Pre godinu dana, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti usaglasili su se u Briselu sa nacrtom francusko-nemačkog, kasnije zvaničnog predloga Evropske unije, kojim je trebalo da budu rešena otvorena pitanja između Beograda i Prištine, poput priznavanja državnih simbola, diploma kao i obezbeđivanje većih prava za Srbe kroz uspostavljanje Zajednice opština sa srpskom većinom.
Nekoliko nedelja kasnije, u Ohridu je usaglašen i aneks dokument za implementaciju tog predloga i iako nije potpisan, iz EU je tada saopšteno da je sporazum pravno obavezujući i da obaveze koje iz njega proizilaze postaju sastavni deo evrointegracija Srbije i Kosova, odnosno novi pregovarački okvir.
I pored stavova zvaničnika iz Beograda i Prištine koji su upućivali na to da ni jedna ni druga strana nisu spremne da se u predviđenim rokovima pridržavaju dogovorenog, u delu javnosti stekao se utisak da će prihvatanjem predloga pokušati da se stavi tačka na sukobe koji su eskalirali u drugoj polovini 2022. godine, usled odluke Vlade Kosova da ukine lična dokumenta i registarske tablice sa oznakama Republike Srbije; kao i da je međunarodnoj zajednici – najpre EU i Sjedinjenim Državama stalo da dugo tinjajući balkanski konflikt pretvore u priču sa pozitivnim epilogom.
Međutim, na terenu se u narednim mesecima događalo sve suprotno od toga – usledilo je podizanje etničkih tenzija na severu Kosova usled dolaska na vlast albanskih gradonačelnika jer su Srbi bojkotovali izbore u znak protesta zbog ranjavanja civila u blizini baze Kosovske policije, sukob Srba i pripadnika KFOR-a nakon toga, oružani napad Srba na policiju Kosova u Banjskoj 24. septembra, u kojem su ubijeni jedan policajac i trojica napadača, kao i jednostrano ukidanje dinara na Kosovu početkom ove godine. A priča o uspostavljanju Zajednice opština sa srpskom većinom, jednom od tačaka Briselskog sporazuma iz 2013, kao da je pala u zaborav.
Stoga se, na godišnjicu usaglašavanja sa Evropskim predlogom o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova postavlja pitanje - da li on predstavlja još jedno „mrtvo slovo na papiru“ koje je pod geslom normalizacije dovelo do dodatnih sukoba dveju strana i da li je moguće u taj proces uključiti i proces pomirenja kao neophodni preduslov za stvaranje okolnosti za normalan suživot građana različitih nacionalnosti na Kosovu?
Koordinator Radne grupe za Poglavlje 35 u pregovorima Srbije sa EU Dragiša Mijačić smatra da će 2024. godina biti još izazovnija jer je, kako kaže - politički dijalog zapao u ćorsokak i ne može više da iznedri nijedan pozitivni pomak. On skreće pažnju i na krupna politička dešavanja koja će se ove godine dogoditi u svetu.
„Mi smo videli da i na najvišem mogućem nivou - u susretu predsednika Vučića i premijera Kurtija nije bilo moguće postići bilo kakav politički pomak vezan za implementaciju samog sporazuma. Ova godina biće još izazovnija, imajući u vidu izbore koje očekuje Evropski parlament i SAD i u tom vakuumu postavlja se pitanje kako sačuvati mir na ovim prostorima. “, kazao je on na godišnjoj konferenciji Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji posvećenoj dijalogu Srbije i Kosova.
Mijačić je 2024. godinu okarakterisao i kao ključnu i posebno istakao važnost očuvanja bezbednosti i uspostavljanja odnosa između srpskog i albanskog društva koji bi mogao da bude osnova za budućnost, kao i da je, pored političkih implikacija dijaloga neophodno govoriti i o pomirenju dva naroda.
Poslanik manjinske albanske stranke iz Preševske doline u Skupštini Srbije Šaip Kamberi misli da je pomirenje moguće, ali kaže da je neophodni preduslov za to priznavanje krivice i suočavanje sa prošlošću.
„Dijalog o normalizaciji bi trebalo iz korena da promeni odnos Kosova i Srbije, a samim tim i stabilnost celog Zapadnog Balkana. Ali, bez priznavanja krivice za teške zločine koji su se dogodili i bez prestanka glorifikacije ratnih zločina i osuđenih ratnih zločinaca teško da možemo govoriti o nekom procesu poverenja i posebno kada se politika bazira na nerealnim očekivanjima, fantazmagoriji ili na mitovima“, rekao je on dodajući da bez priznavanja „realnosti na Kosovu“, teško da se može krenuti u ozbiljan proces pomirenja.
Sličan stav iznela je i Marigona Šabiju iz Inicijative mladih za ljudska prava u Prištini. Ona je rekla da su se odnosi dve etničke grupe na Kosovu dodatno pogoršali nakon skorašnjih incidenata, a naročito nakon napada Srba na Kosovsku policiju u Banjskoj.
