U Prištini je održana zajednička plenarna sednica Skupštine Kosova i Skupštine Albanije, na kojoj su pored šefova poslaničkih grupa i predsednika oba parlamenta, govorili i predsednica i premijer Kosova Vjosa Osmani i Aljbin Kurti, kao i premijer Albanije Edi Rama.
Premijer Albanije Edi Rama rekao je u Prištini da Kosovo treba da zamrzne dijalog sa Srbijom i da teži normalizaciji odnosa sa njom kroz bilateralni dijalog sa Evropskom unijom.
“Kosovo treba da zamrzne dijalog. Bilateralni dijalog sa Srbijom i normalizacija odnosa sa severnim susedom treba da cilja na bilateralni dijalog sa EU, gde će prekinuti nacionalistički reciprocitet sa Srbijom i gde će se povezati reciprocitetom sa EU", rekao je Rama.
Rama je na zajedničkoj sednici Skupštine Kosova i Skupštine Albanije naveo da teret krivice za degradaciju procesa dijaloga mora da padne na Srbiju i istakao da su kaznene mere koje je EU uvela Kosovu apsurdne i moraju biti ukinute.
“Mere su apsurdne i zajedno sa predsednicom (Vjosom Osmani) na samitu EU pre dva dana, snažno smo insistirali da se te mere uklone. Ali, moramo ići ruku pod ruku zajedno i da ubedimo i najveće skeptike u EU u apsurdnost njihovih rezervi prema priznavanju Kosova kao suverene države. U njihovim očima, teret krivice za degradaciju evropskog dijaloga o normalizaciji trebalo bi u potpunosti da padne na Srbiju, ali nikako ne smemo dozvoliti da ni gram padne na Kosovo. Želimo da Republika Kosovo bude priznata od strane svih onih zemalja EU koje ne žele da prihvate nepovratnu i nepromenljivu realnost njegove nezavisnosti, uključujući i Srbiju, koju je Kosovo pobedilo ratom pre 25 godina“.
Govoreći o liderima OVK koji se nalaze u pritvoru Specijalnog suda u Hagu, Edi Rama je naveo da je iznenađen što Skupština Kosova nikada nije uradila ništa o, kako je rekao, nepravdi u Specijalnom sudu.
“Ne mogu da ne govorim i da ovde ne kažem bratski, činjenica je da se u ovoj sali nikad nije preduzela jedna inicijativa, da se traži putem jedne rezolucije, uz podršku svih političkih snaga, bar od albanskih partija, svim zemljama koje finansiraju taj sud, da izrazimo našu brigu o standardima tih procesa. Sud je nezavisan, ali standardi ne zavise od sudija“.
Rama je rekao da će, ako Skupština Kosova preduzme inicijativu da izglasa rezoluciju, on u ime svoje partije predložiti da isto to bude urađeno i u parlamentu Albanije.
Glauk Konjufca: Nema normalizacije bez međusobnog priznanja
Predsednik Skupštine Kosova Gljauk Konjufca, rekao je da Kosovo ovu godinu završava događajima kojim je direktno napadnuta od strane elemenata povezanih sa Srbijom, koji imaju za cilj destabilizaciju Kosova korišćenjem terorističkih metoda i hibridnog rata.
“Napad koji je pre nekoliko dana izvršen na vodovodnom kanalu Ibar-Lepenac ne može se smatrati ničim drugim osim terorističkim napadom od strane onih koji odbijaju da prihvate Kosovo kao suverenu stvarnost i pravni, demokratski poredak koji nema alternativu na celooj teritoriji naše zemlje. Ovaj napad na našu ključnu infrastrukturu za snabdevanje vodom i energijom usledio godinu dana nakon još jednog teškog napada na našu državu, napada u Banjskoj. Organizator i podržavalac ovog napada je Radoičić, koji je direktno podržan od strane predsednika Vučića, a koji i dalje nije kažnjen od strane pravde u Srbiji, koja gotovo da ne postoji tamo“, rekao je Konjufca.
Prema njegovim rečima, pravo Kosova da brani svoj suverenitet i integritet ne može se smatrati ugrožavanjem dobrosusedskih odnosa niti eskalacijom odnosa sa susedima. Konjufca je istakao da ne može doći do normalizacije odnosa Kosova i Srbije bez međusobnog priznanja.
