Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, skuplja pretplata za javni servis za 50 dinara, Jorgovanka Tabaković i u novom mandatu ostaje na čelu Narodne banke Srbije... To su samo tri od 60 tačaka dnevnog reda vanrednog zasedanja Skupštine Srbije koje su poslanici u sredu poslepodne usvojili, posle šest dana rasprave.
Kada je reč o deklaraciji, za nju je glasalo 139 poslanika, protiv je bilo njih devet, a šest poslanika nije glasalo.
Deklaracija je proglašena na "Svesrpskom saboru" 8. juna u Beogradu, a pošto je već usvojena u parlamentu Republike Srpske, usledilo je i njeno usvajanje u Skupštini Srbije.
Kroz 49 tačaka deklaracije govori se o tome kako srpski narod predstavlja jedinstvenu celinu, a odbačena je i rezolucija o genocidu u Srebrenici koja je krajem maja usvojena u Ujedinjenim nacijama.
Poslanici vlasti i opozicije potpuno različito su doživeli i predstavili deklaraciju - za premijera Srbije Miloš Vučevića ona nije partijski, već „narodni program“ u čijoj su izradi učestvovali ključni činioci društva.
Sa druge strane, poslanik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović je deklaraciju nazvao „nacionalističkim pamfletom“.
Uz Jorgovanku Tabaković, koja je treći put zaredom izabrana za guvernerku Narodne banke Srbije, izabran je i Željko Jović - za viceguvernera NBS. Blagoje Paunović je izabran za novog predsednika Fiskalnog saveta Srbije, a Nikola Altipamarkov je ponovo izabran za člana Saveta.
Iako među 60 tačaka dnevnog reda nijedna nije bila posvećena iskopavanju litijuma u Srbiji, litijum je bio centralna tema zasedanja.
U raspravi o novom zaduživanju Srbije, poslanici opozicije su bili protiv predloga o zaduživanju kod Unikredit banke u iznosu od 99 miliona evra za potrebe finansiranja projekta Ruma-Šabac-Loznica.
Slobodan Ilić iz odborničke grupe Srbija centar rekao je da bi ta saobraćajnica trebalo da bude nazvana Ruma-Šabac-Loznica-Rio Tinto, a poslanica iz iste odborničke grupe Tatjana Marković Topalović je upozorila da je cena ovog puta sa početnih 467,5 miliona evra bez ikakvog objašnjenja narasla na 555 miliona evra.
Kako je rekla poslanica Demokratske stranke Dragana Rakić u Srbiji se grade najskuplji auto-putevi na svetu i kilometar puta kroz ravnicu u Srbiji košta tri puta više od kilometra u Alpima ili u ispod Lamanša. To je zato što se vlast „ugrađuje“ i sav novac završava u džepovima ljudi is SNS-a, rekla je Rakić.
Uz primer Fruškogorskog koridora, koji je sa početnih 200 poskupeo na 600 miliona evra, poslanik Narodnog pokreta Srbije Borislav Novaković je rekao da do toga dolazi zbog koruptivnog modela rada, u kojem nema tendera, posao se završava u četiri oka i dolazi do enormnog povećanja cena.
