Hezbolah je u sredu saopštio da je ispalio balističku raketu na sedište izraelske obaveštajne agencije Mosad u blizini Tel Aviva, dok su izraelske snage izvele vazdušne napade na Hezbolah u južnom Libanu.
Izraelska vojska saopštila je da je presrela projektil ispaljen iz Libana i da je uništila lansirnu rampu sa koje je ispaljen, u Nafakiju, negirajući da je meta bilo sedište Mosada. Zbog napada su se oglasile sirene za vazdušni napad u Tel Avivu.
Libanska državna novinska agencija izvestila je da je u sredu u teškom izraelskom bombardovanju pogođena područja širom južnog Libana.
Izraelske mete bile su, između ostalog, desetine skladišta municije, saopštila je izraelska vojska. Dodaje se da je otkriveno oko 40 lansiranja raketa Hezbolaha, od kojih je neke presrela izraelska protivvazdušna odbrana.
Šef izraelske vojske, general Herzi Halevi, obratio se svojim trupama u srijedu, navodeći da će se vazdušni udari nastaviti s ciljem uništenja infrastrukture Hezbolaha, ali i kao potencijalna priprema za ulazak izraelske vojske u Liban.
Sukob koji je eskalirao duž granice između Izraela i Libana u fokusu je sastanka na Savetu bezbednosti UN u Njujorku, uključujući i američke predloge o prekidu vatre u Gazi i u Libanu.
Predsednik SAD Džo Bajden izjavio je u sredu da je sveopšti rad na Bliskom Istoku moguć, ali da postoji mogućnost za postizanje mira u konfliktima Izraela u Gazi i protiv Hezbolaha u Libanu.
Bajden, koji u Njujorku radi na smirivanju tenzija, zalaže se za koncept dve države, kao rešenje problema između Izraela i Palestinaca, ali napominje da je najpre potrebno primirje u sukobima.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu ponovio je u sredu da planira povratak desetina hiljada Izraelaca koji su evakuisani zbog napada Hezbolaha, dodajući da je ta grupa pod većim udarima nego što je mogla i zamisliti. Nije komentarisao američke napore ka primirju.
Diplomatski napori za obuzdavanje borbi i sprečavanje šireg regionalnog sukoba uključivali su sastanak u utorak između francuskog predsednika Emanuela Makrona i iranskog predsednika Masuda Pezeškijana, tokom kojeg je - prema saopštenju kabineta predsednika Francuske - Makron "istakao odgovornost Irana da podrži opštu deeskalaciju i iskoristi svoj uticaj sa destabilizujućim akterima".
Iran podržava i Hezbolah i militantnu grupu Hamas, protiv koje se Izrael bori u Pojasu Gaze.
Sukob je takođe podstakao neke vlade da pozovu svoje državljane da napuste Liban. Sjedinjene Države su objavile da šalju više vojnog osoblja u region kako bi povećale svoje postojeće snage, dok je Britanija saopštila da očekuje da će 700 pripadnika njihovih snaga stići u sredu na Kipar u pripremi za potencijalnu evakuaciju svojih državljana iz Libana.
Libanski zdravstveni zvaničnici rekli su da je u izraelskim napadima od ponedeljka poginulo najmanje 564 ljudi, a povređeno je više od 1.800.
Izrael je saopštio da je u jednom od njegovih udara u južnim predgrađima Bejruta ubijen Ibrahim Muhamed Kobeisi, koga je Izrael identifikovao kao visokog vojnog komandanta Hezbolaha koji je nadgledao Hezbolahove raketne sisteme.
Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice saopštila je da je "ogorčena i duboko ožalošćena" drugim izraelskim napadima u kojima su ubijena dva člana njihovog osoblja.
Hiljade Libanaca, na svoju ruku i na nagovor Izraela, pobeglo je iz južnog Libana u potrazi za sigurnošću od izraelskih napada, zakrčivši puteve severno ka Bejrutu.
"Trebalo bi da smo svi uznemireni zbog eskalacije. Liban je na ivici", rekao je generalni sekretar UN Antonio Gutereš na Generalnoj skupštini UN u utorak. "Narod Libana, narod Izraela i ljudi sveta ne mogu sebi priuštiti da Liban postane još jedna Gaza".
Izrael i Hezbolah su razmenjivali vatru od izbijanja rata u Gazi prošlog 7. oktobra, kada je militantna grupa počela da ispaljuje rakete u znak solidarnosti sa Palestincima i svojim saveznikom Hamasom koji takođe uživa podršku Irana. U borbama je ubijeno na desetine ljudi u Izraelu, stotine u Libanu, a desetine hiljada je raseljeno sa obe strane granice.
Rat u Gazi počeo je Hamasovim napadom na južni Izrael u oktobru 2023. godine, u kojem su palestinski militanti ubili oko 1.200 ljudi i zarobili oko 250 talaca. Još uvek drže oko 100 zarobljenika, od kojih se veruje da je trećina mrtva. U izraelskim vazdušnim i kopnenim napadima ubijeno je više od 41.400 Palestinaca, uglavnom žena i dece, prema Ministarstvu zdravlja Gaze, a izraelska vojska je saopštila da broj poginulih uključuje hiljade boraca Hamasa.
SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo, Evropska unija i drugi proglasili su Hamas za terorističku organizaciju. SAD su i Hezbolah, takođe proglasile terorističkom grupom.
