Bela kuća "zaobilazi" pitanja koja se odnose na pokušaje članova Kongresa iz Demokratske partije da ojačaju nadzor nad američkom prodajom oružja Izraelu.
"U celini, jasno je da veoma, veoma ozbiljno shvatamo nadzorne dužnosti Kongresa", izjavio je portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi odgovarajući na pitanje Glasa Amerike na brifingu u Beloj kući. "Dajemo sve od sebe da na odgovarajući način informišemo Kongres i konsultujemo se dok pružamo stranu vojnu pomoć drugim zemljama, uključujući Izrael".
Grupa senatora iz stranke predsednika Džoa Bajdena, koju predvodi senator Tim Kejn, radi na tome da izmeni proviziju zakona o dodatnom finansiranju u oblasti nacionalne bezbednosti. Prema toj proviziji, pomoć Izraelu u okviru programa finansiranja stranih vojski se izuzima iz zahteva za nadzor, koji važe za ostale zemlje.
Kejn želi da blokira zahtev administracije kojim bi se omogućila prodaja oružja i vojne opreme Izraelu, u vrednosti od 3,5 milijardi dolara, a da se o tome ne obavesti Kongres. To je deo novca iz paketa od 106 milijardi dolara zatraženih za dodatno finansiranje nacionalne bezbednosti - zahteva koji je Bela kuća poslala Kongresu 20. oktobra.
Ako se zahtev administracije usvoji, ovlašćenja članova Kongresa da nadgledaju prodaju oružja Izraelu bi se dodatno smanjila. Od izbijanja rata u Gazi, administracija je već dva puta probila standardni rok od 15 dana koji se daje Kongresu da razmotri zahtev - 9. decembra - kada je odobrena prodaja oružja u iznosu od 147,5 miliona, i 29. decembra - prodaja u iznosu od 106 miliona dolara. U oba slučaja, državni sekretar Entoni Blinken pozvao se na retko korišćeno "vanredno ovlašćenje" da bi dozvolio hitnu prodaju oružja.
Nezavisno od Kejnovog amandmana, postoji i rezolucija koju je podneo demokratski senator Berni Sanders, kojom se od Bajdenove administracije zahteva da podnese izveštaj da li je Izrael kršio ljudska prava u Gazi, kako bi se osiguralo da se prodaja oružja i vojna pomoć obavljaju u skladu sa američkim zakonom i međunarodnim pravom. Kongres će o rezoluciji glasati sledeće nedelje.
Džon Kirbi insistira da administracija šalje vojnu pomoć Izraelu u skladu sa "namerom i suštinom zakona". Naglasio je da, dok administracija poziva izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da smanji civilne žrtve, Vašington ne obavlja "aktivnu procenu" da li Izrael krši pravila oružanog konflikta i "ne vidi nagoveštaje" da izraelske odbrambene snage (IDF) krše međunarodno pravo u svojoj vojnoj kampanji protiv Hamasa.
Nije želeo da potvrdi da li se Izrael podvrgava istim standardima kao druge zemlje prilikom prodaje američkog oružja, ali je naglasio da je Bajdenova administracija "vrlo jasna" u pogledu toga kako očekuje da se koristi američko oružje.
Bajdenova administracija je uspostavila smernice da se unaprede mehanizmi koji služe da se osigura da se američko oružje ne koristi u napadima na civile, delom i u odgovor na situaciju iz 2019. godine, kada je Trampova administracija primenila hitno ovlašćenje prodajući oružje Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emirartima i Jordanu. Trampova administracija je tada tvrdila da pretnja Irana predstavlja adekvatnu vanrednu situaciju.
Smernice koje je uspostavila Bajdenova administracija uključuju politiku transfera konvencionalnog oružja iz 2023, koja nalaže Vašingtonu da proceni rizik da zemlja koja je primila oružje "iskoristi to oružje da doprinese kršenjima ljudskih prava ili međunarodnog humanitarnog prava, na osnovu procena raspoloživih informacija i relevantnih okolnosti". Prošle godine su takođe donete smernice za odgovor na povređivanje civila, kojima se uspostavlja okvir za istragu izveštaja o šteti nanetoj civilima od strane partnerske vlade koja koristi američko oružje. Krističari kažu da se te smernice ne odnose na prodaju američkog oružja Izraelu.
U decembru, 77 grupa - među kojima su desetine hiljada pravnika, lidera civilnog društva i aktivista iz različitih zemalja - u podnesku prijatelja suda podržala je tužbu palestinskih organizacija za ljudska prava i američkih građana čije su porodice pogođene vojnim operacijama Izraela. U tužbi se Bajden, državni sekretar Blinken i sekretar za odbranu Lojd Ostin optužuju da nisu "sprečili genocid koji se odvija u Gazi".
Pojedini zvaničnici administracije i politički postavljenici koje je imenovao Bajden podneli su ostavke u znak protesta zbog Bajdenove snažne podrške Izraelu, među kojima je Džoš Pol, bivši direktor za kongresna i javna pitanja u birou Stejt departmenta u čijoj je nadležnosti transfer oružja, koji je napustio svoj položaj u oktobru.
"Ako pogledate američki stav prema ruskoj invaziji na Ukrajinu i njihovoj upotrebi oružja u napadima na bolnice, na elektro-mrežu, SAD brže-bolje izdaju saopštenja u kojima se osuđuju takvi napadi", izjavio je Pol za Glas Amerike. "U slučaju Izraela, pa, tu se koristi naše oružje. Nezamislivo je da ne sprovodimo istu vrstu analize."
Brzu prodaju oružja Izraelu podržava Majkl Markovski, predsednik Jevrejskog instituta za nacionalnu bezbednost Amerike, lobističke grupe čiji je cilj da promoviše "snažno bezbednosno partnerstvo" SAD i Izraela.
"Najhitnija potreba Izraela je vreme", kaže Markovski. "Izraelu je takođe potrebno mnogo municije. Da bi nastavio kampanju protiv Hamasa i bio spreman u slučaju da Hezbolah, teroristički saveznik Irana u Libanu, pojača intenzitet svojih, već svakodnevnih, napada, Izraelu je potrebno još bombi".
Ketrin Džipson je učestvovala u pisanju ovog izveštaja.
