“Vazdušna kampanja NATO-a stvorila je temelje ne samo za prekid neprijateljstava, već i za novi okvir trajne bezbednosi na Kosovu i stabilnost širom regiona”, ocenio je za Glas Amerike brigadni general Đampjero Romano - koji obavlja funkciju šefa beogradske vojne kancelarije Severnoatlantske alijanse za vezu.
Američka misija pri OEBS-u: Vojna akcija NATO-a bila je krajnja opcija
Okončanje humanitarne krize na Kosovu bio je razlog pokretanja operacije “Saveznička snaga” NATO alijanse, saopštila je Misija Sjedinjenih Država pri Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) povodom dvadeset pet godina od intervencije Severnoaltantske alijanse u bivšoj Saveznoj Republici Jugoslaviji.
Kako je navedeno u saopštenju američke otpravnice poslova pri OEBS-u Ketrin Braker, vojna akcija bila je krajnja opcija.
“Pošto su iscrpljene sve diplomatske mogućnosti da se zaustavi brutalna kampanja etničkog čišćenja Miloševićevog režima. Upotreba sile NATO alijanse bila je neophodna i legitimna. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija izrazio je zabrinutost zbog teške humanitarne situacije na Kosovu, sve većeg broja izbeglica i pretnje međunarodnom miru i bezbednosti”, navedeno je u saopštenju američke otpravnice poslova pri misiji OEBS-a.
Istakla je da budućnost Zapadnog Balkana podrazumeva normalizaciju odnosa Srbije i Kosova, uključujući, u konačnici uzajamno, priznanje.
“U potpunosti podržavamo dijalog kojim posreduje Evropska unija – što je jedini put u budućnost koju svi građani Kosova i Srbije zaslužuju”, ukazala je u saopštenju otpravnice poslova pri misiji OEBS-a.
Ketrin Braker je ukazala i da događaji pre četvrt veka nikada neće biti zaboravljeni.
“Sećamo se hiljada nevinih ljudi koji su ubijeni ili nestali, i stotina hiljada proteranih iz svojih domova zbog nasilja Miloševićevog etnonacionalističkog režima i njegovih snaga. Imajući svest o toj mračnoj prošlosti i iskazujući odlučnost da se više nikada ne ponovi Sjedinjene Države su usredređene na budućnost Zapadnog Balkana i evropsku integraciju regiona”, navedeno je u objavi.
Takođe, pozvala je na izgradnju stabilnog, uspešnog, multietničkog i bezbednog Zapadnog Balkana.
“Sjedinjene Države pozdravljaju napredak na putu članstva u Evropskoj uniji. Nastavićemo saradnju sa vama kako bismo osnažili demokratsku vladavinu i poštovanje ljudskih prava, sproveli izborne reforme, unapredili slobodu medija, poboljšali ekonomske integracije, obezbedili multietničku saradnju i poštovanje”, navedeno je u saopštenju otpravnice poslova pri misiji OEBS-a Ketrin Braker.
Romano je u pisanom odgovoru precizirao da je odluka o intervenciji marta 1999. doneta nakon više od godinu dana borbi na Kosovu i neuspelih napora da se, uz pomoć međunarodne zajednice, konflikt reši diplomatskim putem.
“NATO je odigrao ključnu ulogu u okončanju sukoba i humanitarnih kriza koje su se dešavale u regionu tokom devedesetih”, precizirao je Romano.
Četvrt veka nakon NATO intervencije zvaničan broj žrtava još je nepoznat. Država Srbija nikada nije objavila podatke o stradalima, a u javnosti se proizvoljno licitira brojkama između 1.200 i 4.000 ljudi.
Prema zajedničkom bilansu nevladinih organizacija Fond za humanitarno pravo u Srbiji i na Kosovu, koje su 2014. objavili poimeničnu listu, ukupno je poginulo 754 ljudi: 454 civila i 300 pripadnika oružanih snaga.
