Na predsedničkim izborima 2024. izlaznost je bila izuzetno visoka, približavajući se istorijskim nivoima iz 2020, i u suprotnosti sa dugotrajnim političkim uverenjem da se republikanci bore da pobede u trkama u kojima mnogo ljudi glasa.
Prema podacima Asošiejted presa, više od 153 miliona glasačkih listića je završilo u kutijama u ovogodišnjoj trci između republikanca Donalda Trampa, sada izabranog predsednika, i demokrate Kamale Haris, aktuelne potpredsednice, dok se stotine hiljada glasova još uvek prebrojava sporije, u državama kao što je Kalifornija.
Kada se ti glasački listići u potpunosti obračunaju, broj glasova će se još više približiti 158 miliona koliko ih je bilo na izborima 2020, što je bio najveći odziv od kada su žene dobile pravo glasa pre više od jednog veka.
“Tramp je odličan za izlaznost birača u obe stranke“, rekao je Itan Herš, politikolog sa Univerziteta Tafts.
Pobeda bivšeg predsednika i na elektroskom koledžu i na izborima - Tramp trenutno vodi protiv Haris sa skoro 2,5 miliona glasova širom zemlje - takođe je u suprotnosti sa uverenjem da demokrate, a ne republikanci, imaju koristi od izbora sa visokom izlaznošću.
Sam Tramp je to izneo 2020, kada je upozorio da će demokratski zakon o proširenju glasanja putem pošte dovesti do „nivoa glasanja na kojima, ako ste ikada pristali na to, nikada više nećete imati republikanca izabranog u ovoj zemlji“. To upozorenje je stiglo kada je Tramp počeo da širi teorije zavere o korišćenju glasanja poštom tokom pandemije korona virusa, što je potom iskoristio da lažno tvrdi da je njegov gubitak 2020. bio posledica prevare.
Ta tvrdnja je dovela do talasa novih zakona koji su dodavali propise i poništavali oblike glasanja u državama pod kontrolom Republikanske stranke, i proširenja glasanja putem pošte u državama koje predvode demokrate, pošto je bitka oko izlaznosti postala centralni deo političke debate. Takvi zakoni obično imaju mali uticaj na glasanje, ali su inspirisali optužbe demokrata o potiskivanju birača i varanju republikanaca.
„To je tako sramotna priča za zagovornike na obe strane, jer je očigledno pogrešna“, rekao je Herš.
Iako će obe strane verovatno nastaviti da se bore oko toga kako se vode izbori, Trampova pobeda sa velikim odzivom mogla bi donekle da ukloni hitnost te konfrontacije.
„Upravo ste pobedili na izborima, mislim da će se to stišati“, rekao je Patrik Rufini, republikanski analitičar podataka i anketar koji je dugo tvrdio da njegova stranka može da uspe na izborima sa velikom izlaznošću sa raznolikim biračkim telom.
Stručnjaci primećuju da je izlaznost u sedam neodlučnih država koje su bile u središtu izbora bila čak i veća nego u ostatku zemlje. „Ovo je bila kampanja u sedam država mnogo više nego što se činilo na prethodnim izborima“, rekao je Rufini.
Dok se ostatak zemlje značajno pomerio u odnosu na 2020, kada je demokrata Džo Bajden pobedio na izborima za sedam miliona glasova, ili 4,5 procenata, ishod u neodlučnim državama bio je neizvesniji. Priča o izlaznosti je takođe bila drugačija. Izlaznost je opala u odnosu na 2020. u nekonkurentnim državama kao što su Ilinois, gde je glasalo 500.000 manje nego na poslednjim predsedničkim izborima, i Ohajo, gde je bilo 300.000 izašlih manje.
Broj glasova bio je veći nego 2020. u neodlučnim državama kao što su Džordžija, Mičigen, Nevada, Severna Karolina, Pensilvanija i Viskonsin - u svima je pobedio Tramp. Izlaznost u Arizoni bila je skoro ista kao pre četiri godine, pošto je država nastavila da broji glasačke listiće.
Haris je čak izjednačila ili nadmašila Bajdenov ukupan broj glasova u Džordžiji, Nevadi, Severnoj Karolini i Viskonsinu, a izlaznost je daleko veća od one na predsedničkim izborima 2016. kada je glasalo 135,6 miliona birača u trci koju je Tramp dobio nad demokratom Hilari Klinton. Problem za demokrate je što je Tramp bio bolji u odlučujućim državama nego pre četiri godine.
„Ljudi iz kampanje potpredsednice Haris uradili su prilično dobar posao izvodeći glasače koji ne bi izašli“, rekao je Tom Bonijer, demokratski analitičar podataka. „Izvukla je svoje glasače. Tramp je dobio više”.
Među ranim glasačima bila je Jasmin Perez (26), koja je glasala za Trampa na stadionu Las Vegas Rejdersa.
„Ja sam hrišćanka i on je zaista u skladu sa mnogim mojim vrednostima, i sviđa mi se što otvoreno promoviše hrišćanstvo u Americi“, rekla je Perez.
Pored nje je glasao i Dijego Zubek (27), koji je glasao za Trampa 2016, ali nije glasao 2020, jer je mislio da će republikanski kandidat lako pobediti. Ove godine je glasao za Trampa.
„Nisam hteo da dozvolim da se to ponovi“, rekao je Zubek.
Ključni deo strategije republikanaca bio je da dopru do glasača kao što su Perez i Zubek, podsticanje ranog glasanja i glasanja poštom. Tramp je oba ova načina glasanja ranije kritikovao u kontekstu lažnih tvrdji o krađi izbora 2020.
Konzervativci su pokrenuli opsežnu registraciju birača i operacije izlaska na glasanje usmerene na birače koji retko glasaju, demografsku grupu za koju su mnogi operativci dugo verovali da neće glasati za republikance. Prema podacima AP-a, ove godine, više od polovine birača glasalo je pre dana izbora.
Tokom kampanje, Endru Kolvet, portparol Turning Point Action, konzervativne grupe koja je vodila kampanju za glasanje sa više od 1.000 aktivista u više neodlučnih država, naveo je da ga je inspirisala Stejsi Ejbrams, nekadašnja demokratska kandidatkinja za guvernerku Džordžije.
Uspeh Ejbrams u mobilisanju crnačkih glasača i drugih grupa u njenoj matičnoj državi za koje je bilo manje verovatno da će glasati, pomogao je da se otvori put za Bajdenovu pobedu 2020.
„Videli smo da Tramp ima neverovatan rezervoar konzervativaca kojima je bilo potrebno malo nagovaranja“, rekao je Kolvet u intervjuu u petak. „Oni nisu mislili da je njihov glas bitan”.
Kolvet je priznao da su konzervativci dugo verovali da im velika izlaznost nije pomagala, ali je tvrdio da se to promenilo u Trampovoj eri: „Naše ideje su popularnije“, rekao je on.
Da li će se to nastaviti, zavisi šta će se dalje dešavati u Vašingtonu. „Na konzervativcima će biti da ispune ta obećanja iz kampanje“, rekao je Kolvet.
