Put Zapadnog Balkana prema EU je otvoren i kako je ocenio američki ambasador Kristofer Hil - Srbija želi da bude na tom putu, kojem i pripada.
Na panelu "Proširenje EU i Zapadni Balkan: Može li Srbija to do 2030“, koji je u ponedeljak održan u okviru Biznis foruma na Kopaoniku, Hil je upozorio da bi Beograd trebalo da bude jasniji u svojoj želji da krene napred, kako bi izbegao nepoverenje:
„Svi bi želeli da Beograd uvede sankcije prema Rusiji, ali treba znati da Srbija pomaže Ukrajini, o čemu se ne govori. Možda Srbija radi drugačije od drugih, ali i bolje nego neki drugi“, izjavio je Hil učestvujući u radu Foruma.
Uz poruku da je proširenje EU u vrhu njenih prioriteta, između ostalog i zbog napada Rusije na Ukrajinu, šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre je naglasio da je potrebno da se proces proširenja odvija brže.
Iako to nije važilo pre nekoliko godina, Žiofre je rekao i da su države članice EU donele odluku da je Zapadni Balkan deo evropske porodice, kao i da je jedan od ciljeva Plana rasta za Zapadni Balkan EU taj da građani ovog regiona dobiju osećaj da pripadaju Uniji.
On je ukazao i na nekoliko prioriteta koji su pred Srbijom na tom putu - od reformi u oblasti vladavine prava i normalizacije odnosa sa Prištinom, do ekonomskog napretka i usklađivanja sa spoljnom politikom EU.
A prema rečima Žiofrea, spoljna politika je dobila mnogo veći značaj posle ruske agresije na Ukrajinu.
Međutim, po oceni Srđana Cvijića iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Srbija neće postati članica EU do 2030. godine ukoliko ne dođe do dramatičnih unutrašnjih promena.
Uz podsećanje da je Srbija ove godine zabeležila najveći pad demokratskih standarda u Evropi, Cvijić je rekao i da danas u Srbiji nema demokratskog društva, kakvo je postojalo pre 2012. godine:
„Najveći izazovi su vladavina prava i demokratija, normalizacija odnosa sa Kosovom i usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Režim u Beogradu ne deli vrednosti na kojima je izgrađena EU“, rekao je Cvijić na panelu na Kopaoniku.
U tom kontekstu ministarka za evropske integracije Tanja Miščević je iznela podatak da se proces evropskih integacija Zapadnog Balkana odvija dvostruko sporije nego prilikom prijema u EU država iz srednje Evrope.
Govoreći o ekonomskom aspektu procesa EU integracija, predstavnik Svetske banke u Srbiji Nikola Pontara je izneo podatak da bruto domaći proizvod po glavi stanovnika zemalja Zapadnog Balkana iznosi svega 30 odsto u poređenju sa prosekom EU.
„Važno je povećati rast ekonomije, domaćih investicija, a ne samo stranih, ulagati u ljudski kapital. Ulazak u Evropsku uniju znači i dva puta veću stopu rasta“, rekao je Pontara.
