Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je u ponedeljak da postoji konsenzus među evropskim zemljama da bi se trebalo pripremiti za mogući napad Rusije narednih godina i da je potrebno više napora da se Ukrajini pomogne i finansijski i vojno.
Oko 20 evropskih lidera okupilo se u Parizu da bi ruskom predsedniku Vladimiru Putinu poslali poruku o evropskoj rešenosti u pogledu Ukrajine i da bi se suprostavili narativu Kremlja da će Rusija pobediti u ratu koji je ušao u treću godinu.
"Konsenzus među manje više svim zemljama koje su zastupljene za ovim stolom je da bi trebalo da se spremimo da za nekoliko godina Rusija napadne ove države. Svi smo saglasni da ne želimo da ratujemo sa ruskim narodom, ali smo odlučni da eskalaciju držimo pod kontrolom", poručio je Makron i dodao da je cilj sastanka da se utvrdi "kako uraditi više u smislu vojne i budžetske podrške.
Makron je pozvao evropske kolege na brzo sazvani sastanak u Jelisejskoj palati da bi razgovarali o povećanju isporuka municije Ukrajini u svetlu, kako su naveli savetnici francuskog predsednika, eskalacije ruske agresije proteklih nekoliko nedelja.
"Želimo da Putinu pošaljemo veoma jasnu poruku, da neće pobediti u Ukrajini. Naš cilj je da suzbijemo tu ideju, u koju želi da verujemo, da će on pobediti", rekao je predsednički savetnik novinarima uoči sastanka.
Nakon početnog uspeha u potiskivanju ruske vojske, Ukrajine je pretrpela neuspehe na istočnom ratištu, a generali se žale na nedovoljan broj oružja i vojnika.
U obraćanju liderima putem video linka, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ponovio je upozorenje Makrona u pogledu eskalacije konflikta.
"Moramo osigurati da Putin ne može da uništi naše uspehe i ne može da proširi agresiju na druge zemlje".
Ukrajinska vojska saopštila je u ponedeljak da su ruske snage izvele napade preko noći sa 14 dronova i šest projektila.
Vazduhoplovstvo Ukrajine saopštilo je da je ukrajinska protivvazdušna odbrana oborila devet od 14 dronova, a presretanja su obavljena iznad oblasti Harkova i Dnjepropetrovska. Ukrajina je takođe uništila tri rakete, saopštila je vojska.
Sjedinjene Države na sastanku u Parizu predstavlja Džim O'Brajen, pomoćnik državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja, a Kanadu ministar odbrane Bil Bler.
Vojna pomoć Ukrajini
Ukrajinski predsednik rekao je u nedelju da pobeda Kijeva u ratu protiv okupacionih ruskih snaga zavisi od podrške Zapada, dodajući da se oseća "pozitivno" u pogledu mogućnosti da saveznici i partneri isporuče Kijevu rakete dugog dometa.
Govoreći na konferenciji za novinare u Kijevu, Zelenski je takođe rekao da je siguran da će Kongres SAD odobriti novu veliku vojnu i finansijsku pomoć, ali je naveo da je Ukrajini potrebno da se ta odluka donese "u roku od mesec dana".
Glas Amerike je pitao Zelenskog o mogućnosti da Ukrajina dobije poziv za pridruživanje NATO-u na planiranom samitu NATO-a u Vašingtonu u julu.
"Koliko sam razumeo, svi partneri [NATO] podržavaju Ukrajinu u upućivanju takvog poziva. I svi se slažu da će Ukrajina u budućnosti biti u NATO... Ova odluka zavisi od SAD i Nemačka. Ovo je činjenica", rekao je.
Sjedinjene Američke Države i Nemačka su vodeće zemlje koje doniraju vojnu i ekonomsku pomoć Ukrajini. Obe zemlje su izrazile podršku ulasku Ukrajine u NATO, ali zvaničnici su rekli da sada nije trenutak.
Ranije u februaru, na sastanku ministara odbrane NATO u Briselu, ambasadorka SAD pri NATO Džulijan Smit rekla je da ne očekuje da će Alijansa uputiti poziv Ukrajini za članstvo na samitu u julu.
"Ne očekujem da će Alijansa uputiti poziv u ovom trenutku", rekla je Smit 13. februara. "Očekujem da će saveznici moći da signaliziraju da Alijansa nastavlja da se približava Ukrajini i da preduzimamo konkretne korake koji će služiti kao most između sadašnjeg trenutka i tog punopravnog članstva".
Glas Amerike je u nedelju takođe upitao Zelenskog da li postoji rizik po međunarodnu bezbednost ako Ukrajina ne dobije poziv ovog leta da se pridruži bloku od 31 zemlje.
"Koji su rizici? Ne mogu reći. Ne vidim nikakve rizike u pozivanju Ukrajine u NATO... Mislim da su rizici vezani za neadekvatnost (nepredvidljivost) Putinove reakcije. Verujem da ovaj korak, poziv, ne sadrži nikakve rizike", rekao je on.
Mirovni samit
Zelenski je rekao da se nada da će na mirovnom samitu koji planira Švajcarska biti reči o viziji Kijeva za okončanje dvogodišnjeg rata sa Rusijom i da će nacrt tog mirovnog plana biti predstavljen Rusiji.
"Nadam se da će to biti ovog proleća. Ne smemo izgubiti ovu diplomatsku inicijativu", rekao je on novinarima. "Ponudićemo platformu sa kojom on (Putin) može da se složi da je izgubio ovaj rat i da je to bila greška. Velika greška".
Kremlj: Smešna ideja Ukrajine
Kremlj je u ponedeljak saopštio da je ideja o mirovnim pregovorima o ratu u Ukrajini bez učešća Rusije smešna. Primena mirovnih planova bez učešća Rusije je neozbiljna i smešna, ocenio je portparol Kremlja Dmitri Peskov, javlja Rojters.
Kremlj je ranije mirovni plan Kijeva nazivao apsurdnim jer je isključivao Rusiju i poručivao da ne postoji trenutna osnova za mirovne pregovore između Rusije i Ukrajine.
Andrij Jermak, šef kabineta Zelenskog, izneo je mogućnost da bi Ukrajina i njeni strani partneri mogli da pozovu Rusiju na budući samit kako bi razgovarali o okončanju invazije Moskve pod uslovima Kijeva.
Mirovna formula Zelenskog poziva na obnavljanje teritorijalnog integriteta Ukrajine i potpuno povlačenje ruskih trupa.
Zelenski je prvi put otkrio da je tokom invazije ubijeno 31.000 ukrajinskih vojnika. "Ne 300.000, ne 150.000... Ipak, ovo je veliki gubitak za nas".
On je upozorio da će Rusija pripremiti kontraofanzivne operacije početkom leta, ili krajem maja ako može, i da Ukrajina mora da bude spremna.
Zelenski je rekao da se njegova zemlja približava prekretnici.
"Godina izbora, defokusiranja, sve odjednom, izazovi spolja, iznutra... Verujem da će format završetka rata zavisiti od ove godine", rekao je on.
"Sada je najteži trenutak za naše jedinstvo, a ako se svi raspadnemo, spolja, a ne daj Bože iznutra, onda će ovo biti najslabiji trenutak. To se još nije dogodilo".
