Izrael je u ponedeljak saopštio da su njegove snage izvele nove napade na pripadnike Hamasa u centralnoj i južnoj Gazi, kao i vazdušne napade na Hezbolah u južnom Libanu.
Izraelske snage bombardovale su istočni deo južnog grada Kan Junis i centralni deo Pojasa Gaze, a u tom području se vode i borbe na terenu, saopštili su u stanovnici.
U napadu na Deir Al-Balah, tokom noći je poginulo 18 osoba a četvoro u ponedeljak. Zdravstveni zvaničnici u Gazi - koja je pod kontrolom Hamasa - saopštili su da je tokom noći poginulo 247 osoba.
Vojno krilo Hamasa, brigade Al-Kasam, saopštilo je da je ispalilo rakete na Tel Aviv u odgovoru na "cionistički masakr nad civilima".
U jednom od izraelskih napada na južni Liban u ponedeljak je ubijen visoki komandant Hezbolahovih elitnih snaga Radvan, potvrdila su za Rojters tri bezbednosna izvora.
Bezbednosni izvori identifikovali su ga kao Visama al-Tavila, zamenika šefa jedinice unutar snaga Radvan. Rekli su da su on i još jedan borac Hezbolaha poginuli kada je njihov automobil pogođen u napadu na libansko selo Majdal Selm.
"Ovo je veoma bolan udar", rekao je jedan od bezbednosnih izvora. Drugi je rekao: "Stvari će sada planuti".
U izraelskom bombardovanju ubijeno je više od 130 boraca Hezbolaha u južnom Libanu otkako je počelo prekogranična razmena uglavnom artiljerijske vatre posle Hamasovog napada na izraelsku teritoriju 7. oktobra. Još 19 je ubijeno u Siriji.
Generalni sekretar Hezbolaha Sajed Hasan Nasralah upozorio je Izrael u dva televizijska obraćanja prošle nedelje da ne pokreće rat u punom obimu u Libanu.
"Ko god pomisli na rat sa nama - jednom rečju, zažaliće", rekao je Nasralah.
Ko je komandant Hezbolaha ubijen u Libanu?
Elitni komandant Hezbolaha koji je ubijen u izraelskom vazdušnom napadu u ponedeljak u južnom Libanu borio decenijama za grupu koju SAD i EU smatraju terorističkom i učestvovao u nekim od njenih najvećih bitaka. Visam al-Tavil, komandant Hezbolahovih tajnih Radvan jedinica raspoređenih duž granice sa Izraelom, poginuo je kada je pogođen terenac u njegovom rodnom gradu Kirbet Silem.
Udar je bio oko 10 kilometara od granice, izvan sela i gradova koji su bili svedoci vatre česte razmene vatre Izraela i Hezbolaha u poslednja tri meseca. Izraelski zvaničnici nedeljama zahtevaju da se Radvan jedinice povuku iz graničnog područja kako bi se desetinama hiljada Izraelaca raseljenih zbog borbi omogućilo da se vrate u domove.
Tokom posete Izraelu prošlog meseca, američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan rekao je da bi „ishod pregovora“ bio najbolji način da se umire stanovnici severnog Izraela. Al-Tavil je bio najviši zvaničnik Hezbolaha ubijen od kada je počela razmena vatre duž granice između Libana i Izraela nakon smrtonosnog napada Hamasa, saveznika Hezbolaha, 7. oktobra na južni Izrael.
Zvaničnik Hezbolaha rekao je za Asošijeted pres da je al-Tavil imao ulogu u izazivanju rata sa Izraelom u leto 2006. i da se borio u građanskom ratu u Siriji, gde je bio zadužen za koordinaciju između libanske grupe i sirijske vojske u bitkama protiv Islamske države. Dana 12. jula 2006, al-Tavil je bio član specijalne jedinice Hezbolaha koja je prešla u Izrael, zarobila dva pripadnika IDF-a i ubila druge, što je izazvalo mesečnu borbu sa Izraelom u kojoj je ubijeno 1.200 ljudi u Libanu i 160 u Izraelu, rekao je zvaničnik koji je insistirao na anonimnosti.
Godinama kasnije, kada se Hezbolah pridružio ratu u Siriji 2013, boreći se zajedno sa snagama sirijske vlade, al-Tavil je bio bliski pomoćnik tamošnjeg glavnog komandanta Hezbolaha, Mustafe Badredina, koji je ubijen 2016, rekao je zvaničnik.
Al-Tavil, čija su dva brata ubijena u borbi sa Hezbolahom, učestvovao je u desetinama napada na izraelske snage i njihove libanske saveznike tokom 18-godišnje okupacije južnog Libana, sve do povlačenja 2000. godine.
Tokom dugih godina sa grupom, al-Tavil je bio blizak Imadu Mugnijehu, vojnom šefu Hezbolaha od osnivanja grupe 1982, sve dok nije poginuo u bombaškom napadu u glavnom gradu Sirije 2008. Al-Tavil je takođe imao bliske veze sa generalom Kasemom Sulejmanijem, šefom iranskih snaga Kuds, koji je ubijen u napadu američke bespilotne letelice u Bagdadu 2020.