Među civilima je 207 srpske i crnogorske nacionalnosti, 219 civila Albanaca, 14 Roma i 14 osoba drugih nacionalnosti. Ukupno je poginulo 274 pripadnika Vojske Jugoslavije/MUP-a, i 26 pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).
NATO intervencija okončana je sporazumom u Kumanovu, gradu u Severnoj Makedoniji, 10. juna 1999. Vlasti u Beogradu saglasile su se sa povlačenjem vojske i policije, a Kosovo se našlo pod upravom administracije Ujedinjenih nacija. Na Kosovu su raspoređene trupe mirovne misije Alijanse – KFOR koje su tamo i dalje prisutne.
“Mandat mirovne misija NATO – KFOR, osnovane u skladu Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1999, je da omogući slobodu kretanja i bezbedno okruženje za sve građane Kosova”, podsetio je Romano, uz napomenu da je prisustvo mirovnih snaga na Kosovu duže od dve decenije najočigledniji pokazatelj posvećenosti trajnoj bezbednosti.
“To je ponovio i generalni sekretar Jens Stoltenberg tokom posete regionu prošlog novembra. Situacija na Kosovu je mirna, ali i dalje krhka. Kao rezultat povećanih tenzija na Kosovu prošle godine, KFOR je pojačao svoje prisustvo, što obuhvata raspoređivivanje dodatnih trupa i patrola”, ukazao je italijanski brigadni general Severnoatlantske alijanse.
Četvrt veka od okončanja sukoba, Srbija i Kosovo - koje je februara 2008. proglasilo nezavisnost, što srpske vlasti ne priznaju, nalaze se u limbu dijaloga o normalizaciji odnosa - uz izostanak ozbiljnih inicijativa za pomirenje. Umesto toga, njihovi lideri koriste se oštrom retorikom koja, pokazalo se do sada, pogoduje dodatnom raspirivanju tenzija.
Romano podvlači da NATO nastavlja da podržava proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine.
“Sve strane moraju se uzdržati od poteza i retorike koji izazivaju napetosti i podele. Potrebno je da se u dobroj veri angažuju u dijalogu uz podršku EU - što je jedini put ka trajnoj bezbednosti i stabilnosti u regionu. Kako je rekao generalni sekretar Jens Stoltenberg: ‘Stabilnost zavisi od odluke strana da izaberu dijalog i diplomatiju umesto sukoba i nasilja’, precizirao je Đampjero Romano.
Više od decenije i po Srbija je vojno neutralna zemlja - ali uz to i članica “Partnerstva za mir” - političko vojnog programa Alijanse usmerenog ka izgradnji poverenja među državama članicama, drugim zemljama Evrope i nekadašnjeg Sovjetskog Saveza.
Šef vojne kancelarije NATO-a za vezu u Beogradu istakao je da su odnosi Alijanse i Srbije značajno napredovali u poređenju sa devedesetim godinama prošlog veka.
“Razvili smo dobru saradnju u brojnim oblastima, uključujući energetsku bezbednost, borbu protiv terorizma i suzbijanje hemijskih, bioloških, radioloških i nuklearnih rizika. Takođe, NATO pomaže Srbiji u obučavanju svojih snaga za angažovanje u međunarodnim mirovnim misijama, koje predvode EU i UN, kao i da unapređuje obrazovni sistem u oblasti odbrane”, zaključio je u pisanom odgovoru Glasu Amerike Đampjero Romano - brigadni general i šef vojne kancelarije Severnoatlantske alijanse za vezu sa sedištem u prestonici Srbije u Beogradu.
U bliskoj prošlosti Srbija, uprkos tome što je proglasila moratorijum na održavanje vojnih vežbi međunarodnog karaktera, bila je domaćin vežbi “Platinasti vuk”. Vlada Srbije jednokratno je 2023. suspendovala uvedeni moratorijum – a partner Vojsci Srbije bile su Oružane snage Sjedinjenih Država, jedne od najistaknutijih članica NATO-a.
Više gledajte i čitajte u subotu u emisiji "Iz Amerike" na televiziji N1, kao i na www.glasamerike.net i društvenim mrežama.
