Srbija je saveznik Rusije, nikada joj neće uvesti sankcije, niti postati član NATO-a, preneo je ruskom predsedniku Vladimiru Putinu potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin tokom susreta u gradu Vladivostoku na istoku Rusije.
Vulin, državni zvaničnik Srbije koga su sankcionisale Sjedinjene Države, u Rusiji boravi kao učesnik tamošnjeg ekonomskog foruma.
“Velika mi je čast zbog prilike da razgovaram sa vama. Verujte da to predstavlja veliko ohrabrenje za sve Srbe – bez obzira gde živeli”, preneo je Vulin Putinu – napomenuvši i da Rusija Srbiji nije samo strateški partner, već i saveznik.
“Zato je pritisak Zapada na Srbiju toliko snažan”, preneo je Vulin Putinu.
Srbija, država kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji, odbija da se pridruži sankcijama koje Rusiji nametnuli zapadni saveznici uveli zbog brutalne agresije na suseda Ukrajinu koja je ušla u treću godinu.
Istovremeno, sa Rusijom gaji bliske političko-ekonomsko-vojne veze i od nje dobija podršku za politiku koju vodi u vezi sa kosovskim i drugim pitanjima.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tvrdi da bi uvođenje sankcija Rusiji ne bi bilo u interesu države.
Ruski predsednik je na marginama samita u Vladivostoku Vulinu preneo da je predsedniku Srbije poslat poziv za učešće na forumu BRIKS-a, međuvladine organizacije koju čine Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika.
Putin je naznačio da se skup održava krajem oktobra 2024. i da se očekuje prisustvo srpskog predsednika.
Takođe, ruski predsednik je podsetio da Rusija igra značajnu ulogu u osiguranju energenata Srbiji i da ih Beograd dobija pod povoljnim uslovima.
„Postoje konkretne stvari koje treba da budu rešene, imajući u vidu da nam ugovori o snabdevanju gasom ističu u martu 2025. godine“, rekao je Putin.
Primetio je i da je, kako je naznačio došlo do blagog pada trgovinske razmene između Rusije i Srbije i ukazao na potrebu da se razumeju uzroci te promene.
Ukazao je i da je došlo vreme da se održi sastanak Međuvladinog komiteta za trgovinsko-ekonomsku i naučno-tehničku saradnju Srbije i Rusije.
Vulinova poseta kao nastavak dvostruke politike
Odlazak potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vulina na Istočno-ekonomski forum u Vladivostok i susret sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom sagovornici Glasa Amerike ocenjuju kao pokušaj Beograda da održi kakav-takav balans u odnosima sa Zapadom sa jedne strane, i sa Rusijom, sa druge strane.
Amerika i EU o susretu Putina i Vulina
Sjedinjene Države su saopštile da cene partnerstvo Srbije u borbi protiv ruske agresije u Evropi i to što daje humanitarnu pomoć ukrajinskom narodu, navedeno je u odgovoru Stejt departmenta na upit Glasa Amerike za komentar o najavljenom susretu potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vulina i ruskog predsednika Vladimira Putina.
U odgovoru portparola Stejt departmenta navodi se da je "stav o Aleksandru Vulinu dobro poznat" i da on ostaje pod američkim sankcijama.
"Naš fokus ostaje na tome da sa liderima u Srbiji radimo na jačanju strateškog partnerstva između naših zemalja, dok Srbija nastavlja da gradi bezbednu i sigurnu budućnost u Evropi otpornoj na političke i ekonomske ucene iz Rusije", kažu u Stejt departmentu.
Iz EU je ranije za Glas Amerike rečeno da "održavanje veza sa Rusijom u vreme njenog agresorskog rata protiv Ukrajine nije kompatibilno sa vrednostima EU i procesom pridruživanja".
"Evropska unija je bila kristalno jasna sa našim partnerima: odnosi sa Rusijom ne mogu da budu uobičajeni nakon ničim izazvanog i neopravdanog agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine", navela je služba za štampu, spoljne poslove i bezbednosnu politiku EU u odgovoru za Glas Amerike.
Iz Brisela poručuju i da Evropska unija želi da računa na sve zemlje kandidate kao na pouzdane evropske partnere za zajedničke principe, vrednosti, bezbednost i prosperitet.
Prema rečima nekadašnje ambasadorke Srbije u Rusiji Jelice Kurjak, dolaskom aktuelne političke garniture na vlast u Srbiji konstantno se vodi dvostruka politika – jedna prema Zapadu i druga prema Rusiji i Kini.
„Znate i sami da davno nismo otvorili ni jedan klaster, da je tu bilo dosta inicijativa unutar Balkana, Srbije prema Kosovu, prema drugim delovima Balkana itd, itd, što je uticalo verovatno na to da zemlje EU malo otvore oči i pogledaju s kim imaju posla. Svakako stoji, što mnogi analitičari i govore, da Zapadu odgovara ovakva vrsta vladavine i ovakav vladar, koji udovoljava njihovim zahtevima, koje mi verovatno i ne znamo i koje propaganda unutar naše zemlje ne zna“, kaže Kurjak.
Posle odbijanja Beograda da uvede sankcije Moskvi to je upalilo crvene signale na Zapadu i uticalo je na to da se Zapad malo više aktivira kako Balkan ne bi sutra postao i-te-kao ozbiljan problem na jugu Evrope.