Napadi na Gazu i na Hezbolah u Libanu usledili su dok su se izraelski zvaničnici pripremali za posetu američkog državnog sekretara Entonija Blinkena, koji je rekao da će razgovariti o tome da Izrael treba da čini više kako bi sprečio civilne žrtve u svojim operacijama u Gazi i da olakša isporuku humanitarne pomoći enklavi.
Blinken je takođe izrazio zabrinutost zbog širenja sukoba u regionu.
"Ovo je sukob koji bi lako mogao da metastazira, izazivajući još veću nesigurnost i patnju", rekao je Blinken u nedelju.
Američki predsednik Džo Bajden rekao je u ponedeljak da radi sa Izraelom na tome da smanji vojno prisustvo u Gazi, nakon što su demonstranti prekidali njegov govor u Južnoj Karolini tražeći primirje.
"Tiho radim sa izraelskom vladom na tome da značajno izađe iz Gaze", rekao je Bajden tokom govora u crkvi u Južnoj Karolini, u kojoj je 2015. godine beli rasista ubio devetoro crnačkih vernika.
Nakon što su demostranti uzviknuli "primirje odmah", Bajden je rekao: Razumem vašu strast.
Saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman je tokom susreta sa Blinkenom u ponedeljak naglasio važnost zaustavljanja neprijateljstava u Gazi i utvrđivanja puta za mir, prenela je saudijska državna novinska agencija SPA.
Prestolonaslednik - koji je pre rata predvodio napore na diplomatskom približavanju njegove zemlje i Izraela - naglasio je potrebu da se obnovi stabilnost i osigura da Palestinci dobiju legitimna prava, prenosi SPA.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu, govoreći na sastanku kabineta u nedelju, obećao je da će nastaviti borbu.
"Rat se ne sme zaustaviti dok ne postignemo sve ciljeve: eliminaciju Hamasa, povratak svih naših talaca i obezbeđivanje da Gaza više ne predstavlja pretnju Izraelu", rekao je on na početku nedeljnog sastanka vlade. "Ovo govorim i našim neprijateljima, i našim prijateljima."
Izraelska kampanja ostavila je ogromne delove Pojasa Gaze u ruševinama. Ministarstvo zdravlja u Gazi, pod upravom Hamasa, saopštilo je da je u izraelskoj ofanzivi poginulo više od 22.800 ljudi. Ministarstvo ne pravi razliku između militanata i civila, ali tvrdi da su 70 odsto ubijenih bili žene i deca.
Izrael je započeo svoju vojnu kampanju za brisanje Hamasa nakon što su Hamasovi borci prešli u južni Izrael 7. oktobra. Izrael je saopštio da je 1.200 ljudi ubijeno i oko 240 zarobljenih u terorističkom napadu, dok se za 129 veruje da još uvek drže Hamas ili drugi militanti u Gazi.
Agencija UN za palestinske izbeglice kaže da se skoro 1,9 miliona od 2,3 miliona stanovnika Gaze sklonilo u ili u blizinu lokacija agencije u Gazi.
Prema podacima Komiteta za zaštitu novinara, do nedelje je ubijeno 79 novinara. Organizacija je saopštila da su među poginulima 72 Palestinca, četiri Izraelca i tri libanska novinara.
"CPJ naglašava da su novinari civili koji obavljaju važan posao u vreme krize i da ne smeju da budu na meti zaraćenih strana", rekao je u saopštenju Šerif Mansur, koordinator programa CPJ za Bliski istok i Severnu Afriku.
Al Džazira je osudila smrt dvoje novinara, od kojih je jedan radio kao frilenser za tu mrežu, a za koje vlasti u Gazi pod upravom Hamasa kažu da su ubijeni u izraelskom vazdušnom napadu dok su putovali izveštavajući o ratu u blizini Rafe.
Mustafa Turija je bio video stringer za Agenciju Frans pres.
Hamza Al-Dahdouh je bio dopisnik Al Džazire i sin šefa biroa te TV mreže u Gazi, Vaela Al-Dahdouha. U napadu je ranjen i treći frilenser, Hazem Rajab.
Ranije u ratu, Vael Al-Dahduh je izgubio ženu, još dvoje dece i unuka - i zamalo se ubio.
Mreža Al Džazira sa sedištem u Kataru navodi u saopštenju da posljednja ubistva pokazuju "bez sumnje odlučnost izraelskih snaga da nastave ove brutalne napade na novinare i njihove porodice, s ciljem da ih obeshrabre da obavljaju svoju misiju, kršeći principe slobode štampe".
Al Džazira je pozvala "Međunarodni krivični sud, vlade, organizacije za ljudska prava i Ujedinjene nacije da pozovu Izrael na odgovornost za svoje gnusne zločine" i zatražila "prekid napadanja i ubijanja novinara".
Izraelska vojska (IDF) nije komentarisala napad, ali u saopštenju od 16. decembra, odgovarajući na pitanje o smrti još jednog novinara Al Džazire u Gazi, vojska je rekla: "IDF nikada nije i nikada neće namerno gađati novinare".
U izveštaju su korišćeni neki materijali agencija Asošijeted pres, Rojters i Agencije Frans pres.
