Do predsedničkih izbora u Sjedinjenim Državama ostalo je još pet meseci, a kako se približava 5. novembar i dan glasanja, suprostavljeni tabori i demokrate Džoa Bajdena, aktuelnog šefa države, i izazivača republikanca, Donalda Trampa bivšeg prvog čoveka SAD, pojačavaju kampanju i počinju da koriste sve više alatki ne bi li privoleli glasače da im ukažu poverenje.
Istorija, dalja i novija, pokazala je da na putu ka Beloj kući kandidati, koji su gotovo stalno “pod svetlima reflektora” posežu i za pomoći onih koji su verovatno i više pred kamerama – glumcima, sportistima, muzičarima. Odnos industrije zabave i američke politike, a pogotovo predsedničkih kampanja, decenijama je isprepletan, mada je prema mišljenju stručnjaka sa kojima je razgovarao Glas Amerike veliko pitanje koliki je efekat podrške slavnih određenim kandidatima i kandidatkinjama.
Robert de Niro, Klint Istvud, Džordž Kluni, Frenk Sinatra, Opra Vinfri samo su neki od slavnih američkih ličnosti koje su u jednom trenutku bili učesnici predizbornih trka.
“Nije uvek bilo tako. Ta veza je počela pre oko jednog veka kada su se pojavili novi mediji, filmovi i radio, a kasnije i televizije. Politički insajderi, kandidati i ljudi unutar različitih partija tražili su načine da se povežu sa biračima. I sve više su shvatali da bi partnerstvo sa onim ljudima koji imaju komunikacijske veštine, posebno u industriji filmova, moglo da bude biti veoma korisno za unapređenje njihovih kampanja i njihovih političkih ideja”, objašnjava za Glas Amerike Ketrin Krejmer Braunel, profesorka istorije na Perdju univerzitetu.
Jedno od ključnih pitanja koje se postavlja da li su istraživači i stručnjaci uspeli da utvrde da li zaista postoji veza između dobrih izbornih rezultata i podrške poznatih ličnosti.
“Generalno, ne. Nema dokaza koji bi ukazivali na to da poznate ličnosti prave razliku. Postoji samo jedna studija za koju znam, a ukazuje da je uopšte bilo nekog pozitivnog uticaja - kada je Opra Vinfri podržala Baraka Obamu na stranačkim izborima. Brojevi do kojih su naučnici tu došli sugerišu da ga je to verovatno gurnulo preko crte da bi postao kandidat demokrata za predsednika te godine”, navodi za Glas Amerike Mark Harvi, šef katedre za biznis studije Univerziteta Sent Meri u Kanzasu.
Harvi ističe da postoji mnogo varijabli koje treba uzeti u obzir, da su biračima važniji neki drugi parametri od toga šta im poručuje neko od holivudskih zvezda.
“Koliko su skupe moje namirnice ili benzin? Da li mi se sviđa ovaj ili drugi kandidat? Koja je moja politička stranka? Koja je moja ideologija? Znate, postoji milion drugih stvari koje mogu uticati na to kako ću doneti odluku. A da li mi poznata ličnost kaže da treba da uradim jedno ili drugo, verovatno nema toliko razlike u pogledu kandidata”, dodaje Harvi.
Kada su u pitanju predstojeći novembarski izbori, sva relevantne ankete ukazuju “tesnu” borbu između Bajdena i Trampa. Dejvid Paleologos, direktor Centra za politička istraživanja Safok univerziteta u Bostonu, pozivajući se na podatke anketa institucije na čijem je čelu, kaže da poruke slavnih ličnosti ni ovaj put neće igrati važnu ulogu.
“Podrška slavnih je obična delotvorna tamo gde imate dva kandidata koja možda nisu toliko poznata. U 2024, imate dve poznate vrednosti, bivšeg i sadašnjeg predsednika, Džoa Bajdena i Donalda Trampa. I u tom konkretnom duelu, slavne ličnosti nisu bitne. Dali smo ljudima mnogo izbora. Naveli smo 20 ljudi, od politike, preko sporta do zabave i televizije. I nijedna od njih nije imala dovoljno velike brojke da ukase da bi mnogo ljudi bilo pod uticajem njihove podrške”, kaže Paleologos za Glas Amerike.
