U tipično hladno januarsko jutro, dok je većina stanovnika holandskog Haga išla na posao, u blizini impozantnog zdanja Palate mira gradu na obali Severnog mora okupile su dve suprostavljene grupe ljudi. Na jednoj strani su bile palestinske zastave i transparenti "stop genocidu", na drugoj zastave Izraela i fotografije otetih talaca - a između njih Međunarodni sud pravde (MSP).
Sudije ovog tribunala započele su saslušanja po tužbi Južnoafričke Republike protiv Izraela za genocid nad palestinskim stanovništvom u Gazi. Izrael je odbacio optužbe, tvrdeći da se afrička država ponaša kao "produžena ruka Hamasa".
Ovaj slučaj bi, kakva god da bude presuda, mogao da ima značajan uticaj na dalji tok sukoba Izraela i Palestinaca, iako bi proces mogao da potraje više godina, a dodatnu težinu mu daje činjenica da je tužbu podnela Južnoafrička Republika - država koja nije akter sukoba, objasnili su za Glas Amerike Vilijam Šejbas, profesor Midlseks univerziteta u Londonu koji je zastupao Mjanmar pred MSP i Tibor Varadi, profesor međunarodnog prava koji je zastupao Jugoslaviju i Srbiju pred istim sudom.
Okidač za sukob u Gazi izbio je nakon što je Hamas, palestinska ekstremistička grupa koju su Sjedinjene Države i Evropska unija proglasile terorističkom organizacijom, napala južni Izrael, ubivši 1.200 ljudi i otevši 240. Izrael je žestoko uzvratio vojnom operacijom u Gazi u kojoj je do sada ubijeno 24.000 ljudi, prema podacima lokalnog ministarstva zdravlja koje kontroliše Hamas.
“Kriza i sukob u Gazi su od velikog međunarodnog značaja, a pogotovo što je u pitanju konvencija o genocidu. I to je važno jer je to slučaj u kojem država koja nije ono što mi kažemo oštećena, preuzima odgovornost kao članica globalne zajednice da se međunarodno pravo sprovodi. A to je Južnoafrička Republika", ističe za Glas Amerike Šejbas, kojeg su 2014. Ujedinjene nacije imenovale na čelo komisije za istragu o ratu u Gazi te godine.
On objašnjava da bi prvi mogući korak suda mogao da bude donošenje privremene ili hitne mere kojim se Izraelu nalaže da obustavi akcije u Gazi.
“Ako Južnoafrička Republika ne dobije nalog za privremene mere i slučaj bude odbačen, možda to ohrabri Izrael u svom ponašanju. A ako bude privremenih mera ili konačne presude povoljna za Južnoafričku Republiku, to bi moglo veoma da utiče na razvoj situacije na Bliskom istoku. Naravno, to ne bi rešilo sve probleme, jer je ovo jedno od velikih i složenih pitanja Ujedinjenih nacija već 75 godina. Neće 15 ili 17 sudija potezom pera sve promeniti. Ali to može doprineti izazivanju pozitivnog ishoda, a to bi, po mom mišljenju, bilo konačno uspostavljanje nezavisne države Palestine”, ocenjuje Šejbas.
Tibor Varadi kaže da nije iznenađen argumentima koje su obe strane iznele tokom dvodnevnog saslušanja, a kaže da je "zanimljivo da je to počela Južnoafrička Republika i onda se tu postavlja pitanje nadležnosti".
"Obično su u tim sporovima suprotstavljene strane one koje su u sukobu. Ovde je to praktično nemoguće jer je Izrael nesumnjivo jedna strana i ona je članica konvencije o genocidu, ali je druga strana mnogo slabije definisana i verovatno ne bi imala pristup MSP-u. Negde se kao druga strana imenuje Hamas, negde Gaza, negde Palestina, ali u to nije jedinica koja bi imala prostup MSP. Tu se postavlja pitanje, i to je argument Južne Afrike, da je konvencija o genocidu zabrana koja se odnosi na ponašanje u celom svetu, znači svako ima pravo da tuži", navodi Varadi.
On objašnjava da, za razliku od procesa po tužbi za genocid, procedura oko donošenje privremenih mera može relativno brzo da se završi - za jedan ili nekoliko meseci.
Vilijams Šejbas objašnjava da tipičan slučaj pred Međunarodnim sudom pravde ima tri faze, od kojih je prva moguće donošenje privremenih mera o čemu se sada raspravalja.
"Drugi se bavi prigovorima države koja je tužena, prigovorima na nenadležnost ili prihvatljivost predmeta. A to se obično čuje oko dve godine nakon početka slučaja. I konačno, tu je ono što mi zovemo slučaj u meritumu, gde će sudije doneti odluku o tome da li je u Gazi počinjen genocid ili ne, i obično bi za to trebalo četiri do pet godina".
