Inflacija u Americi je promenila način na koji mnogi kupuju. Ali, baš te promene navika potrošača sada i doprinose smanjenju inflacije.
Zbog povećanja cena od 19 odsto u proseku, u odnosu na vreme pre pandemije, potrošači kupuju manje poznate marke robe i umesto toga kupuju brendove trgovinskih lanaca. Zatim, kupuju više na popustima i manje uzimaju hranu visokog kvaliteta, kao i grickalice.
Sve više Amerikanaca kupuje polovne automobile, što prodavce navodi da daju još veće popuste. Ali, najveće uzdržavanje kupaca se vidi kod hrane i druge robe kao što su ubrusi ili salvete.
Zato su proteklih meseci veliki proizvođači hrane odgovorili laganim spuštanjem cena, koje su bile najviše u protekle tri godine. To ne znači da će cene namirnica pasti na nivo od pre pandemije, iako su neke namirnice poput jaja, jabuka i mleka malo pojeftijile. Ali, blago povećanje cena hrane će generalno smanjiti inflaciju koja je pala sa 9,1 odsto u 2022. na 3,1 odsto.
Frustracija zbog visokih cena postala je glavno pitanje u kampanji za reizbor aktuelnog predsednika SAD Džoa Bajdena. Ankete pokazuju da, uprkos padu inflacije, mnogi potrošači nisu zadovoljni što su cene i dalje visoke.
Bajden je kritikovao korporacije koje su podigle cene više nego što je bilo potrebno kako bi pokrile svoje rastuće troškove, pa i povećale svoje profite. Bela kuća je napala i novi trik kompanija - koje ne snize cenu, ali smanje količinu ili gramažu proizvoda u pakovanju. Bajden je na svojm društvenim mrežama to nazvao "pljačkom".
Nove potrošačke navike mnogim ekonomistima ukazuju da će inflacija i dalje padati. Zato se ova situacija razlikuje od rasta cena tokom 70ih i 80ih, kada je utvrđeno da potrošači kupuju više u strahu da će cene i dalje skakati - što onda podstiče inflaciju.
"Postojao je strah da će svi tolerisati više cene. Ali, mislim da nismo ušli u režim visoke inflacije", kaže ekonomista Gregori Dako.
Potrošači su se sada drugačije postavili.
Stjuart Drajden iz Arlingtona u Virdžiniji, zaposlen u banci, kaže da je primetio veliku razliku u cenama proizvoda kompanije Kraft-Hajnc i istih proizvoda robne marke trgovinskog lanca.
Recimo, krem sir Kraft-Hajnca košta 6,69 dolara, dok isti sir robne marke prodavnice košta 3,19 dolara. Sečeni sir Kraft-Hajnca je 7,69 dolara, dok sir robne marke prodavnice košta 2,99. Boca kečapa je 6,29 dolara, a alternativa svega 1,69. Slična je razlika sa gotovim makaronama sa sirom i rendanim sirom.
"Samo tih pet proizvoda košta oko 30 dolara. A alternative su više nego dvostruko jeftinije - 13 dolara", kaže Drajden. "Kvalitet je isti i stvarno sam se bez razmišljanja prebacio na robnu marku trgovinskog lanca".
Aleks Ejbraham, portparol komapnije Kraft-Hajnc, kaže da su troškovi u protekla tri meseca porasli za 3 odsto, ali su cene podigli samo za 1 odsto.
"Radimo sve što možemo da uštedimo u našim proizvodnim pogonima, ili drugim delovima poslovanja, kako bismo sprečili dalji rast cena".
Prodaja proizvoda ove kompanije pala je u poslednja tri meseca prošle godine, jer su se potrošači prebacili na jeftinije brendove.
Drajden kaže da novac štedi i na druge načine. Pre godinu dana preselio se u jeftiniji stan jer mu je stanodavac povećao kiriju za 50 odsto. Njegov prethodni stan je bio blizu prodavnice Hol fuds (Whole Foods) koja je skuplja od Aldija, gde sada kupuje.
Semjuel Rajns, strateg za investicije u grupi "Korbu", kaže da su kompanije poput Pepsija, Kimberli-Klarka i Prokter end Gembla, iskoristile povećanje cena distribucije i nabavke - zbog pandemije i rata u Ukrajini - kako bi 2021. i 2022. drastično podigle cene i povećale svoje profite.
Tada su i milioni Amerikanaca dobijali pomoć od vlade, pa su mogli i da se nose sa višim cenama.
Ali, početkom prošle godine, mnoge kompanije su otkrile da takva strategija više ne funkcioniše, a i većina potrošača je potrošila ušteđevinu od pandemije. Oni sa najnižim primanjima gomilaju dugove na kreditnim karticama i kasne sa otplatama, i generalno Amerikanci troše novac mnogo opreznije.
Dako kaže da je prodaja tokom praznične sezone skočlila svega 4 odsto i da je to odraz viših cena, a ne veće kupovine.
Rajns kao primer daje kompaniju "Juniliver", koja između ostalog pravi i Helmans majonez, sladoled Ben end Džeri i Dav sapune. Juniliver je tokom 2022. podigao cene za 13,3 odsto, a prodaja im je te godine opala za 3,6 odsto. Onda su prošle godine digli cene za 2,8 odsto i prodaja im je skočila za 1,8 odsto.
"Vidimo da potrošači više neće da plate više cene, pa kompanije postaju skeptične po pitanju da li mogu da ostvaruju profite samo podizanjem cena".
Juniliver je recimo za lošu prodaju u Evropi okrivio robne marke trgovinskih lanaca. I druge kompanije su to primetile.
Pepsi je objavio da će se ove godine više fokusirati na podsticanje prodaje, nego rast cena.
Čelnici Mekdonalsa su primetili da mušterije čija su primanja manja od 45.000 dolara godišnje, dolaze sve ređe, a i kada dođu - troše manje, pa planiraju da bolje ističu jeftinije proizvode.
Zvaničnici Federalnih rezervi (FED) su rekli da će baš to oklevanje potrošača da plate višu cenu smanjiti inflaciju na ciljanih 2 odsto.
"Osetljivost na cene je sada mnogo veća nego ranije. Potrošači neće da kupe nešto ako nije na popustu, i ovo je veliko poboljšanje u smislu uloge koji potrošači imaju u održavanju inflacije", kažu u FED.
Istraživanja Federalnih rezervi pokazuju da kompanije planiraju malo da podignu cene ove godine, i da je to bio plan i pre nego što ih je Bajden kritikovao.
Klaudija Sam, vlasnica konsultantske kuće i bivša ekonomistkinja Federalnih rezervi, kaže da su "potrošači moćniji od predsednika Bajdena".
