Privremena luka koju SAD traže da se otvori kako bi se ubrzalo dostavljanje pomoći u Gazu mogla bi da bude u funkciji za otprilike 60 dana, rekao je portparol Pentagona, i dodao da SAD planiraju da obezbede dva miliona obroka dnevno za stanovnike Gaze.
U procesu će učestvovati oko 1.000 pripadnika američkih snaga, ali američki vojnici neće biti tamo na terenu, čak ni da pomognu brodovima da pristanu, pojasnio je portparol Pentagona Patrik Rajder. Rečeno je i da se o detaljima razgovara sa partnerskim državama na Bliskom istoku.
Predsednik SAD Džo Bajden, koji je ranije najavio izgradnju punkta za dopremanje pomoći, rekao je da će Izrael pružiti bezbednost za privremenu luku koja se gradi na mediteranskoj obali Gaze.
Iz EU je najavljeno da bi pomorski koridor za dopremanje neophodne pomoći sa Kipra opkoljenim Palestincima u Gazi mogao da zaživi ovog vikenda.
"Sada smo veoma blizu otvaranja ovog koridora, nadamo se ove subote ili nedelje, i veoma mi je drago što vidim da će početna pilot operacija biti pokrenuta danas", rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u kiparskom lučkom gradu Larnaki, zajedno sa kiparskim predsednikom Nikosom Hristodulidesom.
Nije jasno koliko će biti pomoći i kako će izgledati logistika i distribucija u Gazi. Gaza je pod izraelskom pomorskom blokadom od 2007. godine, kada je palestinski islamistički pokret Hamas preuzeo kontrolu nad tom teritorijom.
Kipar je Gazi najbliža država članica EU, udaljena oko 370 kilometara. Kipar je mesecima lobirao za pokretanje koridora, ali se suočio sa izazovima od nedostatka lučke infrastrukture u Gazi do bezbednosnih pitanja.
"Pomorski koridor može da stvarno promeni situaciju... ali paralelno, naši napori da pružimo pomoć Palestincima svim mogućim rutama, naravno, će se nastaviti", rekla je Fon der Lajen.
Ujedinjene nacije su saopštile da je najmanje 576.000 ljudi u Gazi - jedna četvrtina njenog stanovništva - na ivici gladi.
UN: Ne sme se dozvoliti invazija Izraela na Rafu
Kancelarija Ujedinjenih nacija za ljudska prava saopštila je u petak da se ne sme dozvoliti da se dogodi izraelska ofanziva u pograničnom gradu Rafa u Gazi jer bi to izazvalo masovne gubitke palestinskih života.
"Ako bi Izrael pokrenuo svoju vojnu ofanzivu na Rafu, gde je 1,5 miliona ljudi raseljeno u tužnim, neljudskim uslovima, svaki kopneni napad na Rafu doveo bi do masovnih gubitaka života i povećao bi rizik od daljih zločina", rekao je Džeremi Lorens, portparol Kancelarije UN za ljudska prava. "To se ne sme dozvoliti".
Prkoseći međunarodnim pozivima da zaustavi svoju vojnu operaciju, premijer Benjamin Netanjahu rekao je u četvrtak da će Izrael nastaviti svoju ofanzivu na pokret Hamas koji vodi Gazu, uključujući i Rafu, koju je opisao kao "poslednje uporište Hamasa".
Procenjuje se da je oko 1,5 miliona ljudi naseljeno u Rafi, na najjužnijem obodu enklave na granici sa Egiptom, od kojih je većina pobegla iz svojih domova severnije da bi izbegli napad Izraela.
Izrael je takođe rekao da razmatra moguće ograničenja pristupa džamiji Al Aksa u Jerusalimu tokom Ramazana, pošto je Hamas pozvao Palestince da marširaju do džamije na početku muslimanskog meseca posta.
"Takođe se plašimo da bi dalja izraelska ograničenja pristupa Palestincima istočnom Jerusalimu i džamiji Al Aksa tokom Ramazana mogla dodatno da podstaknu tenzije", rekao je Lorens.
Al-Aksa je jedno od najsvetijih mesta za muslimane, a taj prostor gleda na Zapadni zid ("Zid plača") najsvetije mesto molitve za Jevreje, koji veruju da je brdo mesto prvog jevrejskog hrama. Kao takva, ova oblast je dugo bila žarište potencijalnog nasilja, posebno tokom verskih praznika.