Šejbas je podsetio je da je Bosna i Hercegovina pokrenula slučaj protiv tadašnje Savezne republike Jugoslavije 1993, a presuda je doneta 2007. Srbija je sama preuzela odgovornost tužene strane, nakon osamostaljenja Crne Gore 2006.
Jedan od argumenata izraelske strane pred MSP je tvrdnja da je Hamas taj koji je počinio genocid 7. oktobra, a Šabas kaže da to ne može da bude predmet u ovom procesu.
“Ovaj slučaj se bavi samo genocidom, a ne ratnim zločinima. Teoretski bi bilo moguće da Izrael pokrene slučaj protiv Palestine i one koji su odgovorni za ratne zločine koje je počinio Hamas. Ali sud nije nadležan za to. Trenutno ima jurisdikciju samo u sporu oko zločina genocida".
Zašto je Južnoafrička Republika pokrenula slučaj i šta kaže Izrael?
Južnoafrička Republika je osudila napad Hamasa 7. oktobra na Izrael, istovremeno istakavši da podržavaju pravo Palestinaca na sopstvenu državu.
Vladajući Afrički nacionalni kongres takođe ima dugu istoriju solidarnosti sa borcima za palestinsku nezavisnost, a više puta su južnoafrički lideri pravili paralele sa sopstvenom borbom protiv aparthejda - rasne segregacije i diskriminacije koju je sprovodila bela manjina protiv crne većine u zemlji, sve do prvih demokratskih izbora 1994.
„Naše protivljenje tekućem pokolju naroda Gaze navelo nas je kao zemlju da se obratimo Međunarodnom sudu pravde“, rekao je predsednik Siril Ramafosa. „Kao narod koji je nekada okusio gorke plodove razvlaštenja, diskriminacije, rasizma i nasilja koje je sponzorisala država, jasno smo da ćemo stati na pravu stranu istorije”.
Vlasti Južnoafričke Republike su u decembru ugostile delegaciju Hamasa, koja je došla na ceremoniju obeležavanja 10. godišnjice smrti Nelsona Mendele.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da su pred sudom iznese laži i licemerstvo.
"Danas smo videli svet koji je naglavačke. Izrael je optužen za genocid dok se bori protiv genocida. Izrael se bori protiv terorista koji su izvršili zločine protiv čovečnosti: Ubijali su, silovali, spaljivali, komadali, otsecali glave deci, ženama, starijim, mladićima i devojkama", poručio je Netanjahu.
Zašto je teško dokazati genocid?
I Varadi i Šabas se slažu da je veoma teško dokazati pred MSP da je počinjen genocid, o čemu svedoče i prethodni slučajevi pred ovim tribunalom.
"Konvencija o genocidu pruža u članu devet osnovu za nadležnost. Ako je reč o drugim ratnim zločinima i drugim nedelima, nema nadležnosti sem ako druga država pristane. Postoji jedan impuls, da se dela kvalifikuju kao genocid da bi postojala baza za nadležnost. Kada je reč o sporu sa Bosnom, kod Srebrenice jeste bio utvrđen genocid, ali samo tamo. Kada je reč o Hrvatskoj, nije. Ali je trebalo kvalifikovati sve kao genocid da bi bilo osnova za nadležnost", govori Varadi.
On kaže da u aktuelnom sukobu na Bliskom istoku za sada postoji nekoliko nespornih činjenica.
"Napad na Izrael 7. oktobra bio je neoprostivo grub, a tu je i odgovor koji uzima mnoge nevine ljudske živote i utiče i na stanovništvo cele teritorije. U ovom trenutku, da bi znali da li to može da se kvalifikuje kao genocid, trebalo bi imati mnogo više podataka".
Vilijam Šejbas objašnjava da bi nešto bilo kvalifikovano kao genocid, prvo potrebno da onaj koji podnosi tužbu dokaže, poštujući visoke standarde, da je postojala izvesnost takvog dela.
"U međunarodnom pravu ne koristimo termin ‘van razumne sumnje’, ali u stvari, mora biti morate da eliminišete svaku razumnu sumnju u vezi sa tim. Suštinsko pitanje je genocidna namera, morate da dokažete da ona postoji. Ako nemate glavni plan kao nacisti u Drugom svetskom ratu, već zasnivate sličaj na zaključcima izvučenim iz ponašanja zemlje, onda morate biti u mogućnosti da isključite sva druga razumna objašnjenja. A Izrael kaže da se zapravo mnogo toga radi u samoodbrani i da su to ratna dela, da žele da dobiju rat, a ne da unište narod Palestine", ističe on.
Kako je nastala reč genocid i šta znači?
Tvorac reči genocid je poljski Jevrejin Rafael Lemkin koji je ga je prvi put upotrebio 1944. u knjizi „Vladavina sila osovine u okupiranoj Evropi“.
Ovaj advokat je kombinovao grčku reč genos - što znači rasa ili narod i latinske caedere - što znači ubiti.
Ujedinjene nacije definišu genocid kao međunarodni zločin namernog, potpunog ili delimičnog uništavanja nacionalnih, etničkih, rasnih i religijskih grupa.