“Srbija je ta koja nam ne priznaje ni status suseda, već sa svojim hegemonističkim ambicijama nastavlja da sve to kodificira u svom ustavu. Ne može doći do normalizacije odnosa između Kosova i Srbije bez međusobnog priznavanja kao dva suverena subjekta koja se ne osporavaju. Mi kažemo, da je to jedino rešenje za relaciju između Kosova i Srbije i uvereni smo da će se to desiti, jer uz nas je Republika Albanija“, rekao je Konjufca.
Aljbin Kurti: Napadi na Kosovo izraz očaja
Premijer Kosova Aljbin Kurti istakao je u svom govoru da su, kako je naveo, teroristički napadi koji dolaze iz Srbije ili u koordinaciji Srbije i Rusije, učinili članstvo Kosova u NATO neophodnim i hitnim. On je rekao da ti napadi orkestirarini od strane pojedinqaca i finansirani od strane Srbije predstavljaju očajnički potez.
“Nekada nisu vršili terorističke napade jer su imali sve pod kontrolom. Sada, kada su izgubili kontrolu, vrše terorističke akte, ali to je njihov kraj. Njihovi napadi su izraz očaja,“ rekao je Kurti.
Predsednica Kosova Vjosa Osmani rekla je na zajedničkoj sednici skupština Kosova i Albanije u Prištini, da su Albanija i Kosovo dva neodvojiva dela jednog velikog naroda.
Ona je navela da Kosovo ostaje nepokolebljivo na putu ka evropskim integracijama i NATO-u.
“Nažalost, prepreke na ovom putu su jako velike, a nepravde prema narodu Kosova se povećavaju. Da bismo ih uspešno savladali, potrebna nam je stalna podrška Albanije. EU će biti sigurnija, stabilnija i potpunija sa našim državama kao njenim delom. Članstvo Kosova u NATO konačno će stati na kraj hegemonističkim i destabilizujućim apetitima Srbije prema Kosovu, a za postizanje ove zajedničke budućnosti neophodno je da stalno jačamo saradnju i koordinaciju“, istakla je Osmani.
Haradnaj: Loši potezi Vlade doveli do sankcija od strane EU i SAD
Lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj rekao je da je situacija u bezbednosnom smislu na Kosovu veoma osetljiva i da su tome doprineli podgrešni potezi Vlade Kosova.
“Prvi put u ovih 20 godina došlo je do napada na deo teritorije naše zemlje od strane naoružanih terorističkih grupa. Nekoordinisani potezi Vlade Kosova i premijera Kosova sa strateškim partnerima, posebno sa Sjedinjenim Američkim Državama, kada je reč o integraciji Srba u kosovske institucije, učinili su da se Srbija prikaže kao žrtva, a Kosovo kao neodgovorna i neozbiljna država”.
On je naveo da je posledica loših poteza Vlade dovela do toga da se Kosovo nađe pod sankcijama Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država.
“Dakle, našli smo se u istom košu sa zemljama poput Severne Koreje, a sve zbog premijera Kurtija i njegove vlade. Iako je Vlada Kosova u poslednjim koracima sprovela odluku suda o imovini manastira Dečani, to nije omogućilo članstvo u Savetu Evrope. Zbog politike premijera Kurtija, bili smo isključeni i iz vežbe Defender Europe 2023”, rekao je Haradinaj .
Naveo je i da su prekinuta međunarodna priznanja Kosova i da je saradnja sa zapadnim saveznicima značajno smanjena.
“Jednom rečju, nikada nismo imali hladnije odnose sa našim strateškim partnerima, uključujući Sjedinjene Američke Države, Ujedinjeno Kraljevstvo i svim zemljama Evropske unije. Premijer (Aljbin Kurti) je otišao toliko daleko da je kritikovao državnog sekretara Blinkena, što nas je dovelo do situacije u kojoj se sada nalazimo”, naveo je Haradinaj.
Mediteranske igre 2030 i u Draču
Nakon zajedničke sednici Skupštine Kosova i Albanije, premijeri Aljbin Kurti i Edi Rama potpisali su sporazum o saradnji između Kosova i Albanije za organizaciju Mediteranskih igara 2030. godine. Ovaj sporazum omogućava organizovanje jedriličarskih sportova u Draču, u Albaniji, a istovremeno ozvaničava Drač kao jednog od gradova domaćina Mediteranskih igara 2030. godine.
Inače, pre nešto više od godinu dana, generalna skupština Međunarodnog odbora Mediteranskih igara većinom glasova izabrala je Prištinu za organizatora Mediteranskih igara 2030.
