Pomoćnik američkog državnog sekretara Džejms O’Brajen izjavio je da je svrha intervencije Severnoatlantske alijanse (NATO) u bivšoj Saveznoj Republici Jugoslaviji bila zaustavljanje nasilja i stvaranje bezbednog okruženja za sve građane Kosova.
„Sve vreme se razgovaralo, a u jesen 1998. Srbija je pokrenula veliku operaciju koja je kosovske civile izložila velikim rizicima. Građanima Kosova sudbina je istrgnuta iz njihovih ruku. Zbog toga se dogodila propast mirovnih pregovora i usledila je primena sile“, rekao je tokom onlajn brifinga sa novinarima O'Brajen, diplomata koji je sada u američkoj administraciji zadužen za evropska i evroazijska pitanja, a u vreme NATO intervencije bio je deo tima SAD koji je pregovorao sa predstavnicima Srbije i kosovskih Albanaca.
Šainović i Lazarević
Nebojša Pavković, haški je osuđenik i bivši komandant Treće armije Vojske Jugoslavije tokom sukoba na Kosovu. Bio je načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije od 2000. do 2002.
Aprila 2005. predao se Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju u Hagu. Pravosnažno je osuđen na 22 godine zatvora za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine tokom na Kosovu. Od 2014. kaznu izdržava u Finskoj.
Nikola Šainović, haški osuđenik i bivši potpredsednik Vlade Srbije, pravosnažno je osuđen pred Haškim tribunalom na zatvorsku kaznu u trajanju od 18 godina za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja na Kosovu od 1. januara do 20. juna 1999. godine.
Nakon odslužene dve trećine kazne, koju je služio u Švedskoj, 2015. godine pušten je na slobodu.
Tribunalu se predao aprila 2002.
Vladimir Lazarević, haški osuđenik i general koji je komandovao Prištinskim korpusom i Trećom armijom Vojske bivše Savezne Republike Jugoslavije, pred Haškim triibunalom pravosnažno je osuđen na 15 godina zatvora zbog ratnih zločina nad Albancima na Kosovu.
Kazna mu je, nakon žalbe, umanjena na 14 godina zatvora.
Na slobodu je pušten, decembra 2015, pošto je odslužio dve trećine zatvorske kazne na koju je bio osuđen.
Vladimir Lazarević se Haškom tribunalu predao 2005. godine.
Intervenciji nazvanoj “Saveznička snaga”, koja je počela 24. marta 1999, prethodili su sukobi vojske i policije tadašnje SRJ i snaga Oslobodilačke vojske Kosova kao i ubistva, deportacije i masovni progoni kosovskih Albanaca tokom 1998. i 1999.
Nevladina organizacija Hjuman rajts voč (HRW) navodi da je broj izbeglih i raseljenih Albanaca sa Kosova tokom sukoba bio blizu 863.000.
O’Brajen je tokom brifinga ukazao da je svestan da upotreba sile uvek predstavlja tešku odluku i ostavlja posledice po ljude.
„U tom slučaju bila je potrebna, jer su se vlasti odlučile na korišećenje sile, umesto pregovora. To je bila jedina opcija da se da se zaustavi humanitarna kriza u kojoj je veliki broj ljudi napustio svoje domove. To je uzrokovalo jako tešku situaciju, ali su se raseljeni Albanci vratili i nastavili svoje živote. Razvoj situacije nalagao je da se nešto učini. Bilo je potrebno stati na put užasnom nasilju“, ukazao je Džejms O’Brajen.
Odluka o intervenciji doneta je posle neuspešnih pregovora delegacija Kosova i SRJ u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. Tadašnja jugoslovenska delegacija odbacila je sporazum u vezi sa rešenjem krize, dok su ga kosovski Albanci prihvatili.
NATO intervencija okončana je sporazumom u Kumanovu, gradu u Severnoj Makedoniji, 10. juna 1999. Vlasti u Beogradu saglasile su se sa povlačenjem vojske i policije, a Kosovo se našlo pod upravom administracije Ujedinjenih nacija.
Kosovo je februara 2008. proglasilo nezavisnost, što srpske vlasti ne priznaju. Uz posredstvo Evropske unije i pomoć Sjedinjenih Država pregovaraju o normalizaciji odnosa u atmosferi učestalih napetosti.
Američka misija pri OEBS-u: Vojna akcija NATO-a bila je krajnja opcija
Okončanje humanitarne krize na Kosovu bio je razlog pokretanja operacije “Saveznička snaga” NATO alijanse, saopštila je Misija Sjedinjenih Država pri Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) povodom dvadeset pet godina od intervencije Severnoaltantske alijanse u bivšoj Saveznoj Republici Jugoslaviji.
Kako je navedeno u saopštenju američke otpravnice poslova pri OEBS-u Ketrin Braker, vojna akcija bila je krajnja opcija.
“Pošto su iscrpljene sve diplomatske mogućnosti da se zaustavi brutalna kampanja etničkog čišćenja Miloševićevog režima. Upotreba sile NATO alijanse bila je neophodna i legitimna. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija izrazio je zabrinutost zbog teške humanitarne situacije na Kosovu, sve većeg broja izbeglica i pretnje međunarodnom miru i bezbednosti”, navedeno je u saopštenju američke otpravnice poslova pri misiji OEBS-a.
Istakla je da budućnost Zapadnog Balkana podrazumeva normalizaciju odnosa Srbije i Kosova, uključujući, u konačnici uzajamno, priznanje.
“U potpunosti podržavamo dijalog kojim posreduje Evropska unija – što je jedini put u budućnost koju svi građani Kosova i Srbije zaslužuju”, ukazala je u saopštenju otpravnice poslova pri misiji OEBS-a.
