Vrhovni sud je u četvrtak doneo iznenađujuću odluku, 5-4 u korist afromaeričkih birača, u slučaju preraspodele glasova u kongresnim okruzima u Alabami. Dvojica konzervativnih sudija pridružila su se liberalnim kolegama u donošnjenu odluke kojom se sprečavaju namere republikanaca da oslabe važan zakon o glasačkim pravima.
Vodeći sudija Džon Roberts i njegov konzervativni kolega Bret Kavano pridružili su se liberalnim sudijama u potvrdi presude nižeg suda kojom je utvrđeno verovatno kršenje Zakona o glasačkim pravima na kongresnoj mapi Alabame na kojoj je predviđen jedan mandat za afroameričkog člana Kongres, u državi gde su više od svakog četvrtog stanovnika crnci. Država će sada morati da nacrta novu mapu za izbore sledeće godine.
Odluka je bila pomno praćena zbog potencijalnog uticaja na to ko će kontrolisati podeljeni Predstavnički dom američkog Kongresa. Zbog presude, nove mape su verovatne u Alabami i Luizijani, što bi moglo da omogući crncima - čija većina glasa za demokrate - da izaberu svoje kandidate u još dva kongresna okruga.
Ishod je bio neočekivan jer je sud dozvolio da se sporna mapa Alabame koristi za izbore 2022. godine, a u argumentima prošlog oktobra sudije su bile spremne da otežaju osporavanje preraspodele mandata kao rasno diskriminatorne po Zakonu o glasačkim pravima iz 1965.
Sam Roberts je prošle godine ukazao da je otvoren za promene u načinu na koji sudovi razmatraju tužbe zbog diskriminacije. Ali u četvrtak, Roberts je napisao da je sud odbio “da prepravi našu sudsku praksu po zahtevu Alabame."
Roberts je takođe bio deo konzervativne većine u najvišem sudu u ranijim slučajevima, koja je otežavala rasnim manjinama korišćenje Zakona o glasačkim pravima u ideološki podeljenim odlukama 2013. i 2021.
Ostalo četvoro konzervativnih sudija nisu se složili u četvrtak. Sudija Klarens Tomas je napisao da je odluka primorala "Alabamu da namerno precrta svoje dugogodišnje kongresne okruge tako da afromaerički birači mogu da kontrolišu broj mesta otprilike proporcionalno crnačkom delu stanovništva države.
Bajdenova administracija podržala je crnce u Alabami.
Sekretar za pravosuđe Merik Garland pozdravio je presudu: "Ta odluka odbacuje napore da se dodatno umanji zaštita osnovnih glasačkih prava i čuva princip da u Sjedinjenim Državama svi kvalifikovani birači moraju da budu u mogućnosti da iskoriste svoje ustavno pravo da glasaju bez diskriminacije na osnovu svoje rase."
Evan Miligen, Afroamerikanac i glavni tužitelj u slučaju, rekao je da je presuda pobeda za demokratiju i crnce.
"Zahvalni smo što je Vrhovni sud potvrdio ono što smo znali da je istina. Da svi zaslužuju da se njihov glas računa i da se čuje. To je pobeda za demokratiju i slobodu ne samo u Alabami, nego širom Sjedinjenih Država “, rekao je Miligen.
Predsednik republikanske stranke u Alabami, Džon Vol, izjavio je u saopštenju da će državni zakonodavci poštovati presudu. "Bez obzira na naše neslaganje sa odlukom suda, uvereni smo da će zakonodavstvo Alabame ponovo nacrtati okružne linije koje će osigurati da građani zastupaju članovi koji dele njihova uverenja, istovremeno prateći uslove primenjivog zakona“, rekao je Vol.
Međutim, državni tužilac, republikanac Stiv Maršal, rekao je da očekuje da će nastaviti da brani osporenu mapu na federalnom sudu, uključujući i puno suđenje. "Iako je odluka većine razočaravajuća, ovaj slučaj nije završen“, navodi se u saopštenju Maršala.
Dijuel Ros, advokat za građanska prava koji je iznosio argumente pred Vrhovnim sudom, rekao je da su sudije potvrdile stav nižeg suda u ovom slučaju. Puno suđenje “ne čini se kao dobro korišćenje vremena, resursa ili novca za nastavak procesa."
Slučaj proizlazi iz osporavanja mape sedmog kongresnog okruga Alabame, koja je uključivala jedan okrug u kojem crni birači čine dovoljno veliku većinu da imaju moć da izaberu svog izabranog kandidata. Protivnici su međutim isticali da taj jedan okrug nije dovoljan, ukazujući da crnci čine više od 25 odsto ukupnog stanovništva Alabame.
Tročlani niži sud, od kojih je dvoje članova imanovao bivši predsednik Donald Trump, zaključio je da je tom mapom verovatno prekršen Zakon o glasačkim pravima, umanjivanjem značaja afroameričkih glasača u Alabami.
Međutim, savezna država se brzo žalila Vrhovnom sudu, gde je pet konzervativnih sudija sprečilo da resuda nižeg suda bude važeća. Istovremeno, sud je odlučio da sasluša slučaj Alabama.
Kongresna mapa Luizijane je odvojeno identifikovana kao verovatno diskriminatorna od strane nižeg suda. Ta mapa je takođe ostala na snazi prošle godine i sada će morati da se ponovo nacrta.
Nacionalna fondacija za kongresne okruge je u saopštenju navela da bi tužbe protiv kongresnih okruga u Džordžiji i Teksasu takođe mogle biti pogođene.
Takođe, Vrhovni sud će na jesen saslušati žalbu Južne Karoline na presudu nižeg suda prema kojoj su republikanski zakonodavci oduzeli afromaeričkim biračima okrug da bi olakšali pobedu republikanskog kandidata. Taj slučaj bi takođe mogao dovesti do precrtavanja mape u Južnoj Karolini, iz koje su šest američkih kongresmena republikanci, a jedan je demokrata.
Stranačka politika je takođe temelj slučaja Alabama. Republikanci koji dominiraju u Alabami opirali su se stvaranju drugog okruga sa većinski afroameričkim biračima, koji bi mogao da pošalje još jednog demokratu u Kongres.
Sudije su utvrdile da je Alabama koncentrisala crne birače u jednom okrugu, dok ih je rasipala među drugima da bi bilo mnogo teže izabrati više od jednog kandidata po njihovom izboru.
Crnačka populacija u Alabami je dovoljno velika i geografski dovoljno kompaktna da se iscrta drugi okrug, zaključile su sudije.
Poričući diskriminaciju, Alabama je tvrdila da bi presuda nižeg suda primorala da se birači grupišu po rasi i insistirala da je zauzimala "rasno neutralan“ pristup kada je menjala granice izbornih okruga.
