Portparol Stejt Departmenta Ned Prajs saopštio je da Sjedinjene Države pozdravljaju deklaraciju Evropske unije objavljenu tokom samita predstavnika članica EU i Zapadnog Balkana na Brdu kod Kranja u Sloveniji.
“Pozdravljamo deklaraciju o Zapadnom Balkanu. Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija nastavljaju da demonstriraju posvećenost reformama. Ključno je da vrata Evropske unije za njih ostanu otvorena”, precizirao je Prajs u objavi na društvenoj mreži Tviter.
Podsetimo, lideri Evropske unije su na samitu u Sloveniji obećali perspektivu članstva zemljama Zapadnog Balkana – ali nisu precizirali kada bi se to moglo dogoditi. Uprkos iskazanoj spremnosti – predsedavajući Evropskom savetu Šarl Mišel ukazao je da se među članicama vode diskusije o mogućnostima prijema novih članica.
U tekstu usvojene deklaracije Evropska unija ponovo je potvrdila "nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balakana" u Deklaraciji objavljenoj posle samita EU - Zapadni Balkan i pozdravila posvećenost partnera sa Zapadnog Balkana evropskoj perspektivi "koja je u našem međusobnom strateškom interesu" i koja ostaje zajedniči strateški izbor.
U tekstu Deklaracije, objavljenom na sajtu Evropskog saveta, kaže se da je važno i da EU može da održi i produbi sopstveni razvoj i da istovremeno obezbedi svoj kapacitet za integraciju novih članica.
Ističe se da partneri sa Zapadnog Balkana "ponovo naglašavaju svoju posvećenost evropskim vrijednostima i načelima, kao i za sprovođenje neophodnih reformi u interesu svojih građana".
"EU pozdravlja činjenicu da su partneri sa Zapadnog Balkana ponovo istakli posvećenost prvenstvu demokratije, temeljnim pravima i vrednostima te vladavini prava, kao i stalnim naporima u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, podršci dobrom upravljanju, ljudskim pravima, rodnoj jednakosti i pravima osoba koje pripadaju manjinama", kaže se u Deklaraciji.
"Kredibilitet te posvećenosti zavisi od smislenog sprovođenja potrebnih reformi i o solidnim rezultatima na bazi jasne i dosledne javne komunikacije", dodaje se.
Nastaviti dijalog Beograda i Prištine, usaglasiti spoljnu i bezbednosnu politiku
Evropska unija istakla je da u potpunosti podržava napore specijalno predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana i da od obe strane očekuju konkretan napredak ka punoj normalizaciji odnosa, što je od ključnog značaja za stabilnost i razvoj celog regiona.
U delu Deklaracije koji se odnosi na političku i bezbednosnu saradnju navodi se da je očekivanje EU da će partneri, kao važan deo svog evropskog puta, dalje produbiti saradnju u oblasti zajedničke spoljne i bezbednosne politike i ostvariti konkretan napredak ka potpunom usaglašavanju sa spoljnopolitičkim stavovima EU, uključujući i sa stavovima u međunarodnim forumima i postupati u skladu s time.
Navodi se da će EU i Zapadni Balkan ojačati saradnju na suzbijanju dezinformacija i drugih hibridrnih pretnji, naročito onih koje dolaze od "aktera iz trećih država koji žele da ugroze evropsku perspektivu regiona".
U Deklaraciji su pohvaljene zemlje Zapadnog Balkana zbog upravljanja migracijama, te se dodaje da je situacija u Avganistanu ozbiljna i da je EU spremna da "tesno sarađuje sa svim svojim partnerima, uključujući Zapadni Balkan, da bi se suočila sa menjajućim izazovima i prema potrebi koordinisali zajedničke odgovore".
Borelj: EU Nije potpuna bez Zapadnog Balkana
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj izjavio je da ne neophodno da se održi kredibilan proces proširenja i da EU nije potpuna bez Zapadnog Balkana.
"Vreme je da se okupimo i ujedinimo u izgradnji jače Evrope. Današnji samit EU-Zapadni Balkan daje ovu jasnu perspektivu", napisao je Borelj na Tviteru.
Navodi se da je EU uverljivo najbliži partner regiona, njegov glavni investitor i vodeći donator i da razmere te podrške moraju da budu potpuno prepoznate i prenete u javnoj komunikaciji, dok se u četvrtoj tački ističe da će podrška EU i dalje biti vezana sa konkretnim napredovanjem ka vladavini prava i socio-ekonomskim reformama.
Dodaje se da EU potpuno podržava posvećenost inkluzivnoj regionalnoj saradnji i jačanju dobrosusedsih odnosa i da su potrebni dodati napori za podsticane pomirenja i regionalne stabilnosti, kao za pronalažene i sprovođenje definitivnih, inkluzivnih i obavezujućih rešenja za bilateralne sporove i pitanja država koja proizilaze iz nasleđa prošlosti, kao i pitanja nestalih osoba i ratnih zločina.