Kao jedan od mogućih izuzetaka iz sveta šoubiznisa, čiji bi glas mogao da utiče na odluku dela birača, Mark Harvi ističe Tejlor Svift, koja je trenutno verovatno najpopularnija muzička zvezda u Americi.
“Kada bi Tejlor Svift danas stala pored Bajdena, privukla bi mnogo pažnje, ali i one negativne. Ali takođe je moguće da bi veliki broj ‘Sviftija’ reći, ‘hej, idemo da glasamo za Bajdena’, jer ona možda ima uticaj među tim ljudima. Mada, ne na sve. Neki od njih će reći, sviđa mi se muzika Tejlor Svift, ali bih radije glasao za Trampa. To je razlog zašto je teško dokazati stepen uticaja. To ne znači da Tejlor Svift nije uticajna. To samo znači da ne mogu da dokažem da je ona uticajna”, navodi Harvi.
Ipak, nagoveštaj koliko je Svift uticajna je i podatak da u septembru 2023. na Nacionalni dan registracije birača, kada je pevačica pozvala fanove da odu i upišu se na sajt neprofitne organizacije Vote.org, to je uradilo više od 35.000 ljudi.
Kako funkcionišu izborne strategije?
Kod istraživanja javnog mnjenja kojima se bavi naučnici, ali i ljudi koji osmišljavaju strategije političkih kampanja, veoma su važne starosne demografske grupe kojima se šalje određena poruka, ističe Dejvid Paleologos. Dodaje i da u istraživanjima uoči ovih izbora kod mladih birača, za koje kaže da su najfluidniji, dominira ideja o kandidatu treće strane.
“Metrika koju treba pratiti je koja grupa ima najviše neodlučnih ili najmanje opredeljenih. A mladi birači u oba slučaja su najfluidniji, mogu da se predomisle lakše od starijih. Mnogi mladi glasači trenutno nam govore u anketama da bi glasali za kandidata treće strane. Videćete poznate ličnosti koje pokušavaju da odvrate mlade glasače da glasaju za kandidata treće strane. I tako postoji čitava obrazovna kampanja koju će morati da pokrenu. Deo razloga zbog kojih su mladi birači neodlučni ili nemaju čvrsta uverenja je i starost oba ova kandidata. Obojicu su već videli, ne osećaju se ovezano sa njima i traže nešto novo i drugačije”.
Izborni štabovi traže poznate ličnosti koje mogu da se dopadnu ključnim demografskim kategorijama i angažuju različite konsultante, objašnjava pofesorka Perdjua, Ketrin Krejmer Braunel.
“Ljudi koji vode kampanju onda kažu, na primer, predstavićemo ovu kantri zvezdu da dođemo do određenih glasača, a onda te kantri zvezde mogu da postanu čak i svojevrsna zamena kampanje. Ričard Nikson je imao veoma sofisticiranu operaciju sa slavnima 1972. Prepoznao je da bi deo strategije da se dopadne južnjačkim belim konzervativnim glasačima bio da se angažuju zvezde kantri muzike, da se povežu sa njima”.
Angažovanjem poznatih ličnosti, kandidati “dobiju” i njihove “mreže”, odnosno pokrivenost u medijima, navodi Krejmer Braunel i dodaje da ”slavne ličnosti postaju šireg kompleta alata za medijski narativa kampanje, da se ljudi navedu da obrate pažnju, da čak utiče na to da li se neštoposmatra kao pozitivna ili negativna stvar”.
Iznoseći još detalje aktuelnih istraživanja univerziteta Safok, Dejvid Paleologos kaže da trenutno najveći rejting od poznatih ličnosti u Americi imaju nekadašnji predsednik SAD Barak Obama i njegova supruga Mišel.
“Oni su popularniji od svih ostalih, bilo da se radi o sportu, zabavi, televiziji, bivšim političarima. Više i od Bila Klintona, još jednog bivšeg predsednika Buša, od Niki Hejli. Obame su moćni par na listi slavnih, oni imaju najveći uticaj. I zato mislim da će u narednim mesecima i na Demokratskoj konvenciji Obame imati mnogo veću ulogu”, procenjuje Paleologos.
