Sjedinjene Države su zadovoljne politikom srpske vlasti prema dijalogu sa Kosovom i saradnji sa Ukrajinom, rekao je u intervjuu za Glas Amerike ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil, koji je boravio u Vašingtonu. On je ocenio da, kada je reč o izborima u Srbiji, i dalje postoje problemi, ali da su lokalni izbori 2. juna protekli bolje nego parlamentarni u decembru prošle godine. Hil je u intervjuu govorio i o projektu zeta Donalda Trampa, Džareda Kušnera, u Beogradu.
Glas Amerike: Nedavno održani lokalni izbori u Srbiji, prema oceni ODIHR-a, opet su obeleženi nejednakim uslovima za učesnike, pristrasnim izveštavanjem medija, pritiscima na birače, kupovinom glasova. Američka ambasada je imala svoje posmatrače - šta je njihov zaključak i kako Vi komentarišete izbore?
Kristofer Hil: Teško je doneti zaključak samo na osnovu posmatrača, pokušavate da dobijete neki opšti utisak. I taj utisak je da postoje neki problemi, ali generalno - ovo je bio mnogo bolji pokušaj nego u decembru. Brojne su reforme i promene koje treba sprovesti, ne samo sada nego u narednim godinama, pre narednih izbora - posebno treba rešiti problem pristupa medijima. Ali, čini mi se da je problem migracije birača rešen i mislim da ima pomaka. Izbori su uvek test opterećenja za demokratiju, nadam se da će ljudi moći da se ujedine i nastave da rade zajedno.
Glas Amerike: SAD su pozvale Beograd nekoliko puta da primeni ključne preporuke ODIHR-a, ali to se nije desilo. Vi ste sada ponovo pozvali na to. Dakle, preporuke nisu primenjene, a SAD nisu naknadno reagovale. Postoji mišljenje da Amerika okreće glavu od problema sa demokratijom u Srbiji jer radi na ostvarenju drugih interesa?
Hil: Ima mnogo kritičara, i uvek će ih biti, ali to ne znači da su u pravu. SAD su radile veoma naporno na tome da se preporuke primene do junskih izbora. Ali, kao što sam rekao, to su promene i reforme za koje je potrebno vreme, godine. Kako, recimo, da imate detaljan uvid u birački spisak, a da ne kršite pravo na zaštitu ličnih podataka. Činjenica je da se razgovaralo o problemima, mislim da je zdravo i da je pomoglo što su održavani sastanci opozicije i vladajuće stranke, i mislim da treba dati deo zasluga predsednici parlamenta Ani Brnabić koja je okupila ljude, to nije bilo lako. Znate, izbori baš ne bude ono najbolje u ljudima. Ali, trude se. Bilo je mnogo problema, ali bih radije o tome razgovarao sa učesnicima procesa, nego govorio o tome u medijima.
Glas Amerike: Novinar Vuk Cvijić je nedavno napadnut na ulici. Pre toga je prećeno novinaru Dinku Gruhonjiću. Vi ste veoma glasno reagovali na pretnje Gruhonjiću, ali nismo videli Vašu reakciju u slučaju Vuka Cvijića? Ako imamo na umu da SAD čvrsto zalažu za slobodu medija i protiv napada na novinare, možete da li da nam kažete u čemu je razlika između ova dva slučaja?
Hil: Ne znam pojedinosti u vezi sa poslednjim slučajem, ali vas uveravam da dižemo glas svaki put kada je napadnut neko iz medija, kada se nekome preti, nema mesta tome u savremenom društvu... Moram detaljnije da se informišem o tome šta se desilo, i to ću i uraditi, ali generalno, nemamo toleranciju za napad na medije. (Hil je naknadno objasnio da je na dan kada je napadnut Vuk Cvijić otputovao iz Beograda u SAD, da je ceo dan proveo u putu i da nije bio svestan da se napad dogodio, prim.nov)
"Srbija pouzdan partner SAD"
Glas Amerike: Predsednici Srbije i Republike Srpske su najavili veliko nacionalno okupljanje u Beogradu, a Milorad Dodik je rekao da će na skup doći direktno iz Rusije. Nova Vlada Srbije ima dva člana koja su veoma bliska Rusiji, i koja su pod američkim sankcijama, kao i Dodik. Da li SAD smatraju Srbiju pouzdanim partnerom uzimajući u obzir ovako bliske veze sa Rusijom, za koje se čini da još jačaju?
Hil: Kada je reč o sastavu Vlade Srbije, već smo rekli šta mislimo. Takođe smo rekli da ne formiramo tuđe vlade. Drugo, kada je reč o tome sa kim Srbija ima odnose, nije na nama da im kažemo sa kim mogu, a sa kim ne mogu da razgovaraju. Ali, kada govorimo o tome da li Srbija može da bude pouzdan partner – da, može. I na tome radimo svaki dan.