„Mi se zalažemo da obe strane okupe ljude kako bi razgovarali, ali na žalost moram da vas izvestim da i to uspostavljeno krhko poverenje nazaduje i da sad imam utisak kao da hodamo po ljuskama jaja“, kazala je ona.
A to je prouzrokovano i zbog straha ljudi sa Kosova koji se plaše da komuniciraju i sarađuju sa osobama druge nacionalnosti jer ne smeju to da rade javno, uverena je Sofija Todorović iz Inicijative mladih za ljudska prava u Beogradu.
„Ali ne zato što neće, već što im se sa vrha šalje poruka da to predstavlja neku vrstu izdaje, rada protiv sopstvene zajednice ili čak za antidržavno delovanje. Ja mislim da su Srbi i Albanci u stanju da razgovaraju jedni sa drugima o onome što je stvarno problem, ali da bismo o tome razgovarali normalizaciju mora da prati pomirenje“, smatra ona.
Metaforu koju je govoreći o stanju na Kosovu upotrebila novinarka N1 rodom iz Leposavića Sanja Sovrlić je „santa leda“ - u čijem pravcu se, kako je rekla - Beograd i Priština nenavođeno kreću, što vidi kao jako opasnu situaciju.
„Svakako je jedno od ključnih pitanja trenutno da bez pomirenja Srba i Albanaca nema stabilnosti na Balkanu ni smislenih evriointegracija, ali bih dodala da bez dostojanstvenog života i zaštite Srba i mogućnosti da oni na Kosovu dostojanstveno žive i uživaju svoja prava s jedne strane i kao građani Srbije ali i građani Kosova nema mira i stabilnosti. Zašto to kažem? Da toga nema koja bi bila motivacija Srbije da se na bilo koji način angažuje u procesu dijaloga i da ispunjava svoje obaveze?“, rekla je ona.
Sovrlić dodaje da najveću odgovornost za trenutno stanje na Kosovu snose zemlje koje su ga priznale pod parolom multietničnosti od koje, kako je ocenila- 20 godina kasnije „nema ništa“.
„Čini se da pojedini ambasadori u Prištini, zbog potrebe da se ne našteti građanima Kosova, često zaboravljaju na potrebe Srba sa Kosova i ignorišu ozbiljnu frustraciju koja kod njih postoji. Odgovornost za to ima i međunarodna zajednica - EU i SAD koje misle da čarobnim štapićem, preko noći, nametnutim rešenjima mogu da reše sve probleme“, istakla je ona.
Docent na fakultetu političkih nauka Stefan Surlić kaže da na terenu posle usaglašavanja sa Evropskim sporazumom postoji paradoksalna situacija koja se ogleda u odsustvu bilo kakave perspektivnosti za srpsku zajednicu, sistemske diskriminacije na svim poljima i diskrepance između ljudi koji žive na prostoru Kosova.
„Bilo je očekivanja da će početak ove godine biti u znaku izbora na severu Kosova, da će se skratiti procedura, da će doći do brzog povratka Srba u insitucije, ali to se ne dešava zbog volje Prištine. U ovom trenutku, Srbi se osećaju ugroženo od strane vlasti u Prištini jer nešto na šta su navikli se menja i to drastično i ne uvažavajući nikakve posebnosti i želju da ipak zadrže onu vrstu života koju imaju već 20 godina“, istakao je.
Govoreći o sprovođenju sporazuma, Surlić je rekao da je očigledno da će on u mnogo čemu ostati samo „mrtvo slovo na papiru“
„Uspeh jedino mogu da imaju medijatori ako to stave u pregovarački okvir u poglavlju 35 za Srbiju i time će oni prolongirati još koju godinu uspešnost ili očekivanje uspešnosti tog sporazuma“, rekao je on, ali je naglasio da je neophodno da ti medijatori shvate da postoji trka sa vremenom.
„Trka sa vremenom je ta da zadržimo iluziju multietničnosti društva na Kosovu. To društvo sada ima 92 odsto Albanaca i predstavlja jedno od najmonoetničkijih društava na Balkanu. Šta će se desiti ako Srbi budu otišli? Srbija može lako da apsorbuje 80.000 Srba, ali onda neće biti nijedna politička opcija u Beogradu koja će hteti da pregovara“, kaže on.
Ukoliko bi se to dogodilo, dodaje on - pojam normalizacije bi se sveo na mitomaniju i nacionalizam, imali bismo Kosovo bez Srba i Srbiju koja odustaje od EU i trajno pada u sferu identiteta, nacionalističe ideologije i u temu prošlosti koja se instrumentualizuje na način „pamti pa vrati“.
„Trka sa vremenom jeste zadržati Srbe na Kosovu i ponuditi im perspektivu“, zaključio je Stefan Surlić.