Ankete su radili jer, kako navodi, hteo je da bude “ispred krivulje” i da shvati koje su poznate ličnosti važne, posebno među ključnim demografskim grupama poput Hispano birači, koji su jedna od najbrže rastućih. I tu su takođe istraživači sa Safoka došli do zaključka da Obama “ima izuzetno veliki uticaj”.
Šta još donose slavni, a šta gledaju birači?
Sagovornici Glasa Amerike slažu se da je odgovor na prvo pitanje - novac.
“Značaj je u mogućnosti da se prikupi novac, da iskoriste slavnu ličnost da naprave nastup za goste koji daju velike novac tokom prikupljanje sredstava i da potencijalno registruju ljude koji su sledbenici Tejlor Svift ili Bijonse ili Lejdi Gage, ali koji se ne obaziru se na politiku, nisu uključeni u nju”, kaže Dejvid Paleologos.
Ketrin Krejmer Braunel smatra je mogućnost da pomognu u sakupljanju novca u kampanjama verovatno čak i važnija od eventualnog uticaja na odluku birača.
“Poznate ličnosti su ključni faktori za prikupljanje sredstava, kao i donatori, tako i kao isticanje događaja na kojima takođe mogu prikupiti mnogo novca”, kaže ona.
Ipak, kada se ugase reflektori i blicevi fotoaparata prestanu da “sevaju”, birači ostaju pred problemima koji uglavnom ne muče superzvezde.
“Zato dolazi do efekta bumeranga. Ljudi govore ‘lako je njima da mi kažu za koga da glasam. Oni ne moraju da vode računa o kućnom budžetu, plaćanju kreditnih kartica, ne moraju da se bore za život kao ja. I tako postoji rizik od ozlojeđenosti kada se biraču kaže za koga da glasa, posebno ako je njihova ekonomska situacija teška”, ocenjuje Paleologos.
Pored svakodnevnih problema poput rasta troškova života, postoje neke „ekstremna“ pitanja koja polarizuju društvo u Americi, gde je često veoma teško da i poruka javnih ličnosti od ugleda i popularnosti dovede do promene stava.
“Recimo, kontrola oružja je velika stvar. Vlasništvo nad oružjem takođe je veliko pitanje u SAD. Nijedna slavna ličnost neće doći i ubediti nekoga ko poseduje gomilu oružja da bi trebalo da se otarase svog oružja. Postoje određena pitanja koja su toliko ekstremna da ih niko verovatno neće forsirati na ovaj ili onaj način. Svakako to neće raditi slavna ličnost”, navodi Mark Harvi.
Primeri iz prošlosti
Bilo je trenutaka u prethodnim američkim predsedničkim kampanjama kada je podrška slavnih osoba umela da donese kontroverze. Ketrin Krejmer Braunel kao jednu od takvih situacija navodi izbore 1960. na kojima je pobedio demokratski kandidat Džon Kenedi.
“Frenk Sinatra se veoma otvoreno zalagao i vodio kampanju za Džona Kenedija 1960, nedugo posle crne liste, nakon što je bio povezan sa različitim piscima i levičarskim pokretima u Holivudu. I to je tada viđeno možda čak i kao prepreka jer je imao ovu prethodnu, kako se tada smatralo kontroverznu političku aktivnost”, govori Krejmer Braunel.
Crna lista zabavne industrije je naziv koji se koristi za spisak američkih scenarista, glumaca, režisera, producenata, muzičara kojima je sredinom 20. veka bilo sprečeno ili otežano zapošljavanje zbog njihovih stvarnih ili navodnih radikalno levih političkih stavova, odnosno povezanosti sa Komunističkom partijom SAD i organizacijama koje su se smatrale pro-sovjetskim, komunističkim ili subverzivnim.
Ali postojali su i drugi slučajevi kada je za slavnu ličnost bilo kontroverzno da podrži određenog kandidata.
“Tako je Semi Dejvis junior (afroamerički pevač i glumac, prim. aut) zagrlio Ričarda Niksona tokom republikanske konvencije u Majamiju 1972. To je bio deo Niksonovog pristupa mlađim glasačima koristeći zabavu. Ovaj pristup je bio kontroverzan, posebno među njegovim Dejvisovim fanovima i crnačkom zajednicom koja je mislila da Nikson nije unapredio njihov položaj dok je bio na funkciji”, ističe Krejmer Braunel.
