“Smatra se da bi oštrije kritike Sjedinjenih Država i Evropske unije upućene Srbiji zbog odnosa sa Rusijom, mogle Beograd dodatno da gurnu u naručje Moskve”, stav je Čarlsa Kapčana - penzionisanog američkog diplomate, kojim je tumačio reakcije međunarodnih aktera na susrete poput onog predsednika Rusije Vladimira Putina i potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vulina, upriličenog u sredu u ruskom gradu Vladivostoku.
Kapčan smatra da Vašington i Brisel nastoje da održavaju dobre odnose sa Srbijom nadajući se da će to doprineti njenom udaljavanju od Rusije.
Vulin, srpski zvaničnik koji se nalazi na američkoj listi sankcionisanih osoba, na istoku Rusije boravio je kao učesnik dvodnevnog ekonomskog foruma.
Tamo je predsedniku države, koja se nalazi na meti međunarodnih sankcija zbog agresije na suseda Ukrajinu, preneo da je Srbija saveznik Rusije koja joj nikada neće uvesti sankcije ili postati član Severnoatlantske alijanse (NATO).
“Boravkom u Vladivostoku, Vulin ruske forume koristi kao platformu za demonstraciju i isticanje percepcije da je Srbija ostala uz Rusiju”, navodi za Glas Amerike Ričard Kremer, stručnjak američkog Instituta za spoljnopolitička istraživanja (FPRI).
Poslovično suzdržan stav Sjedinjenih Država prema relacijama srpskih vlasti sa Rusijom, Kremeru budi sumnje u vezi sa strategijom američke administracije za Zapadni Balkan.
“Ili još gore. To znači da bi moglo da se dogodi da se Bela kuća i Stejt department lako prevare, kao i brojni zapadnoevropski političari, i zapravo veruju da Srbija može postati država funkcionalne demokratije i liberalno-demokratskih vrednosti, kojima se teži ostvarenje bližih veza sa Zapadom, u odnosu na one sa Rusijom i Kinom”, navodi američki stručnjak.
Srbija, država kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji, prema zaključcima međunarodnih posmatrača, godinama nazaduje u sferi ljudskih prava i sloboda.
Istovremeno, odbija da se usaglasi sa zapadnim sankcijama nametnutim Rusiji zbog brutalne vojne agresije na Ukrajinu koja je ušla u treću godinu.
Amerika i EU o susretu Putina i Vulina
Sjedinjene Države su saopštile da cene partnerstvo Srbije u borbi protiv ruske agresije u Evropi i to što daje humanitarnu pomoć ukrajinskom narodu, navedeno je u odgovoru Stejt departmenta na upit Glasa Amerike za komentar o najavljenom susretu potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vulina i ruskog predsednika Vladimira Putina.
U odgovoru portparola Stejt departmenta navodi se da je "stav o Aleksandru Vulinu dobro poznat" i da on ostaje pod američkim sankcijama.
"Naš fokus ostaje na tome da sa liderima u Srbiji radimo na jačanju strateškog partnerstva između naših zemalja, dok Srbija nastavlja da gradi bezbednu i sigurnu budućnost u Evropi otpornoj na političke i ekonomske ucene iz Rusije", kažu u Stejt departmentu.
Iz EU je ranije za Glas Amerike rečeno da "održavanje veza sa Rusijom u vreme njenog agresorskog rata protiv Ukrajine nije kompatibilno sa vrednostima EU i procesom pridruživanja".
"Evropska unija je bila kristalno jasna sa našim partnerima: odnosi sa Rusijom ne mogu da budu uobičajeni nakon ničim izazvanog i neopravdanog agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine", navela je služba za štampu, spoljne poslove i bezbednosnu politiku EU u odgovoru za Glas Amerike.
Iz Brisela poručuju i da Evropska unija želi da računa na sve zemlje kandidate kao na pouzdane evropske partnere za zajedničke principe, vrednosti, bezbednost i prosperitet.
