Aleksandra Zantaki, specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za oblast kulturnih prava, obratila se vlastima Srbije povodom postupaka za koje smatra da bi mogli da ugroze kulturna dobra i nasleđe Beograda i Srbije, od kojih su pojedina bila ili su još zaštićena zakonom.
Reč je o zgradi starog Generalštaba u Ulici Kneza Miloša, Starom savskom mostu, Beogradskom sajmu i Kalemegdanskoj tvrđavi.
Vlada Srbije bez odgovora na pitanja Glasa Amerike
Glas Amerike se povodom navoda specijalne izvestiteljke Ujedinjenih nacija za oblast kulturnih prava Aleksandre Zantaki obratio vladi i premijeru Srbije Milošu Vučeviću, kao i ministarstvima kulture i zaštite ljudskih i manjiskih prava.
Odgovori na upućena pitanja nisu stigli do roka za zaključenje teksta.
U intervjuu za Glas Amerike, Zantaki - ekspertkinja za prava starosedalačkih naroda, upozorila je na mogućnost da je Vlada Srbije donosila nezakonite odluke istovremeno neusklađene sa međunarodnim pravom i pravilima koja se odnose na zaštitu kulturnog nasleđa i ljudskih prava.
Između ostalog je ukazala i na rušenje Starog savskog mosta koje je počelo u novembru, što je izazvalo protivljenje i protestna okupljanja dela građana i javnosti u Srbiji.
“Prvo, mislim da je važno da se sva rušenja obustave. Drugo, trebalo bi razmisliti o odlukama donetim 14. novembra i građevinama vratiti status kulturnog nasleđa. Takođe, važno je ispitati da li je najmanje dvoje kulturnih zvaničnika tretirano u neskladu sa međunarodnim zakonima, koji se odnose na zaštitu ljudskih prava. Da li je na njih vršen pritisak da podrže i usklade se sa težnjama i odlukama vlasti. Trebalo bi istražiti ko je šta učinio i to obelodaniti - ako je to bio slučaj. Zatim je potrebno održati sveobuhvatan dijalog i utvrditi da li pomenuta mesta i dalje predstavljaju kulturno nasleđe srpskog naroda. Potom bi u mnoštvu konsultacija i učešća stručnjaka trebalo razmatrati dalje korake”, objašnjava nezavisna ekspertkinja angažovana u oblasti takozvanih specijalnih procedura Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija.
Vlasti Srbije imaju dva meseca da odgovore na upit Aleksandre Zantaki. Ukoliko to ne učine do kraja januara - ovlašćena je da objavi pitanja i pismo kojim im se obratila. Takođe, kako kaže, postoji i niz tela u Ujedinjenim nacijama u Unesku koja može da kontaktira, kako bi se i oni usredsredili na uočeno.
“Moja uloga je i da podsetim vlade na njihove obaveze u skladu sa međunarodnim pravom u pogledu ljudskih prava, uključujući i oblast nasleđa. Uz to, nastojim da razjasnim navodna kršenja tih prava”, kaže Zantaki koja je i profesorka prava na londonskom Brunel univerzitetu.
“Informacije koje sam dobila iz Beograda su zaista zabrinjavajuće. Navodno, odluke vlade su donete bez ikakvih konsultacija sa zainteresovanim stranama, čime je prekršeno pravo pojedinca da učestvuje u kulturnom životu i procesima odlučivanja povezanim sa njihovim kulturnim pravima i nasleđem. Takođe, na stručnjake je navodno vršen pritisak da se usklade sa odlukom vlade, što predstavlja kršenje slobode mišljenja, izražavanja i autonomije kulturnih institucija u Srbiji”, objašnjava Zantaki.
Upozorila je da se to može odraziti na različite oblasti javne sfere i kulturnog bića jedne nacije.
“Ova situacija ima negativan efekat na sve javne činioce u smislu mogućnosti da izraze svoje mišljenje, lično ili profesionalno - i izaziva veliku zabrinutost u vezi sa svim oblicima nasleđa u zemlji. Postoje tri aspekta zabrinutosti u vezi sa uništavanjem kulturnog nasleđa i budućim postupcima u tom smislu: rušenja su već počela. Drugi je nedostatak konsultacija i uključenosti svih strana, što je u skladu sa zakonodavstvom Srbije, ali i njenim međunarodnim obavezama i pod tri - navodni pokušaji da se suzbije glas aktivista za ljudska prava, sputa sloboda mišljenja i izražavanja i autonomija kulturnih institucija", objašnjava specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija.
