Krvareći i u bolovima, Kajli Turman nije znala da je vanmaterična trudnoća mogla da je ubije.
Lekari hitne pomoći u bolnici Siton Vilijamson u Teksasu dali su joj pamflet o pobačaju i rekli joj da „pusti da stvari idu prirodnim tokom", pre nego što je otpustili, bez intervenisanja u slučaju vanmaterične trudnoće.
Kada se 25-godišnjakinja vratila tri dana kasnije, pošto je i dalje krvarila, lekari su konačno pristali da joj daju injekciju namenjenu prekidu trudnoće. Ali bilo je prekasno. Embrion koji je rastao na njenom jajovodu ga je probušio, što je uništilo deo njenog reproduktivnog sistema.
Tako se navodi u tužbi koju su Turman i Centar za reproduktivna prava podneli prošle nedelje, tražeći od vlade da ispita da li je bolnica prekršila savezni zakon kada joj osoblje nije odmah ukazalo negu 2023.
Iako Bajdenova administracija javno upozorava bolnice da moraju da leče trudne pacijentkinje u hitnim slučajevima, neke ustanove nastavljaju da krše federalni zakon. To pitanje je postalo fokus administracije posle izveštaja o ženama koje su na neodgovarajući način lečene u službama hitne pomoći posle odluke Vrhovnog suda da poništi ustavno pravo na abortus pre više od dve godine.
Više od 100 trudnica sa komplikacijama, koje su došle u hitnu pomoć, odbijeno je ili nemarno lečeno od 2022. godine, pokazala je analiza Asošijeted presa o istragama protiv federalnih bolnica.
Dve žene – jedna na Floridi i jedna u Teksasu – ostavljene su da pobace u javnim toaletima. U Arkanzasu, žena je doživela septički šok i fetus je umro, nakon što ju je hitna pomoć poslala kući.
Najmanje četiri druge žene sa vanmaterničnom trudnoćom imale su probleme da dobiju bilo kakav tretman, uključujući ženu iz Kalifornije kojoj je bila potrebna transfuzija krvi nakon što je sedela devet sati u čekaonici za hitne slučajeve.
Bela kuća kaže da bolnice moraju da ponude abortuse kada je to potrebno da bi se sačuvalo zdravlje žene, uprkos državnim zabranama. Teksas osporava te smernice, a ranije ovog leta Vrhovni sud je odbio da reši to pitanje.
U Teksasu, gde lekarima preti i do 99 godina zatvora ako budu osuđeni za izvođenje ilegalnog abortusa, medicinski i pravni stručnjaci kažu da zakon otežava donošenje odluka u vezi sa hitnim slučajevima u trudnoći.
Iako državni zakon kaže da se prekid vanmaterične trudnoće ne smatra abortusom, drakonske kazne plaše teksaške doktore i obeshrabruju ih da leče te pacijente, tvrdi Centar za reproduktivna prava.
Koliko god se bolnice i lekari plašili da krše ove državne zabrane abortusa, oni takođe moraju da budu zabrinuti zbog kršenja saveznog zakona“, ističe Mark Heron, advokat centra.
Ako prekrše savezni zakon, bolnicama preti savezna istraga, visoke kazne i može da im bude ugroženo finansiranje Medikera - državnog zdravstvenog osiguranja za starije pacijente, i Medikejda - osiguranja za građane sa malim primanjima.
Organizacija je prošle nedelje podnela dve žalbe Centrima za usluge državnog zdravstenog osiguranja, navodeći da nekoliko različitih službi hitne pomoći u Teksasu nije pružilo usluge dvema pacijentkinjama sa vanmateričnom trudnoćom, od kojih je jedna Kajli Turman.
U drugoj tužbi se navodi da je 25-godišnja Kelsi Noris-De La Kruz izgubila jajovod i veći deo jajnika nakon što je bolnica u Arlingtonu u Teksasu poslala kući sa vanmateričnom trudnoćom bez intervencije, iako je lekar upozorio da "puštanje pacijentkinje nije u njenom najboljem interesu".
“Lekari su znali da mi je potreban abortus ali te zabrane čine da je gotovo nemoguće dobiti osnovnu hitnu pomoć", navela je Kelsi u saopštenju.
"Podnosim ovu žalbu zato što žene poput mene zaslužuju pravdu i odgovornost onih koji nam nanose štetu", dodala je.
Definitivna dijagnoza vanmaterične trudnoće može biti teška. Lekari ne mogu uvek da pronađu lokaciju trudnoće na ultrazvuku, objasnilo je troje lekara koje je AP konsultovao pri pisanju teksta.
Nivo hormona, krvarenje, pozitivan test na trudnoću i ultrazvuk prazne materice ukazuju na vanmateričnu trudnoću. "Ne možete biti 100% sigurni - to je problematični deo", objašnjava Kejt Arnold, ginekološkinja iz Vašingtona.
Direktor organizacije "Pravo na život u Teksasu" Džon Sigo rekao je da državni zakon jasno štiti lekare od krivičnog gonjenja ako prekinu vanmaterničnu trudnoću, čak i ako lekar „pogreši“ u postavljanju dijagnoze.
