Evropski saveznici Sjedinjenih Država pripremaju se za Ameriku koja je manje zainteresovana za njih bez obzira na to ko pobedi na predsedničkim izborima — i za stare traume i nove probleme ako se Donald Tramp vrati u Belu kuću.
Izbori se događaju nakon više od dve i po godine nakon početka ruske invazije na Ukrajinu u punom obimu, tokom koje je Vašington dao najveći doprinos odbrani Kijeva. Postavlja se pitanje da li bi se to nastavilo i pod Trampom i koliko bi on uopšte bio posvećen saveznicima u NATO-u.
Moglo bi se očekivati da će pobeda potpredsednice Kamale Haris doneti nastavak trenutne politike, iako sa republikanskom opozicijom i rastućim ratnim zamorom u američkoj javnosti postoji zabrinutost u Evropi da će ta podrška oslabiti.
Trampov apetit za nametanjem tarifa američkim partnerima takođe izaziva zabrinutost u Evropi koja se već bori sa sporim ekonomskim rastom. Ali nije samo mogućnost drugog Trampovog predsedničkog mandata ono zbog čega je kontinent zabrinut.
Evropski zvaničnici veruju da prioriteti SAD leže negde drugde, bez obzira ko pobedi. Bliski istok je trenutno na vrhu liste predsednika Džoa Bajdena, ali dugoročni prioritet je Kina.
"Centralni značaj Evrope u spoljnoj politici SAD je drugačiji nego što je bio u Bajdenovim godinama formiranja politike", rekla je Rejčel Tauzendfrojnd, viša naučna saradnica u Nemačkom savetu za spoljne odnose u Berlinu. "I na taj način je tačno da je Bajden poslednji transatlantski predsednik".
SAD će nastaviti da se okreću ka Aziji, rekla je ona. "To znači da Evropa mora da ojača. Evropa mora da postane sposobniji partner i takođe da postane sposobnija da upravlja sopstvenom bezbednosnom zonom".
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus je prilikom potpisivanja novog odbrambenog pakta sa Britanijom u NATO-u primetio da će se SAD više fokusirati na Indo-pacifički region, "tako da je samo pitanje da li će učiniti mnogo manje u Evropi zbog toga ili samo malo manje".
Jan Leser, ugledni saradnik nemačkog Maršalovog fonda u Briselu, rekao je da "pre svega Evropa traži predvidljivost od Vašingtona", a to je u deficitu u turbulentnom svetu u kome će se svaka administracija suočiti sa drugim zahtevima za njenom pažnjom. "Ali potencijal za poremećaj je očigledno veći u slučaju potencijalne Trampove administracije".
"Postoji pretpostavka suštinskog kontinuiteta" pod Haris koja je verovatno dobro utemeljena, rekao je, jer će mnogi ljudi koji su oblikovali politiku pod Bajdenom verovatno ostati. "To je veoma poznat svet, čak i ako strateško okruženje proizvodi sopstvene neizvesnosti".
Dok su i SAD i Evropa sve više fokusirane na konkurenciju sa Azijom, rat koji je u toku u Evropi znači da su "potencijalni troškovi udaljavanja od evropske bezbednosti na američkoj strani danas mnogo veći nego što su mogli biti pre nekoliko godina", rekao je Leser. Sposobnost Evrope da se izbori sa tim zavisi od toga koliko brzo će se brzo to desiti, rekao je on.
Zaostajanje predviđenih troškova za odbranu u evropskim zemljama godinama je uznemiravalo američke administracije, iako su članice NATO-a, uključujući Nemačku, podigle svoj ulog nakon invazije na Ukrajinu 2022. NATO predviđa da će 23 od 32 saveznika ispuniti svoj cilj trošenja dva odsto bruto domaćeg proizvoda ili više na odbranu ove godine, u poređenju sa samo tri zemlje pre deset godina.
Tokom svog mandata 2017-21, Tramp je zapretio da će napustiti "delinkventne" zemlje ako ne budu plaćale svoje "račune". Ovog puta u kampanji je sugerisao da Rusija može da radi sa njima šta hoće.
Njegov rast je podrio poverenje i zabrinuo zemlje najbliže sve nepredvidivijoj Rusiji, poput Estonije, Letonije, Litvanije i Poljske.
Evropljani vide rat u Ukrajini kao egzistencijalni izazov na način na koji Sjedinjene Države na kraju možda neće to videti, uz znake ratnog zamora koji se pojavljuju u samoj Evropi.
Ako Tramp pobedi, "postoje sve indikacije da on nema interesa da nastavi da podržava Ukrajinu u ovom ratu" i da će se brzo založiti za neku vrstu sporazuma o prekidu vatre ili mirovni sporazum koji se Kijevu možda neće dopasti i za koji Evropa možda neće biti spremna, rekao je Tausendfreund. "A takođe, jednostavno ne postoji način da Evropa može popuniti vojnu prazninu koja bi ostala ako bi SAD povukle podršku".
"Čak i sa administracijom Haris postoji rastuća, promenljiva debata — iskreno, sa obe strane Atlantika — o tome šta sledi u ratu u Ukrajini, šta je kraj igre", rekao je Leser.
Bajden je istakao potrebu da se ostane na tom kursu u Ukrajini tokom kratke nedavne posete Berlinu, kada je razgovarao sa nemačkim, francuskim i britanskim liderima.
"Ne možemo odustati. Moramo održati našu podršku", rekao je Bajden. "Po mom mišljenju, moramo da nastavimo sve dok Ukrajina ne postigne pravedan i trajan mir".
Vremena kroz koje je proživeo naučila su ga da "nikada ne treba da potcenjujemo moć demokratije, nikada ne potcenjujemo vrednost saveza", dodao je 81-godišnji Bajden.
Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer, koji je Bajdenu dodelio najveću nemačku počast za njegovu službu u transatlantskim odnosima, nada se da Bajdenovi sunarodnici slušaju.
"U narednim mesecima, nadam se da će Evropljani zapamtiti: Amerika je neophodna za nas", rekao je on. "I takođe se nadam da se Amerikanci sećaju: Vaši saveznici su vam neophodni. Mi smo više od ’drugih zemalja‘ u svetu — mi smo partneri, mi smo prijatelji".
Ko god da osvoji Belu kuću, naredne godine bi mogle biti nezgodne.
"Kakav god da bude ishod sledeće nedelje, pola zemlje će ostati ljutito", rekao je Leser, napominjući da postoji "svaka perspektiva" podeljene vlade u Vašingtonu. "Evropa će se suočiti sa veoma haotičnom i ponekad nefunkcionalnom Amerikom".