Glas Amerike: Šta su glavne primedbe u vezi sa odlukom vlade Srbije o staroj zgradi Generalštaba, koja se nalazi u strogom centru Beograda?
Zantaki: Ne znam zašto su takve odluke donete. Zbog toga i komuniciram sa vlastima, kako bih saznala više o tome. Odluka da se ukine status kulturnog dobra neusklađen je sa procesom propisanim državnim zakonom o nasleđu. Dakle, država je, izgleda, potpuno ignorisala sopstveni zakon. Zakonom su precizirani uslovi pod kojima se kulturna dobra mogu izbrisati iz Registra zaštićenih dobara, kao i postupak koji je potrebno sprovesti da bi se takva promena izvršila. Dakle, procedura koja je primenjena i odluke vlade donete 14. novembra, koji su doveli do brisanja iz registra bili su nezakoniti.
Odluke vlade takođe zanemaruju niz međunarodnih zakona o ljudskim pravima koje se izvršna vlast obavezala da će poštovati, uključujući Član 15. Međunarodnog zajedničkog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, druge konvencije o ljudskim pravima, pravila Uneska, ali i evropski Zakon o ljudskim pravima. Dakle, broj mogućih prekršaja nije mali. Želim da bude jasno: ukoliko Vlada Srbije želi da ukine zaštitu nad nekim od kulturnih dobara - nasleđe nije statična kategorija. Ono se razvija, ali naravno da je potrebno pratiti određeni proces. Ovaj konkretni je utvrđen međunarodnim pravom i internacionalnim normama zaštite ljudskih prava. Potrebno je da tu oblast prati široko učešće i konsultacije strana kojih se tiču te odluke i imaju uticaj na njihove živote, kao i participacija stručnjaka. To spada u pravo da se učestvuje u javnom i kulturnom životu, kao i poštovanje osnovnih ljudskih prava, na šta se Srbija obavezala. Radi se o međunarodnim obavezama, ne o nastojanjima.
Šta je i gde se nalazi kompleks starog Generalštaba?
Zgradama Generalštaba i Ministarstva odbrane u centru Beograda ukinuta su svojstva kulturnog dobra odlukom Vlade Srbije, donetom na sednici 14. novembra, koja je narednog dana objavljena u Službenom glasniku.
Reč je o kompleksu u centru Beograda koji se prostire na adresi Kneza Miloša 33-41 i podseća na kanjon reke Sutjeske u Bosni i Hercegovini - gde se dogodila jedna od najvažnijih bitki u jugoslovenskoj istoriji tokom Drugog svetskog rata.
Podignut je između 1955. i 1965. prema projektu arhitekte Nikole Dobrovića. Tokom NATO intervencije 1999. kompleks je raketiran i oštećen. Kao značajno ostvarenje posleratne srpske i jugoslovenske arhitekture, zgrade su bile zaštićene kao nepokretno kulturno dobro.
Sredinom maja 2024. objavljeno je da su kompanija Afiniti Bernara Kušnera, zeta izabranog američkog predsednika Donalda Trampa, i vlada Srbije potpisali ugovor o revitalizaciji kompleksa Generalštaba. Detalji nisu poznati. Rečeno je da će se kompleks sastojati od hotela, stambenih zgrada i memorijala za žrtve NATO bombardovanja 1999.
Kušner je izneo procene da je projekat vredan 500 miliona dolara i da će Srbija dobiti 22 odsto profita.
Juna 2024, dan posle susreta sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu, na društvenoj mreži Instagram objavio projekcije izgleda kompleksa Generalštaba. Tada je pomenuo da će Beograd napredovati ka svetloj budućnosti i istovremeno se sećati prošlosti kroz memorijal za žrtve bombardovanja 1999. i muzej.
Glas Amerike: Vlastima u Beogradu ste se obratili i povodom Beogradskog sajma, kao i Kalemegdanske tvrđave. Na koje ste probleme ukazali?