Problem sprovođenja presuda i mera
Iako se radi o tribunalu Ujedinjenih nacija, a države članice se deklarativno zalažu za poštovanje međunarodnog prava, jedan od mogućih problema Međunarodnog suda pravde je sprovođenje presuda.
"Ne postoji globalni mehanizam za implementaciju presude. Ali države su pod velikim političkim pritiskom da se pridržavaju presuda koje je doneo sud. Smatrati da nedostatak mehanizma za izvršenje znači da bi presuda imala beznačajan efekat bi značilo potceniti njenu važnost. Isto možemo reći i za međunarodno pravo, da međunarodno pravo nije sprovodivo. Ali u stvari, ljudi kažu da 99% vremena, 99% zemalja u svetu poštuje 99% međunarodnog prava. Tako da bi to bilo veoma značajno", smatra Šejbas.
Šejbas je predvodio odbranu države Mjanmar po tužbi za genocid nad Rohindžama, muslimanskom etničkom manjinom, koji je podnela Gambija pred MSP.
Tibor Varadi je podsetio da je MSP doneo privremenu meru u sporu BiH i Jugoslavije. "Ja sam zastupao prvo Jugoslaviju, SCG, pa Srbiju, međutim u tom delu postupka, bila je 1993. i vreme (Slobodana) Miloševića, nisam imao pristup. Dobio sam pristup nakon pada Miloševića. U toj fazi kada je Bosna tražila privremene mere, neke su dosuđene, a neke nisu. Koliko znam, Južna Afrika je zatražila devet privremenih mera. Međutim, u sporu sa Bosnom, te privremene mere nisu imale efekte".
Mogu li balkanski slučajevi da imaju uticaj na tužbu protiv Izraela?
Šejbas kaže da su slučajevi u kojima je Srbija učestvovala relevantni i sada jer se radi o tumačenju Konvencije o genocidu.
"Sud nije proglasio Srbiju odgovornom, jer su masakr počinile snage bosanskih Srba, a ne Srbija. Sad nije baš ista situacija, ali postoji element u tvrdnji Južnofričke Republike da je ono što Izrael radi neka vrsta etničkog čišćenja palestinskog stanovništva. Postoji analogija. Možda je sud voljan da usvoji liberalnije tumačenje genocida. A ako to urade, a na to ih nekoliko zapadnih vlada poziva da učine u slučaju Mjanmara, onda će to biti od pomoći Južnoafričkoj Republici. Ako ne, biće od pomoći Izraelu", rekao je Šejbas.
Varadi smatra da je u ratovima u bivšoj Jugoslaviji počinjeno mnogo nedela i da "verovatno je više nedela činila ona strana koja je imala više snage, ali nije to bilo jednostrano".
"Taj sukob koji se razvio pri raspadu Jugoslavije zapravo nije bio sukob država. Spor pred MSP bio je spor država. Postavlja se pitanje da li je taj spor između država bio pravi put da se dođe do pravde, ja sam uveren da nije. Što se tiče individualne odgovornosti, tribunal u Hagu možda nije uvek savršeno postupao, ali je to bio racionalan kolosek", zaključio je Varadi.
Istorijat Međunarodnog suda pravde
Međunarodni sud pravde je glavni sudski organ Ujedinjenih nacija (UN), osnovan je u junu 1945, a sedište mu je u Hagu u Holandiji. Kako se navodi na sajtu ove institucije, uloga suda je da, u skladu sa međunarodnim pravom, reši pravne sporove koje joj podnesu države i da daje savetodavna mišljenja o pravnim pitanjima koja su mu uputili ovlašćeni organi i specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija.
Pored MSP, u Hagu je i sedište Međunarodnog krivičnog suda, kao i nekadašnjeg Međunarodnog tribunalom za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji. MSP se sastoji od 15 sudija, koje Generalna skupština Ujedinjenih nacija i Savet bezbednosti imenuju za devet godina mandata.
Bosna i Hercegovina je 1993. podnela tužbu za genocid protiv Srbije. Po završetku rata, Srbija je podnela kontratužbu, ali se od nje u međuvremenu odustalo.
Ovaj sud je 2007. presudio da Beograd nije pomagao, niti podstrekivao genocid u Srebrenici 1995, ali i da Srbija nije učinila dovoljno da bi sprečila ili kaznila odgovorne za genocid u Srebrenici, te da je time prekršena Konvencija UN.
Presudu za genocid u Srebrenici doneo je Tribunal za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji. MSP je 2015. odbacio međusobne tužbe Srbije i Hrvatske za genocid nad Hrvatima i Srbima u Hrvatskoj.
Pred ovim sudom se od 2017. vodi spor u kojem je Gambija tužila Mjanmar za genocid nad Rohindžama, muslimanskom etničkom manjinom. Ukrajina je podnela tužbu za genocid protiv Rusije pošto je Moskva izvršila invaziju na susednu državu.