Uz to, sa Rusijom gaji bliske političko-ekonomsko-vojne veze i dobija podršku za politiku koju vodi u vezi sa Kosovom, bivšom pokrajinom čiju nezavisnost ne priznaje, i drugim pitanjima od interesa.
“Da Rusija nije počinila sveobuhvatnu invaziju, ta poseta verovatno ne bi izazvala toliko interesovanje. Iz perspektive Kremlja - sve dok su srpske vlasti spremne da 'caru poljube ruku' njen status kao države članice Evropske unije mnogo bi koristio Rusiji. Pogledajte koliko je štete mađarski premijer Viktor Orban naneo Ukrajini, regionalnoj stabilnosti i jedinstvu Evropske unije”, ukazuje Kremer.
Poznato je da je jedna od tema razgovora Putina i Vulina, koju je ruski predsednik potencirao, ugovor o snadbevanju gasom između Rusije i Srbije, koji bi trebalo da istekne u martu 2025.
Kremer to vidi kao potencijalno strahovanje Rusije u vezi sa mogućim nastojanjima Srbije da umanji zavisnost od ruskih energenata, što ruskoj državi donosi prevagu u odnosima dve zemlje.
“O tome se Vulinova kancelarija nije oglašavala. Reč je o veoma osetljivoj temi za obe strane, jer Srbija 25 odsto ukupne količine gasa i nafte uvozi iz Rusije. Međutim, funkcionisanjem interkonektora između Bugarske i Grčke, Srbija ima potencijal za diversifikaciju - jer bi taj sistem omogućio protok gasa iz Azerbejdžana ili iz Grčke. Moguće je da je Putinova izjava bilo poslovično upozorenje”, smatra stručnjak američkog Instituta za spoljnopolitička istraživanja.
Na značaj gasne difersifikacije i smanjenja energetske zavisnosti Srbije od Rusije učestalo ukazuju međunarodni akteri koje predvode Sjedinjene Države i Evropska unija.
To bi, kako se smatra, ujedno omogućilo smanjenje ruskog uticaja na Balkanu, koji otežava rešavanje otvorenih pitanja, poput onih između Kosova i Srbije ili nestabilnosti i nefukcionalnosti unutar Bosne i Hercegovine.
Inače, odlazak srpskog potpredsednika Vlade u Rusiju usledio je pošto su u Beogradu poslednjih nedelja boravili brojni zapadni državnici i diplomate, što je u delu međunarodne javnosti tumačeno kao vid napora za znatnije pridobijanje Srbije.
Čarls Kapčan, viši saradnik u nevladinom Savetu za spoljne poslove, uveren je međutim da boravak srpskog državnika u Rusiji ne predstavlja puku kontrolu moguće štete u srpsko-ruskim odnosima.
“U jednom danu, srpska vlada nastoji da produbi veze sa Evropom i Sjedinjenim Državama. Zatim u drugom, ulaže u bliske odnose sa Rusijom i Kinom. Vučić je vešt u obraćanju različitim publikama i nastojanjima da osnaži uticaj tako što će se ograditi od saglasnosti sa Zapadom i sa druge strane Rusijom i Kinom. Nemojte zaboraviti da je Beograd osudio rusku invaziju na Ukrajinu, istovremeno odbivši da uvede sankcije”, podseća nekadašnji specijalni savetnik za Evropu u administraciji bivšeg predsednika Baraka Obame.
Srbija, kandidatkinja za članstvo u EU, jedanaestu godinu je u pregovaračkom procesu o članstvu.
Od 2021. u tom smislu nije bilo nikakvih pomaka u napretku države koja se, uprkos pozivima partnera, nikada nije usaglasila sa kaznenom politikom Zapada prema Rusiji.
Osim toga, prema godišnjim procenama Evropske komisije, ne beleži neophodne učinke u reformskim procesima.