Iz tog ugla nedavne posete nemačkog kancelara Olafa Šolca i predsednika Francuske Emanuela Makrona Beograd ne treba, kako kaže Kurjak da shvati kao priznanje za politiku Srbije prema EU – ubrzanje evropskog puta ili poštovanje pravila igre koja važe u Uniji, već kao promenu načina rada zapadnih partnera sa Beogradom i uvođenje ekonomskih pritisaka uz političke.
„Dakle, potpisivanje memoranduma oko iskopavanja litijuma, i svih ovih dogovora, memoranduma i sporazuma sa francuskim predsednikom, govore o tome da smo mi zemlja koja će surađivati sa Evropom ekonomski, biti ukjučena ekonomski, ali na način kako to odgovara ključnim igračima u Evropi, odnosno zemljama EU. Drugim rečima – imaju mnoge zemlje litijum, kopaće se kod nas – to je očigledno i obećano i mnogo toga potpisano, i zakon je čak promenjen, odnosno van snage stavljen, tako da je pitanje samo vremena na koji će način i kako će se to realizovati posle svih nezadovoljstava i protesta u Srbiji“, kaže Kurjak u razgovoru za Glas Amerike.
Politikolog i novinar Boris Varga smatra da je cilj susreta potpredsednika srpske vlade Aleksandra Vulina i predsednika Rusije Vladimira Putina isticanje kontinuiteta politike balansiranja Beograda. Međutim, Varga upozorava da je manevarski prostor Beograda odavno sužen i Srbija se, po njegovom mišljenju ipak priklonila Zapadu i izrazila podršku Ukrajini, što je poslednja poseta predsednika Francuske Makrona Beogradu nedvosmisleno i potvrdila.
„Spoljna politika Srbije u stvari je personalna diplomatija Aleksandra Vučića, koji šalje svog proruskog predstavnika u Vladivostok više kako bi stvorio medijsku sliku za svoje unutrašnej političke potrebe. Birači SNS su velikim delom rusofili i taj narativ će uvek biti prisutan u retorici predsednika, vladajuće stranke i srpskih nacionalista. Vulin govori ono što Vučić ne može Rusiji i BRICS-u. Ali u realnosti, Vučiću su odnosi sa Rusijom i Putinom sve veći teret“, kaže Varga.
On smatra da je Vučić, za razliku od bivšeg predsednika SR Jugoslavije i Srbije Slobodana Miloševića, pragmatičan i ne želi da se konfrontira sa Zapadom.
Istovremeno, Varga podseća i da je Beograd stavio adakta zajedničke vojne vežbe sa Rusijom, dok sa druge strane trgovinski odnosi sa Rusijom beleže pad.
„Zapad je prihvatio Vučića koji ima dve priče, jednu za Srbiju i drugu za njih. U uslovima opšteg deficita, Srbija izvozi naoružanje i municiju krajnje neophodnu Ukrajini. Nabavka borbenih aviona od Francuske značajan je zaokret u odnosu na naoružavanje iz Ruske Federacije. Beogard je diversifikovao nabavku energenata i velikim delom se oslanja na izvore i aranžmane koje režira Zapad“, kaže Varga.
On smatra da Zapad zbog toga zatvara oči na srpsko oklevanje da uvede sankcije Rusiji, koje u slučaju Srbije trenutno imaju više formu lojalnosti.
Vučićevo obećanje Makronu da neće dizati tenzije sa Kosovom Jelica Kurjak tumači kao svojevrsni zaokret Srbije i to je, kako kaže, nešto što je učinjeno u poslednjih mesec-dva dana. Iz tog ugla posete Šolca, Makrona, kao i nedavnu posetu direktora CIA Vilijama Bernsa ona vidi kao dodatnu potvrdu Zapada da mnogo više nego ranije drži otvorene oči prema onome što se radi na Balkanu.
Ali ona primećuje i da Beograd ukazuje na bliskost odnosa sa Rusijom i potrebu dubokih odnosa sa Moskvom.
„Očigledno je da Rusiju u ovom momentu zadovoljava zapravo to što Srbija radi. Što ne potpisuje sankcije, ne potpisuje neke druge kaznene mere, ali sa druge strane i Zapad zadovoljava to što Srbija radi, a to je prodaja oružja, to više nije tajna, preko Srbije i iz Srbije za Ukrajinu“, naglašava Kurjak.
Međutim, kao što misli da se Vučić nikada do kraja neće okrenuti Zapadu, Boris Varga smatra da neće napraviti ni drugu grešku i skliznuti u rusku provaliju.
„I to će biti nastavak političke i medijske predstave prividnog sedenja na dve ili više stolica. Upravo zato Putin ćuti na sve Vučićeva laviranja i u uslovima izolacije Rusije, usamljeni vladar iz Kremlja spreman je još više da zatvori oči na „izdaju“. Putinu je trenutno važnije da pred Rusijom i saveznicima pokaže da ima prijatelje u svetu i među kandidatima u EU. Putinu je važna fotografija sa Vučićem, isto toliko koliko mu je bila važna sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom“, kaže Varga u razgovoru za Glas Amerike.
Srbija, kandidatkinja za članstvo u EU, jedanaestu godinu je u pregovaračkom procesu o članstvu.
Od 2021. u tom smislu nije bilo nikakvih pomaka u napretku države koja se, uprkos pozivima partnera, nikada nije usaglasila sa kaznenom politikom Zapada prema Rusiji.
Osim toga, prema godišnjim procenama Evropske komisije, ne beleži neophodne učinke u reformskim procesima.