Pandemija: Neophodna bliska saradnja EU i regiona
U odeljku Deklaracije koji se odnosi na Kovid 19, navodi se da kriza uzrokovana tom bolešću i dalje pogađa evropska društva i ekonomije i da ukazuje na nužnost i prednost bliske i efikasne saradnje EU i Zapadnog Balkana, te se ukazuje da je Unija za region izdvojila "dosada neviđene" 3,3 milijarde evra za zdravstvenu i socioekonomsku podršku regionu.
Isitiče se da je EU spremna da poboljša pristup vakcinama, dijagnostičkim i terapeutskim sredstvima i da osigura bolju predvidljivost i otpornost na buduće krize, a dodaje se i da prepoznaju "vrednu podršku" koju su zemlje Zapadnog Balkana pružile jedna drugoj.
U delu o ekonomsko-investicionom planu za Zapadni Balkan navodi se da plan predviđa investicioni paket koji se sastoji od devet milijardi evra bespovratnih sredstava i 20 milijardi evra u investicijama.
Dodaje se da je danas pokrenuta namenska Agenda za Zapadni Balkan o inovacijama, istraživanju, obrazovaju, kulturi, mladima i sportu - "Agenda inovacija za Zapadni Balkan" koja će promovisati izvrsnost u nauci, kao i reformisati obrazovne sisteme u regionu, stvarati dodatne prilike za mlade i pomoć u sprečavanju odliva mozgova.
Samit bez nacionalnih simbola
Inače, današnji sastanak na vrhu EU i Zapadnog Balkana održan se u organizaciji slovenačkog predsedanja Savetom EU, a prisustvuju mu lderi 27 država članica EU i lideri Albanije Edi Rama, Bosne i Hercegovine Željko Komšić, Srbije Aleksandar Vučić, Crne Gore Milo Đukanović, Severne Makedonije Zoran Zaev i premijer Kosova Aljbin Kurti.
Fon der Lajen: Region pripada EU
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da je poruka današnjeg samita da taj region pripada EU. "Želimo ih u EU, mi smo evropska porodica", rekla je ona po dolasku na samit, javlja Rojters. Delimo istu istoriju i vrednosti i duboko sam uverena da delimo i istu sudbinu, izjavila je fon der Lajen.
Pošto pet država EU ne priznaje nezavisnost Kosova, na samitu nije bilo zastava ili simbola bilo koje zemlje, a uobičajeni znakovi postavljeni na sto koji zauzima svaki od učesnika sadržaće njihova imena, ali bez navođenja bilo kakvog položaja, poput predsednika ili premijera.
Sastankom su predsedavali predsednik Saveta EU Šarl Mišel i predsednica Evropske komisije Ursula fon de Lajen.
Joksimović: Dobro je što je proširenje ušlo u dokument
Ministarka u Vladi Srbije za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je da je dobro što su se brojne države članice EU zalagale i uspele da unesu temu proširenja EU kao važan element deklaracije koja će biti rezultat Samita EU - Zapadni Balkan.
Ona je novinarima rekla da su očigledne razlike među članicama Unije i da su se neke od njih zalagale da proširenje ne bude tema, već partnerstvo sa zemljama regiona i načini kako da se ono produbi.
Hrvatska za proširenje EU
Hrvatska je jedna od zagovornica proširenja EU i to je "jedini pravi put" za zemlje zapadnog Balkana, poručio je danasahrvatski premijer Andrej Plenković na Brdu.
Plenković je pozvao da se što pre otvore pristupni pregovori sa Severnom Makedonijom i Albanijom "jer su one to zaslužile" i naglasio da je Hrvatskoj "posebno bitna" Bosna i Hercegovina u kojoj su Hrvati jedan od tri konstitutivna naroda, preneo je FoNet vest agencije Hina.
"Danas ćemo se zalagati za njihovu ravnopravnost i poštovanje i slova i duha Dejtonsko-pariskog sporazuma. To znači da očekujemo da političke stranke u BiH i institucije BiH na primeren način izmene izborno zakonodavstvo uoči idućih izbora", koji će biti održani u oktobru 2022. godine, rekao je Plenković. "Hrvatska je jedna od onih zemalja koje su zagovornice proširenja EU", poručio je hrvatski premijer, ocenivši da je to "jedini pravi put" za jugoistok Evrope.
Neće biti jednostavno to usaglašavanje, rekla je ona, ali je naglasila da je to važno jer bez kredibilne politike proširenja, postavlja se pitanje kredibiliteta EU na Zapadnom Balkanu.
Joksimović je napomenula da članice EU očekuju godišnji izveštaj o napretku zemalja regiona 19. ili 20. oktobra koji će objaviti Evopska komisija, ali da u razgovorima koje je imala, zemlje Unije primećuju značajne reforme koje je Srbija učinila.
Verujem da će ipak sa samita biti poslate pozitivne poruke celom regionu i da očekuje da će biti napravljen korak napred i da Srbija do kraja godine i slovenačkog predsedavanja EU može da otvori jedan klaster, rekla je Joksimović.
Ovom sastanku EU - Zapadni Balkan prethodili su sastanci 2018. godine u Sofiji, ali i prošle godine Zagrebu u onlajn formatu zbog pandemije Kovida 19, podsetio je FoNet.