"Poslati ženu kući je potpuno nepotrebno i opasno“, kaže Sigo.
Ali, državni zakon je „apsolutno“ naterao lekare da se plaše lečenja trudnica, smatra Hana Gordon, lekarka hitne pomoći koja je do prošle godine radila u bolnici u Dalasu.
„To će primorati lekare da počnu da prave upitne planove za pacijentkinje, čak i ako su ti planovi vrlo opasni", kaže.
Napustila je Teksas pošto želi da ostane u drugom stanju, i brine kakvu će negu dobiti u toj državi.
Gordon se seća trudnice u njenoj hitnoj pomoći u Dalasu koja je imala znake vanmaterične trudnoće. Pošto su ginekolozi rekli da ne mogu definitivno da dijagnostikuju problem, oklevali su sa prekidom trudnoće dok se nije vratila narednog dana. „Od toga mi je ostao gorak ukus u ustima", kaže Hana Gordon.
U slučaju Kajli Turman, kada se treći put vratila u istu bolnicu, ginekološkinja joj je rekla da će joj biti potrebna operacija za uklanjanje jajovoda, koji je pukao. Turman, koja je i dalje krvarila, je to odbila, plašeći se da bi gubitak jajovoda mogao da utiče na njenu sposobnost da začne dete u budućnosti. Ali lekarka joj je rekla da joj preti rizik od smrti ako bude oklevala.
"Rekla je - ili ćeš dobiti transfuziju, ili ćeš da ideš na operaciju, ili ćeš iskrvariti na smrt", priča Kajli Turman kroz suze. "Tada sam shvatila - o, Bože, pa ja umirem."
Bolnice Siton Vilijamson je odbila da komentariše slučaj Kajli Turman, ali je saopštila da je bolnica "predana pružanju visoko kvalitetne nege svima koji zatraže njene usluge".
Na Floridi, žena u 15-oj nedelji trudnoće je provela sat vremena u čekaonici hitne pomoći dok joj je curila amnionska tečnost, navodi se u federalnim dokumentima. Ultrazvuk je pokazao da pacijentkinja nema amnionsku tečnost, odnosno plodovu vodu oko fetusa, što je opasna situacija koja može da izazove ozbiljnu infekciju.
Žena je tog dana imala pobačaj u javnom toaletu, nakon što je lekar hitne pomoći napisao da se njeno stanje "popravilo" i otpustio je, a da nije konsultovao ginekologa.
Ekipa hitne pomoći je prebacila u drugu bolnicu, gde je stavljena na respirator i otpuštena posle šest dana.
Abortusi posle 15 nedelja su bili zabranjeni na Floridi u to vreme. Direktor akušerskog odeljenja bolnice Brauard Koral Springs rekao je istražitelju da je indukovanje porođaja u slučajevima gde je prisutno prerano pucanje membrana "standard nege, i da je tako već duže vreme, bez obzira na otkucaje srca fetusa, zbog rizika po zdravlje majke."
Bolnica je odbila da komentariše svoju politiku za Asošijeted pres.
U drugom slučaju na Floridi, lekar je priznao da je državni zakon iskomplikovao hitnu pomoć trudnicama.
"Zbog novih zakona, osoblje ne može da interveniše ako nije ugroženo zdravlje pacijentkinje", rekao je lekar regionalne bolnice u Holivudu na Floridi istražitelju koji je ispitivao zašto bolnica nije ponudila abortus trudnjici kojoj je vodenjak pukao sa 15 nedelja, mnogo pre nego što je fetus mogao da preživi.
Ozbiljna kršenja koja su ugrozila zdravlje majke ili fetusa dogodila su se u državama sa i bez zabrane abortusa, navodi se u pregledu AP-a.
U intervjuima sa istražiteljima, dve bolnice sa manjkom osoblja – u Ajdahu i Vašingtonu – priznale su da su rutinski preusmeravale trudnice da se voze do drugih bolnica.
Trudna pacijentkinja u hitnoj pomoći u Bejkersfildu u Kaliforniji je brzo dobila pomoć, ali osoblje nije shvatilo koliko je njeno stanje hitno, a u pitanju je bila ruptura materice. Kašnjenje je, zaključio je istražitelj, možda doprinelo smrti bebe smrti.
Lekari hitne pomoći u Kaliforniji, Nebraski, Arkanzasu i Južnoj Karolini nisu proverili otkucaje srca fetusa ili su otpuštali pacijentkinje u aktivnom porođaju, ostavljajući ih da se porođaju kod kuće ili u kolima hitne pomoći, navodi se u dokumentima.
Zbog manjka medicinskih sestara i lekara koji muči bolnice od početka kovida 19, problema da se obezbede tehničari za ultrazvuk u svim smenama, i novi zakoni o abortusu, čine da je hitna pomoć postala opasno mesto za trudnice, upozorila je Dara Kas, doktorka hitne medicine i bivša zvaničnica američke zdravstvene i socijalne službe.
„Sve je manje bezbedno biti trudnica i tražiti hitnu pomoć u odeljenju za hitne slučajeve“, rekla je ona.
