U Iranu se održavaju prvi parlamentarni izbori od masovnih protesta 2022. zbog obaveznog nošenja hidžaba i smrti Mahse Amini u policijskom pritvoru, a jedno od glavnih pitanja je kolika će biti izlaznost.
Iranski zvaničnici, pa čak u vrhovni lider Ajatolah Ali Hamenei pozvao je građane da izađu na glasanje, ali na biračkim mestima u glavnom gradu Teheranu nije zabeležena gužva.
Vlasti su u velikoj meri zabranile delovanje političara koji pozivaju na promene vladajućeg teokratskog sistema, tako da se na glasačkom listiću uglavnom nalazi širok dijapazon konzervativnih opcija.
Iranska privreda nastavlja da stagnira pod sankcijama koje je Zapad uveo Teheranu zbog ubrzanog razvoja nuklearnog programa i činjenice da Iran naoružava ekstremističke organizacija širom Bliskog istoka i pomaže Rusiji u ratu protiv Ukrajine.
Neki od glasača su priznali da se Islamska republika suočava sa izazovima.
“Ima mnogo problema, previše”, rekla je jedna glasačica koja je samo otkrila da se preziva Sadžad. “Tužni smo, trudimo se da se naši glasovi kritike čuju koliko je moguće. Uz Božju pomoć, oni koji su odgovorni će početi da misle i o nama, a verujem da je većini ipak stalo do nas”.
Osamdesetčetvorogodišnji Hamenei, glasao je među prvima u zemlji. Na izborima će biti izglasani novi članovi Saveta stručnjaka koji ima osmogodišnji mandat i bira novog vrhovnog vođu ako Hamenei napusti funkciju ili umre, što pokazuje značaj ovog tela.
Hamenei je glasao pred velikim brojem novinara u Teheranu, dok mu je leva ruka lagano drhtala kada je uzimao glasački listić iz desne, paralizovane od bombaškog napada 1981. godine. Državna televizija prikazala je jednu ženu u blizini kako plače dok je svojim mobilnim telefonom snimala Hameneija.
On je pozvao ljude da glasaju što je pre moguće na izborima, rekavši da i prijatelji i neprijatelji Irana posmatraju izlaznost.
"Obratite pažnju na ovo, obradujte prijatelje i razočarajte zlikovce", rekao je u kratkoj izjavi pored glasačkih kutija.
Hameneijev štićenik, ultrakonzervativni predsednik Ebrahim Raisi, takođe je pozvao ljude na glasanje, jer je ovo "slavan dan za iransku naciju".
Oko 15.000 kandidata bori se za mesto u 290-članom parlamentu, zvanično poznatom kao Islamska konsultativna skupština. Od njih, samo 116 se smatra relativno umerenim ili proreformskim kandidatima. Oni koji zahtevaju radikalne promene su zabranjeni ili se nisu potrudili da se registruju zbog obimnih ograničenja koje je nametnula vlast.
Mandat parlamenta traje četiri godine, a pet mesta je rezervisano za verske manjine.
Prema zakonu, parlament ima nadzor nad izvršnom vlasti, glasa o sporazumima i rešava druga pitanja. U praksi, apsolutna vlast u Iranu pripada njegovom vrhovnom vođi.
Konzervativne snage su kontrolisale parlament u poslednje dve decenije - uz često skandiranje „Smrt Americi“ koje se čulo sa govornice.
Pod predsednikom parlamenta Mohamedom Bagerom Kalibafom, bivšim generalom Revolucionarne garde koji je podržao nasilni obračun sa iranskim studentima 1999, zakonodavno telo je 2020. godine iznelo predlog zakona koji je u velikoj meri ograničio saradnju Teherana sa Međunarodnom agencijom za nuklearnu energiju Ujedinjenih nacija, Međunarodnom agencijom za atomsku energiju.
To je usledilo nakon jednostranog povlačenja Amerike iz nuklearnog sporazuma Irana sa svetskim silama od strane tadašnjeg predsednika Donalda Trampa 2018. godine — čin koji je izazvao godine tenzija na Bliskom istoku i doveo do toga da je Iran obogatio dovoljno uranijuma rekordne čistoće da ima dovoljno goriva za „nekoliko „ nuklearno oružje ako želi.
Nedavno, parlament se fokusirao na pitanja vezana za obavezno pokrivanje glave u Iranu, ili hidžab, za žene nakon smrti 22-godišnje Amini u policijskom pritvoru 2022, što je izazvalo proteste širom zemlje.
Protesti su brzo prerasli u pozive da se svrgnu iranski klerikalni vladari. U kasnijoj bezbednosnoj akciji ubijeno je preko 500 ljudi, a više od 22.000 je privedeno.
Pozivi na bojkot izbora postali su sve učestaliji poslednjih nedelja, uključujući i zatvorenu dobitnicu Nobelove nagrade za mir Narges Mohamadi, aktivistkinju za prava žena, koja je glasanje nazvala „lažnim“.
Pozivi na bojkot stavili su vladu pod novi pritisak - od Islamske revolucije 1979. godine, iranska teokratija zasniva svoj legitimitet delimično na izlaznosti na izborima.
