„Američka spoljna politika utemeljena je u čvrstim principima i sistemu vrednosti. I ne mislim da će to promeniti dolazak nove administracije“, ocenio je senator Ben Kardin – predsedavajući aktuelnog saziva Spoljnopolitičkog odbora američkog Senata.
Član Kongresa iz redova demokrata, sa šezdesetogodišnjim političkim iskustvom, istakao je da je američki spoljnopolitički pristup posvećen demokratskim principima.
„To podrazumeva podršku ljudskim pravima, borbi protiv korupcije, demokratizaciji – to je ono u šta verujemo. I spremni smo da žrtvujemo kratkoročna ostvarenja, zarad ispunjavanja dugoročnih ciljeva. A, to nije uvek jednostavno. I to je u potpunoj suprotnosti sa autokratskim režimima koji upotrebljavaju silu i korupciju za ostvarivanje koristi. Primer toga je Ukrajina, kao i zemlje širom sveta koje su na meti autokrata“, rekao je senator Kardin – tokom debate u vašingtonskom Atlantskom savetu, održane povodom njegovog skorog penzionisanja.
Kardin je izneo uverenje da američko angažovanje pomaže narodima koji žude za slobodom i demokratijom da ostvare svoje aspiracije.
„Tokom 1987. bio sam na Kontrolnoj tački Čarli, jednom od najpoznatijih prelaza između Istočnog i Zapadnog Berlina tokom Hladnog rata, gde sam razgovarao sa Istočnoberlincima koji su dugo iščekivali slobodu. Imali su nadu. Dve godine kasnije vratio sam se sa čekićem i pomogao rušenju Berlinskog zida. Berlin je danas pun života i ujedinjen. Ne smemo odustati od nade, naših vrednosti i demokratskih principa. Previše ljudi na svetu zavisi od američkog angažmana i spoljne politike zasnovane na našem sistemu vrednosti”, poručio je Kardin.
Osvrnuo se i na aktuelnu geopolitičku situaciju u svetu – koju najdirektnije reflektuje ruska agresija na Ukrajinu, sukobi na Bliskom istoku, ali i rastući uticaj Kine na države širom sveta.
“Opasnost za svet kakav poznajemo ne dolazi iz naše hemisfere. Već od neformalne koalicije Rusije, Kine, Irana i Severne Koreje. Zemlje naše hemisfere žele da budu orijentisane ka Zapadu. Međutim, ako ne razumemo njihove potrebe, ne podržavamo ih diplomatski i ekonomski može doći do preokreta koji šteti našim nacionalnim interesima. Potrebno je da budemo prisutni i da podržavamo važna partnerstva. Kina se nudi, takvi angažmani najčešće imaju posledice, ali u odnose sa njom se ulazi jer Amerika nije bila prisutna”, naveo je Kardin.
U kontekstu najava američkih zvaničnika da bi se na Bliskom istoku mogle ublažiti napetosti, senator Ben Kardin izrazio je nadu da će se to dogoditi što je pre moguće.
“To nam je potrebno. Izrael se nalazi u nezgodnom okruženju. Hamas je prošlog oktobra izazvao ozbiljne bezbednosne izazove. Amerika bi trebalo da bude preduzimljivija u vezi sa diplomatskim i ekonomskim podsticajima u komunikaciji i odnosima sa stranim državama i partnerima”, rekao je on.
Senator Kardin jedan je od najzaslužnijih američkih zvaničnika za nastanak i usvajanje Magnitski zakona – kojim se ciljano sankcionišu odgovorni za kršenje ljudskih prava i za korupciju širom sveta.
„Proces usvajanja nije bio jednostavan, jer se Stejt departmentu nije dopadala mogućnost mešanja Kongresa u njegov rad. Smatrali su da bi odnose sa drugim državama opteretila mogućnost da neki od njihovih građana budu sankcionisani time što bi im bio zabranjen dolazak u Sjedinjene Države ili pak nedostupan bankarski sistem. Stejt department je to tumačio kao otežavanje trgovinskih odnosa ili razvijanja partnerstva. Uzvratili smo da je to upravo svrha zakona – oblikovanje američke spoljne politike po našem sistemu vrednosti. Uspeli smo da izdejstvujemo da bude usvojen i danas predstavlja globalni standard“, ukazao je američki senator.
Precizirao je da je u svakom trenutku potrebno učiniti sve u svrhe odbrane ljudskih prava. Napomenuo je da bi takve aktivnosti u Americi trebalo da inicira Kongres.
“Za to ne treba čekati izvršnu vlast. Za napredak u toj oblasti važna je legislativa i rad na tome trebalo bi da bude dvostranački. Tokom čitave karijere sarađivao sam kolegama republikancima koji su doprineli da Magnitski zakon bude usvojen. Saradnja sa republikancima na usvajanju takve vrste zakona je ključna. Biće i drugih izazova - medijske slobode su ugrožene. U današnje vreme, najopasnije je baviti se novinarskim poslom. Trebalo bi da se zauzmemo za novinare. Takođe, potrebno je da stanemo u odbranu aktivista za zaštitu ljudskih prava. Nadam se da će naredni sazivi Kongresa koristiti sredstva za unapređenje oblasti ljudskih prava – da bi bilo bolje za sve”, zaključio je američki senator iz redova Demokratske stranke.
Senator Kardin nedavno je odlikovan u Londonu kao jedan od autora Magnitski zakona.
Nakon usvajanja u američkom Kongresu 2012, kada se odnosio isključivo na područje Rusije, primenile su ga desetine svetskih država. Američki Kongres mu je 2020. proširio nadležnost na globalne počinioce transnacionalnog kriminala. Uvršten je i u pravni poredak Evropske unije.
Naziv nosi po Sergeju Magnitskom, revizoru u jednoj inostranoj konsultantskoj firmi u Moskvi. On je otkrio veliku pljačku ruske državne imovine za koju se verovalo da su omogućili ili neposredno izvršili državni funkcioneri Ruske Federacije. Umesto da pokrenu postupke protiv odgovornih funkcionera, ruske vlasti su privele Magnitskog. Preminuo je u zatvoru sedmicu pre isteka jedne godine, koliko se po ruskom zakonu mogao nalaziti u pritvoru bez suđenja.
