U istorijskom zaokretu, Amerikanci muslimani i Amerikanci arapskog porekla prekinuli su dve decenije dugu lojalnost demokratama, dodelivši većinu svojih glasova novoizabranom predsedniku Donaldu Trampu i kandidatkinji treće stranke na predsedničkim izborima u utorak.
Egzodus, podstaknut besom zbog načina na koji se Bajdenova administracija bavila ratom u Gazi, pomogao je Trampu da osvoji ključne države i bude uspešniji od potpredsednice Kamale Haris u trci za Belu kuću.
Manje od polovine muslimanskih glasača glasalo je za Haris, prema izlaznoj anketi Saveta za američke islamske odnose (CAIR) sprovedenoj na više od 1.000 birača. Većina je glasala ili za kandidata treće strane ili za Trampa, rekao je Robert Mekou, direktor vladinih poslova CAIR-a.
"Ovo je prvi put u više od 20 godina da je muslimanska zajednica podeljena između tri kandidata", rekao je Mekou u izjavi za Glas Amerike.
Promena u glasanju muslimana odjeknula je među arapsko-američkim glasačima, koji su podržavali demokratske predsedničke kandidate u odnosu 2 prema 1 više od dve decenije, rekao je Džejms Zogbi, predsednik Arapsko-američkog instituta.
"A onda se došlo na ove izbore na kojima je Gaza uzela danak i izazvala veliko nezadovoljstvo među demografskim grupama u zajednici, za šta ja nisam očekivao da će imati toliki uticaj", rekao je Zogbi za Glas Amerike. "Ono što su videli da se dešava u Gazi uticalo je na njih prilično duboko".
Procenjuje se da ima 3,7 miliona Amerikanaca Arapa, od kojih su većina hrišćani, te da je sličan broj Amerikanaca muslimana.
Pobuna birača bila je najjača u arapskim uporištima u Mičigenu - Dirbornu, Dirborn Hajtsu i Hamtramku.
U Dirbornu, gde je više od 55 odsto stanovnika bliskoistočnog porekla, Tramp je osvojio više od 42 odsto glasova, u odnosu na 30 odsto pre četiri godine. Haris je dobila samo 36 odsto u zajednici koja je predsedniku Džou Bajdenu dala skoro 70 odsto svojih glasova.
U obližnjem Hamtramku, prvom većinski muslimanskom gradu u SAD, Tramp je osvojio 43 odsto glasova, u odnosu na samo 13 odsto 2020. Haris je obezbedila 46 odsto, što je gotovo upola manje u odnosu na 85 odsto koliko je Bajden zabeležio pre četiri godine.
Kandidatkinja Zelene stranke Džil Stajn, uporna kritičarka izraelskog rata u Gazi, povukla je manje od 20 odsto glasova u dva grada.
Samra Lukman, agentkinja za nekretnine i politička aktivistkinja iz Dirborna, rekla je da je promena bila "apsolutno zapanjujuća".
"To je stvarno, stvarno vau", rekla je Lukman, koja je prošle jeseni vodila kampanju za Bajdena pre nego što je promenila stranu zbog Gaze.
Poslednji put kada su Amerikanci muslimani velikom većinom glasali za republikanca bilo je 2000. godine kada je Džordž Buš mlađi dobio podršku zajednice.
To se promenilo posle napada 11. septembra. Poslednjih godina, međutim, neki konzervativni muslimani su počeli da se vraćaju Republikanskoj partiji zbog kulturnih pitanja.
Ljutnja zbog Gaze učvrstila je pomak udesno, rekla je Lukman:
"To je zaista stavilo ekser u kovčeg za demokrate za ove izbore".
Ipak, neki stručnjaci pozivaju na oprez u tumačenju slabašnog učinka Haris među muslimanskim biračima. Anketa Asošijeted presa je pokazala da je potpredsednica ukupno osvojila 63 odsto muslimanskih glasova, nešto ispod Bajdenovog rezultata iz 2020, rekao je Jusef Čuhud, profesor na Univerzitetu Kristofer Njuport.
"Iako je Dirborn jedinstven slučaj, mislim da treba da sačekamo i vidimo koji su veći trendovi za muslimanske glasače širom zemlje", dodao je Saher Selod, direktor istraživanja na Institutu za socijalnu politiku i razumevanje (ISPU).
Ipak, Tramp je napravio primetne uspehe. Nakon što je 2020. osvojio 35 odsto muslimanskih glasova, ove godine je aktivno vodio kampanju među muslimanskim i arapskim glasačima, obećavajući da će okončati sukob u Gazi. Prošle nedelje je posetio Hamtramk, čiji ga je muslimanski gradonačelnik podržao.
"Njegov pristup nije prošao nezapaženo", rekao je Asm "Kamal“ Rahman, Amerikanac iz Bangladeša koji se kandidovao za gradonačelnika 2021. i koji je glasao za Trampa.
Lukman je rekla da je Trampova poruka mira odjeknula kod mnogih glasača.
"Ove godine je nekoliko puta izjavio, i to je postalo kao model, da želi da zaustavi rat, zaustavi rat, zaustavi rat", rekla je Lukman.
Dok je Gaza bila pitanje broj jedan među muslimanskim Amerikancima, ekonomske teme su takođe odgurnule mnoge od Haris, ocena je nekolicine aktivista i glasača.
"Želim ljude u kancelariji koji će se fokusirati na rešavanje problema Amerikanaca ovde kod kuće, pre svega", rekao je Nagi Almudegi, analitičar podataka u Dirbornu.
Istraživanje ISPU tokom leta pokazalo je da je ekonomija bila pitanje broj tri za većinu muslimanskih glasača, nakon sukoba u Gazi i okončanja inostranih ratova.
"Oni osećaju udar kao i bilo ko drugi, pa mislim da je to veliko pitanje pored onih koji se tiču samo veoma specifičnih interesa i zabrinutosti muslimanske zajednice", rekao je Čed Hejns, kodirektor Centra za muslimansko iskustvo u SAD na državnom univerzitetu Arizona.
Hejns, preobraćenik musliman koji je glasao za Haris, rekao je da su izbori podelili muslimansku američku zajednicu između onih koji su želeli da demokratama pošalju poruku o Gazi i drugih koji su se plašili povratka Trampa.
"Dakle... jedan tabor je srećan što su... demokrate u izvesnom smislu pogođene, a drugi je duboko zabrinut zbog naredne četiri godine", rekao je Hejns.