Ketrin Braker je ukazala i da događaji pre četvrt veka nikada neće biti zaboravljeni.
“Sećamo se hiljada nevinih ljudi koji su ubijeni ili nestali, i stotina hiljada proteranih iz svojih domova zbog nasilja Miloševićevog etnonacionalističkog režima i njegovih snaga. Imajući svest o toj mračnoj prošlosti i iskazujući odlučnost da se više nikada ne ponovi Sjedinjene Države su usredređene na budućnost Zapadnog Balkana i evropsku integraciju regiona”, navedeno je u objavi.
Takođe, pozvala je na izgradnju stabilnog, uspešnog, multietničkog i bezbednog Zapadnog Balkana.
“Sjedinjene Države pozdravljaju napredak na putu članstva u Evropskoj uniji. Nastavićemo saradnju sa vama kako bismo osnažili demokratsku vladavinu i poštovanje ljudskih prava, sproveli izborne reforme, unapredili slobodu medija, poboljšali ekonomske integracije, obezbedili multietničku saradnju i poštovanje”, navedeno je u saopštenju otpravnice poslova pri misiji OEBS-a Ketrin Braker.
„U vezi sa tenzijama - znamo da je budućnost obe zemlje oličena u tome da budu deo Evrope. Sa njihovim vladama sarađujemo kako bi se to i ostvarilo“, ukazao je O’Brajen - koji se osvrnuo na tvrdnje kosovskog premijera Aljbina Kurtija o aktivnostima Vojske Srbije nadomak granice dve države.
„Predsednik Srbije Aleksandar Vučić svestan je da je upotreba sile neprihvatljiva. To znači i ugrožavanje NATO trupa koje štite srpsku zajednicu i etničke Albance. Svesni smo da se u blizini granice održavaju vežbe. Potrebno je da dve strane rade na smirivanju retorike. Kada je reč o događajima iz septembra - pojedinci odgovorni za to treba da budu kažnjeni. Svesni smo nekih od mera koje su primenjene, poput otpuštanja šefa Bezbednosno-informativne agencije“, poručio je pomoćnik američkog državnog sekretara.
O’Brajen je aludirao na oružani napad grupe Srba na kosovsku policiju u selu Banjska na severu Kosova u septembru 2023. Prema zvaničnim podacima, u napadu koji je odbijen poginuo je jedan policijac i trojica Srba. Zaplenjena je znatna količina naoružanja.
Milan Radoičić, bivši funkcioner Srpske liste - partije kosovskih Srba direktno povezanom sa u Srbiji vladajućom Srpskom naprednom strankom, priznao je pred sudom u Beogradu da je organizovao napad - rekavši uz to da ne smatra da je počinio krivično delo. Trenutno se nalazi na slobodi.
Gabrijel Eskobar, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara, nedavno je izjavio da Sjedinjene Države smatraju ima izvesne finansijske i organizacijske povezanosti između napada u selu Banjska i Srbije kao države.
"SAD to detaljno istražuju. Ne tražimo od Srbije da sprovede istragu o događajima u Banjskoj - već odgovornost”, rekao je Eskobar u nedavnom intervjuu Radiju Slobodna Evropa.
Tokom brifinga sa medijima američki diplomata Džejms O’Brajen rekao je Sjedinjene Države podržavaju Kosovo u nastojanju da postane član međunarodnih organizacija, kao što je Savet Evrope.
„Nadamo se da će vlada u Prištini preduzeti korake koje je usaglasila sa međunarodnom zajednicom. U vezi sa dinarom - izaslanik Evropske unije za dijalog Miroslav Lajčak izneo je nekoliko ideja. Nijedna vlada svoje građane ne bi trebalo da lišava mogućnosti. Svesni smo da pojedinici nisu u mogućnosti da kupuju najosnosvnije. Odluka kosovskih vlasti otežava živote građanima“, rekao je O’ Brajen povodom odluke Centralne banke Kosova da od 1. februara evro bude jedina zakonita valuta - što građanima srpske nacionalnosti onemogućava pristup dinarima koje im uplaćuje država Srbija.
„Želimo napredak koji će omogućiti da zajednica sa severa bude u mogućnosti da izmiruje troškove. Jasno je da kosovske vlasti žele da kontrolišu koje valute ulaze u zemlju. Međutim, ovako se pojačavaju napetosti“, precizirao je O’ Brajen.
Američki diplomata podsetio je i na napore da Kosovo postane član međunarodnih organizacija - konkretno Saveta Evrope.
„Kosovo pokušava da obezbedi važnu podršku u vezi sa članstvima. Postoje kritierijumi sa kojima Kosovo treba da se saglasi. Jedan od njih je odluka u vezi sa zemljištem manastira Dečani - i to pitanje je konačno rešeno. Potrebno je da bude sposobno da napreduje u vezi sa Zajednicom opština sa srpskom većinom i to pre nego što se Savet ministara bude izjašnjavao o članstvu Kosova. To je važno da bi ostvarilo svoju želju - a to je članstvo u Savetu Evrope. Podržavamo ih da donesu teške odluke koje bi doprinele tome“, ukazao je pomoćnik američkog državnog sekretara Džejms O’Brajen tokom virtuelnog birifinga sa novinarima.
Međunarodna zajednica predvođena Evropskom unijom i Sjedinjenim Džavama, od Kosova i Srbije traži hitnu deeskalaciju, primenu Oridskog sporazuma i njegovog aneksa, održavanje novih izbora na severu Kosova uz garantovano učešće srpske zajednice, kao i što brže uspostavljanje Zajednice opština sa srpskom većinom.
