pravo veta", rekao je Varadkar.
"Poštujem činjenicu da on to nije uradio, jer bi nas to dovelo u veoma tešku poziciju kao Evropsku uniju", dodao je irski lider.
Belgijanac De Kru je imao malo drugačiji stav, rekavši da misli da Orban "nije iskoristio svoj veto jer je shvatio da bi to bilo neodbranjivo".
Istovremeno sa Ukrajinom, lideri EU su takođe odlučili da otvore pregovore o članstvu sa susedom Ukrajine, Moldavijom.
U Sjedinjenim Državama, savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan pozdravio je "istorijsku odluku EU da otvori pristupne pregovore sa Ukrajinom i Moldavijom, što je ključni korak ka ispunjenju njihovih evroatlantskih aspiracija".
U Kijevu je vest dočekana sa opreznim optimizmom.
"Mi smo Evropa. Ukrajina je Evropa, centar Evrope. Želim da dobijemo status ponosne članice Evrope", rekla je Olha Paradovska, 70-godišnja Kijevljanka.
Ivan Oležko, 19, rekao je da je odluka o započinjanju pregovora o pridruživanju odavno zakasnila. "Ako sve bude u redu, biću srećan, ali ne znamo šta će biti dalje", rekao je on.
Lideri EU su očekivali da će samit potrajati barem do petka kasno pre nego što bi se mogao postići bilo kakav napredak, tako da je sudbonosno saopštenje došlo potpuno neočekivano nakon što Orban nije blokirao potez svojih kolega.
Ozareni Mišel je neplanirano sišao u salu za medije na samitu i rekao: "Ovo je istorijski trenutak i pokazuje kredibilitet Evropske unije. Snagu Evropske unije. Odluka je doneta".
On je rekao da će pregovori biti otvoreni pre nego što u martu bude podnet izveštaj liderima.
Iznenađenje je došlo u gorkom trenutku za Zelenskog, odmah nakon ovonedeljnog putovanja u Vašington, gde je američki Kongres ostao gluv na njegove molbe za veću pomoć. Ukrajinski predsednik je tražio bolji odgovor u Briselu.
"Jednako je važno da Ukrajina ima sredstva da nastavi rat i obnovi svoju zemlju", rekao je De Kru.
Hitnost pronalaženja rešenja poklapa se sa potencijalnim udarom na kredibilitet EU, rekao je ukrajinski predsednik u video obraćanju liderima okupljenim u Briselu.
"Niko ne želi da se Evropa smatra nepoverljivom. Ili nesposobnom da donosi odluke koje je sama pripremala", rekao je on.
