Kraljica Elizabeta Druga sahranjena je u kapeli Svetog Đorđa u Vindzorskom zamku, gde će počivati pored svog supruga, princa Filipa sa kojim je provela u braku 73 godine. Privatna sahrana je održana na kraju dugog dana ceremonija, tokom kojeg su Britanija i svet odali poslednju poštu kraljici koja je zemljom vladala sedam decenija.
U danu punom formalnosti i pažljive koreografije, viđeni su trenuci iskrenih emocija. Kasnije tokom dana, kralj Čarls Treći je jedva suzbio suze dok se tuga videla na licu nekoliko članova kraljevske porodice.
Stotine hiljada građana izašle na ulice da se poslednji put oproste od voljene kraljice, koja je osvojila poštovanje celog sveta za vreme svojih 70 godina vladavine.
Kralj Čarls, njegovi sinovi Vilijam i Hari i drugi visoki članovi kraljevske porodice u pogrebnoj procesiji ispratili su kraljičin kovčeg ulicama Londona, posle državne sahrane u Vestminsterskoj opatiji. Oko dve hiljade gostiju je pozvano na sahranu, a među njima oko 500 predsednika i premijera, uključujući američkog predsednika Džoa Bajdena, lidere Francuske, Kanade, Australije, Kine i Pakistana.
Muzika koja je svirana na kraljičiniom venčanju 1947. godine, i njenom krunisanju šest godina kasnije, ponovo se čula u Vestminsterskoj opatiji.
Džastin Velbi, kenterberijski nabiskup rekao je okupljenim da je tuga koja se oseća širom Britanije i sveta pokazatelj “bogatog života i posvećene službe” pokojne kraljice.
"U radio programu na svoj 21. rođendan, njeno veličanstvo je objavilo da će ceo život posvetiti službi naciji i Komonveltu”, rekao je nadbiskup Velbi.
Retko kada je neko obećanje tako potpuno ostvareno. Retko koji lider je izazvao takve izlive ljubavi kakve smo ovde videli”.
Posle državne sahrane, kraljičin kovčeg, prekriven zastavom, poneli su pripadnici kraljevske mornarice ulicama Londona, u jednoj od najvećih vojnih procesija ikada održanih u Britaniji, uz učešće nekoliko hiljada pripadnika britanske vojske, u svečanim uniformama.
Dok je kovčeg prolazio kroz britansku prestonicu, slavni Big Ben zvonio je svakog minuta. Milioni Britanaca pratili su TV prenos sahrane u svojim kućama, pošto je dan sahrane proglašen za neradan dan.
Širom sveta, ljudi su se okupili ispred britanskih ambasada i konzulata, kao i u kafićima, barovima i drugim javnim mestima, da bi pratili televizijski prenos Elizabetine sahrane - ceremonije i prizore tradicije hiljadama kilometara daleko od njihovih domova.
Kraljica Elizabeta preminula je 8. septembra u zamku Balmoral, porodičnom letnjikovcu u Škotskoj. Zdravlje joj je bilo narušeno i kraljica, koja je i u svojim 90-im godinama života ispunila stotine javnih zaduženja, polako je počela da se povlači iz javnog života. Međutim, u skladu sa njenim osećanjem dužnosti, fotografisana je samo dva dana pred smrt, krhka ali nasmejana, zajedno sa Liz Tras koju je formalno proglasila za premijerku - kao petnaestog predsednika vlade koga je potvrdila za vreme svoje vladavine.
Njena dugovečnost i neraskidiva veza sa Britanijom bili su takvi da je čak i njene članove porodice šokirala njena smrt.
"Svi smo mislili da je nepobediva", rekao je princ Vilijam u jednom razgovoru sa građanima.
40-ti suveren u kraljevskoj liniji koja je započela 1066. godine, Elizabeta je došla na presto 1952. godine, i postala britanska prva post-imperijalna vladarka.
Nadzirala je svoju zemlju u nastojanjima da sebi izgradi novo mesto u svetu, i odigrala instrumentalnu ulogu u nastanku Komonvelta - zajednice koja sada sadrži 56 zemalja.
Kada je nasledila svog oca, Džordža Šestog, Vinston Čerčil je bio premijer a Josif Staljin se nalazio na čelu Sovjetskog Saveza. Sastala se sa najistaknutijim svetskijm ličnostima od političara, preko umetnika do sportista, među kojima su bili Nelson Mandela, papa Jovan Pavle Drugi, Bitlsi, Merilin Monro, Pele i Rodžer Federer.
Iako je bila niska (metar i šezdeset) dominirala je u svakoj prostoriji svojim prisustvom, i postala istaknuta globalna figura, a posle smrti joj je odato priznanje i veličana je u gradovima od Pariza i Vašingtona do Moskve i Pekinga. Nacionalna žalost je proglašena u Brazilu, Jordanu i Kubi, zemljama sa kojima nije imala posebno direktne veze.
Bajden: Jake veze sa Britanijom se nastavljaju
Američki predsednik i prva dama Džo i Džil Bajden doputovali su u London u subotu kasno uveče. Nisu održavali zvanične diplomatske sastanke, niti davali javne komentare povodom kraljičine smrti 8. septembra.
Zvaničnici Bele kuće rekli su Glasu Amerike pre sahrane da će se jake veze Vašingtona sa Londonom nastaviti nakon nedavne promene rukovodstva — koje uključuje novog kralja Čarlsa III i nedavno postavljenu premijerku Liz Tras.
Bajden će se sastati sa Trasovom u sredu u Njujorku, na marginama sednice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
"Uvereni smo da će sa kraljem Čarlsom i premijerkom Tras posebni odnosi između Sjedinjenih Država i Velike Britanije opstati, uopšte nismo zabrinuti zbog toga", rekao je za Glas Amerike direktor za strateške komunikacije Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi.
U nedelju su Bajden i njegova supruga odali počast dok je kraljičino telo ležalo u Vestminster holu, gde su desetine hiljada stajale u redu satima da prođu pored njenog raskošno ukrašenog kovčega, na kome se nalazila imperijsku državna kruna imperije, kugla i skiptar — neprocenjiv i trenutno prepoznatljiv komad na vrhu masivnog, blistavog dijamanta afričke zvezde, kamena od 530 karata koji je kruni poklonila tadašnja kolonija Južna Afrika 1907.
Bajdenovi su se u nedelju upisali i u knjige saučešća, a predsednik je pohvalio kraljicu zbog nasleđa nesebičnog služenja.
"Mislim da je ono što nam je dala osećaj, možda pre svega, pojam služenja, da svi nešto dugujemo", rekao je on. "Postoji nešto u našim mogućnostima da uradimo što može učiniti stvari – ne samo svet boljim, već i vaš komšiluk, bolje vaše domaćinstvo, bolje radno mesto. I to mi je, svakako, saopštila".
Kralj je takođe bio domaćin zvaničnog državnog prijema za zvanice u nedelju, kome je prisustvovao i Bajden.
Britanska kruna uputila je kontroverzni poziv na sahranu prestolonasledniku Saudijske Arabije Mohamedu bin Salmanu, za koga se veruje da je odgovoran za naručivanje ubistva novinara Džamala Kašogija 2018. Nisu pozvali lidere Rusije, Belorusije, Sirije, Avganistana i Venecuele.