Profesoru Marku Harviju bilo je potrebno malo vremena da odabere jedan od najupečatljivijih momenata koji bi istovremeno mnogi verovatno želeli da zaborave, makar u Republikanskoj stranci.
“Klint Istvud na republičkom nacionalnom kongresu, mislim da je to bila 2012. On je tada podržao je Mita Romnija, ali je imao čuveni govor u kojem se obraćao praznoj stolici (pretvarajući se da govori Baraku Obami, prim. nov.) i bilo je prilično smešno. Mislim da je Klint Istvud sjajan glumac, ali to nije izveo dobro”, smatra Harvi.
Romni je na izborima 2012. izgubio od tadašnjeg predsednika i demokrate Baraka Obame.
Dodaje i da nije siguran ni da je naporima demokrata pomogao nedavni nastup Roberta de Nira koji se obratio javnosti ispred zgrade suda u Njujorku gde se vodio process protiv Donalda Trampa za falsifikovanje poslovne dokumentacije i oštro kritikovao bivšeg predsednika i aktuelnog republikanskog kandidata.
“Ako De Niro izađe i kaže određene stvari, onda će delovati ubedljivo ljudima koji ionako verovatno vole Bajdena, a preziraće ga oni koji vole Trampa. Možda ima neki uticaj na određene ljude koji vole njegove filmove ili pripadaju starijoj demografskoj grupi koja ga se bolje seća. Mladi ljudi, možda ne toliko. Tu se opet radi o mikro-ciljanju, ali nisam siguran da je to bio uspeh za Bajdenovu kampanju”, ističe Harvi, autor knjige “Celebrity influence”.
Tesni i napeti izbori
Dejvid Paleologos, direktor Centra za politička istraživanja Safok univerziteta u Bostonu, kaže da sve ankete sugerišu da će ishod ovogodišnjih predsedničkih izbora odlučiti rezultata u šest ili sedam država - u Mičigenu, Pensilvaniji i Viskonsinu trenutno Tramp ima vođstvo, a u preostale četiri - Nevadi, Arizoni, Severnoj Karolini i Džordžiji, situacija bi mogla da se “zaoštri”, objašnjava on.
“Verujem da će biti tesni izbori i da će na njih direktno uticati u kojim će se državama kandidati trećih strana naći na glasačkim listićima. I znam da ljudi ne vole da pričaju o kandidatu koji će dobiti samo dva, tri ili čak jedan odsto glasova. Ali verovali ili ne, to su kandidati koji će, ako se nađu na glasačkim listićima u Pensilvaniji, Mičigenu i Viskonsinu, imati direktan uticaj na ishode u tim državama i na kraju na izbornom koledžu”, zaključuje Paleologos.
Uz konstataciju da će zbog neizvesne trke u kojoj će verovatno mali broj glasova da odluči, Bajdenova kampanja u finišu obuhvatiti veliku podršku javnih ličnosti, istoričarka Ketrin Krejmer Braunel podseća da su sličnu taktiku demokrate primenile tokom predizbornih trka 2020. i 2016.
“Zanimljivo je da mnogi republikanci pokušavaju da iskoriste podršku slavnih ličnosti demokratama kao način da tu stranku predstave kao elitističku, koja se oslanjajući na ove liberalne holivudske veze. Ali Republikanska partija je istorijski bila mnogo efikasnija u korišćenju mašinerije slavnih, pa čak I da se oni sami kandiduju za funkcije. Imate Džordža Marfija, Ronalda Regana i, naravno, Donalda Trampa koji se zaista borio da dobije podršku slavnih za kampanju”, kaže ona.
Dodaje i da se Tramp u prvoj predizbornoj kampanji 2016. oslonio na sopstvenu slavu, kao biznismena i učesnika rijaliti programa. “To je tada bila osnova za njegov kredibilitet i njegove kvalifikacije za kandidaturu”.
Ali kada su u pitanju predstojeći izbori, Krejmer Braunel nije želela da daje bilo kakve prognoze ishoda.
“Kao istoričarka sam naučila da ne predviđam budućnost”, zaključila je uz osmeh.
