Rafael Vornok je prvi crnački senator iz Džordžije, pošto je probio rasnu barijeru u jednoj od prvobitnih 13 američkih država, pobedom na vanrednim izborima u januaru 2021, skoro 245 godina posle osnivanja američke nacije.
Sada se nada da će osvojiti pun šestogodišnji mandat u drugom krugu izbora koji se u Džordžiji održava u utorak. Protivkandidat mu je takođe crnac - republikanac Heršel Voker.
Obojica su odrasla na američkom jugu, posle nastanka pokreta za građanska prava, i - ko god da pobedi - ući će u istoriju kao prvi crnac iz Džordžije izabran da služi pun mandat u Senatu. Pa ipak, Vornok i Voker idu veoma drugačijim stazama i nude veoma drugačije vizije zemlje - i kada je reč o pitanjima rase i rasizma.
Crni glasači kažu da biraju između drastično različitih opcija: Vornok, sveštenik u crkvi Martina Lutera Kinga u Atlanti, odražava tradicionalne liberalne ideje o crnačkom iskustvu u Americi, dok Voker, legendarna američkog fudbala sa Univerziteta Džordžije, govori jezikom belačkog kulturnog konzervativizma i, između ostalog, ismeva Vornokova tumačenja Kinga.
“Republikanci su izgleda mislili da mogu da kandiduju Heršela Vokera i zbune crnačke birače", kaže Brajs Beri, predsednik Mladih demokrata Džordžije i student četvrte godine na koledžu Morhaus, slavnoj crnačkoj školi gde su diplomirali i Martin Luter King i Rafael Vornok.
Stojeći ispod spomenika Kingu na kampusu, Beri nastavlja: "Nismo se zbunili".
Drugi crnački birači postavljaju pitanja o Vokerovoj prošlosti - njegovim lažnim tvrdnjama o poslovnim i profesionalnim dostignućima, navode da je bio nasilan prema bivšoj supruzi, i načinu na koji je, kao kandidat, nespretno odgovarao na neka pitanja o javnoj politici. Vokera prate i navodi dve bivše devojke da im je finansirao abortus, iako se kao politički kandidat protivi abortusu. Neki kažu da veruju da republikanski lideri pokušavaju da iskoriste Vokerovu slavu u toj državi kao osvajača cenjenog Hajsmenovog trojfeja i nacionalnog prvenstva kada je igrao kao bek za "Buldoge iz Džordžije".
“Kako možete da dozvolite sebi, kao jednom crncu, da bude iskorišćeni na taj način?", pita Anđela Herd, vladina radnica iz Džonzboroa. "Mislim da treba da više budete u dodiru sa svojim ljudima umesto da se iz čiste koristi povezujete sa nekima".
Čak i neki crnački konzervativci koji podržavaju Vokera smatraju da je njegova kandidatura propuštena prilika da se proširi republikanski dodir sa važnim delom biračkog tela, koji i dalje većinski glasa za demokrate.
“Ne mislim da je iskustvo Heršela Vokera takvo da prosečan crni Amerikanac može da se identifikuje sa njim", kaže Evion Ebru, 34-godišnja agentkinja nekretninama koji živi u gradu Marijeta i podržava Vokera od njegove kampanje na stranačkim izborima unutar Republikanske partije.
Vornok je osvojio oko 37.000 glasova više od Vokera na novembarskim opštim izborima na kojima je glasalo oko 4 miliona stanovnika te države. AP VoteCast, ispitivanje kojim je obuhvaćeno više od 3.200 birača u toj državi, pokazalo je da je Vornok osvojio 90% crnačkih glasova. Za Vokera je, međutim, glasalo 68% belih birača.
Podaci anketiranja VoteCast sa drugog kruga izbora 2021. pokazali su da su crni birači pomogli Vornoku da pobedi tadašnju senatorku Keli Lofler, i da su činili skoro trećinu glasačkog tela, što je nešto više od udela glasova crnaca na opštim izborima 2020.
Vornokovi saradnici iz kampanje su posle toga izjavili da će morati da okupi multi-rasnu koaliciju glasača, uključujući mnoge umerene bele glasače, kako bi bio ponovo izabran 2022.
Ebru i dalje veruje da Voker može da osvoji drugi krug, ali da to mora da uradi uz pomoć uobičajene, većinske bele grupe republikanskih birača koje motiviše lojalnost stranci, i naglasak koji 60-godišnji kandidat stavlja na kulturna pitanja. Njegov izborni štab, smatra ona, "nije dovoljno ispričao priču o Heršelovom životu i objasnio kako on može da pomogne običnim ljudima."
