Američke sankcije prema Naftnoj industriji Srbije (NIS) odložene su za 30 dana, objavio je jutros predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
"Dobili smo dodatnih 30 dana za Naftnu industriju Srbije. Jedna dobra vest za građane Srbije", napisao je Vučić na svom Instagram nalogu.
On je objavio i dokument američkog Ministarastva finansija u kojem je navedeno da se sankcije Naftnoj industriji Srbije, koje je trebalo da stupe jutros u šest časova po srednjoevropskom vremenu, odlažu do 28. marta ili „dok se ne završi odobrena transakcija" ruskog vlasništva u kompaniji.
Američko Ministarstvo finansija navelo je u tom dokumentu, da je odluka doneta na osnovu zahteva od 29. januara, kao i naknadne korespondencije sa NIS i na druge načine pribavljenih podataka.
Uoči stupanja na snagu sankcija SAD prema NIS, Beogradska berza objavila je u sredu da je promenjena vlasnička struktura u toj kompaniji tako što je ruski Gasrpom Njeft preneo svoj udeo od oko pet odsto na Gasprom, čime je smanjio svoj vlasnički udeo sa 50 na oko 44,85 odsto, dok ga je Gasprom povećao sa 6,15 na 11,30 odsto.
Sličan manevar već je jednom primenjen, kada je Evropska unija uvodila sankcije Rusiji.
Sjedinjene Američke Države (SAD) stavile su 10. januara NIS na listu sankcija zbog udela u vlasništvu ruske kompanije Gasprom njeft u cilju sprečavanja Rusije da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini.
NIS je jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte, kao i proizvodnjom prirodnog gasa.
Ova kompanija je početkom februara uputila zahtev Odeljenju za kontrolu strane imovine (OFAC) pri Vladi Sjedinjenih Država za odlaganje sankcija.
Zahtev da se sankcije odlože na minimum 90 dana kako bi se rešilo pitanje vlasničke strukture, podržale su Vlade Srbije i Mađarske.
Srbija od početka ruske agresije na Ukrajinu uspeva da izbegne uvođenje sankcija Moskvi, kao jedina evropska zemlja uz Belorusiju koja to još nije učinila.
Ruska kompanija Gaspromnjeft vlasnik je oko 56 odsto akcija NIS-a, država Srbija kontroliše oko 30 odsto vlasništva, a ostatak manjinski akcionari.
Gaspromnjeft je 2008. godine bez tendera kupio 51 odsto akcija NIS-a za 400 miliona evra, a stručnjaci su tada upozoravali da je prodaja bila „ispod cene".
Gujaničić: Prekidom rata u Ukrajini moglo bi da se nađe rešenje za NIS
Odluka Odeljenja za kontrolu strane imovine (OFAC) pri vladi SAD da NIS-u umesto traženih 90 odobri 30 dodatnih dana za traženje rešenja je i dobra i loša, kaže u razgovoru za Glas Amerike Nenad Gujaničić, glavni broker brokerskog društva Momentum Securities.
Trenutne sankcije bi dovele srpsku privredu i građane u velike probleme i iz tog ugla rok od četiri nedelje nije toliko dug, ali svakako stvara malo više prostora da se proba da se pronađe neko novo rešenje, kaže Gujaničić:
„Ono što malo olakšava srpsku poziciju jeste činjenica da su na globalnom nivou otpočeli pregovori oko okončanja rata u Ukrajini. Videli smo da su tu bili sastanci na veoma visokom nivou između Rusije i Amerike i tu se vidi malo svetlo na kraju tunela da Srbija i njeni građani ne budu kolateralna šteta u čitavoj ovoj stvari“.
Srbija se, po njegovim rečima, našla između dve velike sile – Amerike koja je svakako gospodar svetskog finansijskog sistema i u tom smislu te finansijske sankcije mogu da budu prilično nemilosrdne, kaže Gujaničić:
„Sa druge strane možemo i da razumemo poziciju Rusije da ne želi da proda svoje vlasništvo u NIS-u – i mi smo se tu našli između dve velike sile sa nemogućnošću da utičemo na jednu ili na drugu odluku. Ali kažem, s obzirom da je negde na vidiku rešenje i okončanje ovog rata i ja tu gajim nekakve nade da bi sa tim kockicama neko malo mesto mogao da nađe NIS i to na dobrobit svih građana naše zemlje“.
Uz opasku da je ovo mnogo više politička nego ekonomska tema, Gujaničić smatra da su ovo samo nominalne sankcije NIS-u, a da su to u stvari mere američke administracije kako bi Srbija promenila svoju spoljnu politiku i raskinula u velikoj meri veze sa Rusijom.
Na konkretno pitanje gde treba tražiti rešenje za slučaj NIS, on smatra da je malo verovatno da te sankcije budu suspendovane do okončanja rata u Ukrajini, ali i da je malo verovatno da Srbija pribegne nacionalizaciji te kompanije:
„Tako da to rešenje može da se traži u pronalaženju nekog strateškog partnera u dogovoru sa ruskom stranom – tu se onako neprimetno sve više nameće MOL kroz neke aranžmane vezano za JANAF i pomoć vladi Srbije. Da li tu ima nekakva klica i razgovora o tom pitanju teško je reći, ali čini mi se da bi to jedino bilo održivo rešenje koje bi zadovoljilo ove uslove američke administracije“.
Ukoliko američka strana to odobri, kako smatra Gujaničić lako bi se našao strateški partner – da li MOL ili neka druga kompanija, to je već drugo pitanje.
„Ali kažem, to nije toliko pitanje koliko je pitanje da li prodavac, odnosno vlasnik kontrolnog paketa akcija, u ovom slučaju ruska strana želi da proda tu kompaniju“.
Iako je iz ugla Rusije NIS jedna mala kompanija, posmatrano u lokalnom, balkanskom kontekstu teško, gotovo nemoguće bi bilo nadomestiti takvog igrača na tržištu naftnih derivata koji drži 50 posto maloprodaje i 80 posto ukupnog tržišta.
Zato se, kako kaže Gujaničić, treba nadati da će Amerika imati malo razumevanja i da neće insistirati na primeni sankcija na način na koji ih je primenjivala u raznim zemljama i kompanijama, jer će to staviti Srbiju pred velike probleme:
„Tu bilo svakako velikih posledica, bez obzira što Srbija ima izvesne rezerve, bez obzira što je ta kompanija, u očekivanju ovih sankcija sigurno imala intenzivniju preradu sirove nafte u Pančevu. Jednostavno, normalno poslovanje bi bilo onemogućeno i to bi svakako imalo velikih negativnih posledica po srpsku privedu“, kaže na kraju sagovornik Glasa Amerike.