Glas Amerike: Sa druge strane, da li mislite da Srbija dovoljno pomaže Ukrajini u pogledu oružja i municije? Srpski zvaničnici nisu javno priznali da se to dešava, ali, uključujući i predsednika Aleksandra Vučića, nisu ni isključili mogućnost.
Hil: Moraćete da pitate srpsku vladu o pojedinostima, ali ja ću vam reći da smo veoma zadovoljni rastućim oblicima saradnje između Srbije i Ukraine. Prva dama Ukrajine je bila u Srbiji, mislim da je to jako važna poseta, ministar spoljnih poslova je takođe bio. Gospođa (Tamara) Vučić je prošle godine bila u Ukrajini. Deluje da su se odnosi značajno popravili i jako mi je drago da to vidim. Naše viđenje, a verujem da ga dele i Srbi, jeste da agresija Rusije na Ukrajinu ne sme da se dozvoli. To je veliki problem za celu Evropu, uključujući i Srbiju. Mislim da je Srbija pokazala svoj stav, glasala je za rezolucije UN i smatram da iza kulisa naporno radi na tome da se uspostave mir i sigurnost u Evropi.
Glas Amerike: Da li politiku Zapada prema pitanju Kosova vidite kao uspešnu? Ono što se proteklih godina dešavalo na terenu je rast tenzija, imamo problem sa dinarom koji nije rešen ni posle nekoliko rundi razgovora, sporno je pitanje eksproprijacije, dijalog stoji u mestu, napadači iz Banjske nisu odgovarali. Šta Vi kažete na to?
Hil: Prvo, ne želim da govorim o politici SAD prema Kosovu, govoriću o našoj politici prema Srbiji i o tome koliko možemo da sarađujemo po ovim pitanjima. Mi smo ohrabrivali Srbiju da ostane angažovana u Briselskom procesu, i ona je to uradila. Zadovoljni smo i što nastavljaju to da rade, iznose ideje za rešavanje problema - bilo da je reč o Poštanskoj štedionici ili drugim pitanjima. Mi imamo dobar dijalog sa srpskim vlastima, iako su teška pitanja oko kojih se razilazimo - SAD priznaju nezavisnost Kosova, a Srbija ne. Ali, unutar tog neslaganja, mislim da imamo prilično dobru saradnju i nadam se da će se tako i nastaviti.
Glas Amerike: Da li ste saglasni sa ocenom srpskog ministra spoljnih poslova da normalizacija nije moguća dok je na Kosovu na vlasti Aljbin Kurti?
Hil: Moje mišljenje je da treba da nastavimo rad na Briselskom dijalogu, da ostanemo bliski sa Srbijom u tom procesu, i da blisko sarađujemo sa našim partnerima iz EU. Do određene granice, stvari su se fokusirale na to kako Srbija može da se približi jedinstvenom evropskom tržištu, to je od kritične važnosti za budućnost Srbije i to podržavamo. I možda, kroz tu tešnju saradnju sa EU, možemo da stvorimo momentum za rešavanje drugih pitanja.
Šta je ambasada znala o projektu Trampovog zeta?
Glas Amerike: Da li je američka ambasada imala nekakva saznanja ili je učestvovala u projektu (revitalizacije Generalštaba) Džareda Kušnera u Beogradu?
Hil: Nismo učestvovali, ali svakako znamo za to.
Glas Amerike: Znate sada, kada je ugovor potpisan, ili ste znali i pre toga?
Hil: Ne znam precizno kada smo saznali, ali nismo učestvovali u tome. Znamo ono što i vi - ono što smo čuli iz medija i drugih izvora. Ali, nismo uključeni.
Glas Amerike: Sledeće godine će biti tri godine otkako ste došli u Beograd. Da li ste zadovoljni onime što ste postigli i kakvi su Vam planovi do kraja mandata - ako pretpostavimo da se neće završiti sada u novembru? (ako dođe do promene vlasti u SAD)
Hil: O tome koliko ću biti u Srbiji ne odlučujem ja, već predsednik. Malo čudno zvuči ta fraza, ali mi služimo predsedniku, pa je to pitanje za predsednika Bajdena ili onoga ko već bude na tom mestu. A da li sam zadovoljan – ne. Moramo da uradimo više. Mislim da je Srbija evropska zemlja i jasan je pravac kojim ide, većina ljudi razume da je cilj EU. I mi želimo da podržimo taj proces, da Srbija bude u boljoj poziciji. Naravno, o budućnosti odlučuje narod Srbije, ne strani ambasadori. O mom učinku će odlučivati drugi ljudi, ja radim najbolje što umem i na kraju, kad budem svodio račune - ne želim da se kajem što nešto nisam uradio.