Umesto toga, Voker i Vornik pričaju svoje priče na veoma razlitiči način.
Vornok ne koristi često fraze kao što su "crnačka crkva" ili "crnačko iskustvo", ali te institucije i ideje prožimaju njegove govore.
Senator ponekad ističe da bi drugi "voleli da me predstave i kaže da sam prvi crni senator iz Džordžije". Kaže da su birači iz Džordžije uradili "neverovatnu stvar" 2021. godine, ali dodaje da je tu više reč o rezultatima politike koju su demokrate vodile u Senatu. Rođen 1969. godine, sebe naziva "sinom pokreta za građanska prava", i govori o Kingovoj želji o uspostavljanju inkluzivnog, složnog društva. Ističe svoj dosadašnji rad u Senatu na suzbijanju mortaliteta majki, ističući da je to ozbiljan problem među crnkinjama. Govori o svojoj majci, koja je "rukama koje su nekada brale tuđi pamuk glasala za svog najmlađeg sina da postane američki senator."
“Moja priča je moguća samo u Americi", zaključuje Vornik.
Voker je, s druge strane, direktniji kada sebe identifikuje na osnovu rase, što često čini uz humor.
“Možda ste primetili da sam crnac", kaže svojoj skoro potpuno beloj publici. Ali ta uzgredna šala je uvod u njegovu kritiku društva - i njegovog političkog rivala - za koje kaže da su previše zaokupljeni razgovorima o rasi i rasizmu.
“Moj protivkandidat kaže Amerika treba da se izvini zbog toga što je bela", kaže Voker u većini govora u kampanji, što je tvrdnja zasnovana na nekim od Vornokovih propovedi u kojima se pominje institucionalni rasizam.
Voker pominje Kinga - "velikog čoveka" - rečenicom iz njegovog govora iz 1963 "Imam san" - i optužuje Vornoka da "pokušava da nas podeli na osnovu rase".
Voker je takođe kritikovao škole za koje kaže da insistiraju na učenju "kritičke teorije rase". "Ne dozvolite nikome da vam kaže da ste rasista", izjavio je u avgustu na skupu "Žene za Heršela", kome je prisustvovala Alveda King, nećaka ubijenog aktiviste za građanska prava, koja je konzervativni evanđelista.
Voker kritikuje Vornoka da je protiv snaga reda i zakona, ali bez ikakvog konteksta o policijskom ubistvu crnačkih građana. "Želim da podržim naše muškarce i žene u plavim uniformama", izjavio je na mitingu u Forsajtu.
Voker je novinarima govorio o svojim uspomenama na koledž, kada je bio student prve godine na Univerzitetu Džordžije, samo deset godina nakon što je fudbalski program integrisao prve crne igrače koji su dobili sportsku stipendiju. Međutim, kada publici govori o svojim sportskim i profesionalnim uspesima, ne aludira na rasu i umesto toga govori o religiji. "Bog me je blagoslovio", kaže kada pominje svaki svoj uspeh.
Nasuprot tome, Vornok govori o svom detinjstvu u Savani, u kraju gde vlada subvencioniše smeštaj za siromašnije građane, o tome kako je izabrao Morhaus zbog Kinga, i dobio federalnu stipendiju kao pomoć da plati studije.
Dojal Sidel, 66-godišnji crni penzioner iz Daglsavila, kaže da mnogi crni birači ne mogu da se povežu sa Vokerovim idejama. "Samo zato što potičete iz neke zajednice ne znači da razumete tu zajednicu", kaže on.
Senator Tim Skot iz Južne Karoline, jedini crni republikanac u Senatu, otvoreno govori o teškoćama koje je njegova porodica imala u vreme segregacije, priča kako njegov deda nikada nije naučio da čita i piše, i ističe svoj status jednog crnog Amerikanca u istoriji koji je izbran u oba doma Kongresa.
"U jednom životnom veku, naša porodica je od branja pamuka došla do Kongresa", rekao je Skot na Republikanskoj nacionalnoj konvenciji 2020.
Na koledžu Morhaus, lider mladih demokrata Beri kaže da bi Voker mogao da pronađe neke crnačke konzervativce i nezavisne birače. Ali morao bi da se pojavi.
"Vidite senatora Vornoka u predgrađima, u republikanskim četvrtima", kaže Beri. "Heršel Voker nikada nije došao na naš kampus. On ne vodi kampanju koja bi nagovestila da želi da zastupa sve građane Džordžije."