Zantaki: Identični ovima koje smo već pominjali. Ukidanje statusa kulturnog dobra ili nasleđa bez ikakvih konsultacija ili učešća stručnjaka ili javnosti. Bojazan od njihovog uništenja bez razgovora sa ekspertima iz oblasti kulturnih prava.
Kalemegdanska tvrđava - simbol Beograda
Kalemegdanska tvrđava jedno je od najvažnijih kulturnih bogatstava Srbije i utvrđenje oko kog je nastala njena prestonica Beograd. U istoriografskim zapisima navodi se da je nastala u trećem veku pre Nove ere. Nalazi se u beogradskoj opštini Stari Grad na ušću reka Save i Dunava.
Jedan je od prvih zakonom zaštićenih spomenika u Srbiji, a 1979. proglašena je spomenikom kulture od izuzetnog značaja. Tvrđava je jedno od najvažnijih mesta beogradskog kulturno-istorijskog nasleđa.
Međutim, na obodu zaštićene okoline tog područja gradi se moderno naselje K-distrikt, koji je Savet za borbu protiv korupcije vlade Srbije označio projektom koji je doprineo devastiranju Kalemegdanske tvrđave.
Takođe, Kalemegdanska tvrđava je 2020. dospela na listu sedam ugroženih lokaliteta kulturnog nasleđa Evrope, zbog namere gradskih vlasti da izgrade žičaru. Time bi se, kako je planirano, povezali park na tvrđani sa parkom Ušće na novobeogradskoj strani grada.
Takav projekat bi, kako je više puta ocenio deo stručne javnosti, ugrozio mesto koje nije samo simbol Beograda, već i važan spomenik čitave Srbije.
Inače, aprila 2019. Upravni sud u Beogradu odlučio je da pripremni radovi za izgradnju žičare budu privremeno obustavljeni.
Glas Amerike: Usredsredili ste se i na rušenje Starog savskog mosta, pominjali ste i represiju. U kom smislu?
Zantaki: Informisana sam o navodima o kojima čekam odgovore vlasti: reč je o optužbama da su kritički glasovi i neslaganje gušeni upotrebom represivnih mera. Umesto toga, mislim da je država trebalo da se konsultuje sa Beograđanima i građanima Srbije - da identifikuje i razume da li je i zašto taj most i dalje važan. Kao saobraćajnica, ali i kulturno bogatstvo koje pobuđuje brojne uspomene. A, sećanja su važna jer, kako sam ranije rekla, pružaju smernice za budućnost.
Šta je Stari savski most i zašto se ruši?
Stari savski ili tramvajski most, povezuje uži centar Beograda sa Novim Beogradom – odnosno stariji sa novijim delom srpske prestonice. Nalazi se u blizini stambeno-poslovnog kompleksa “Beograd na vodi” – koji vlasti Srbije tumače kao simbol modernizacije Beograda i Srbije.
Državni zvaničnici i gradski čelnici tvrdili su da je neuslovan i opasan za upotrebu, te je novembra 2024. počelo rušenje te saobraćajnice. Aktivisti pakt sumnjaju da je kampanja uklanjanja otpočela zbog neuglednosti saobraćajnice u proklamovanom novom modernom gradskom jezgru.
Odluka o demontaži mosta izazvala je nezadovoljstvo dela javnosti, zbog čega su se građani organizovali proteste, tokom kojih su je bilo i sukoba sa protivnicima okupljanja. Na mostu su nekoliko puta raspoređivane jake policijske snage.
Rušenje mosta bi, prema najavama nadležnih, trebalo da bude završeno oktobra 2026. Na tom mestu je, prema njihovim tvrdnjama, planirana izgradnja nove saobraćajnice.
Stari savski most je 1942. godine izgrađen u vreme nemačke okupacije.
Pominje se kao jedini evropski most koji nacisti nisu srušili tokom povlačenja usled ratnog poraza.
Glas Amerike: Kakve bi posledice po kulturno nasleđe Beograda i Srbije bi mogli da imaju potezi srpskih vlasti?
Zantaki: Najvažnije posledice su gubitak sećanja i identiteta. Mesta o kojima govorimo nisu samo gomila kamenja. Predstavljaju deo svesti i duha jedne nacije i imaju svoju prošlost. Deo su njihovog identiteta. Nije bitno radi li se o delu bolne ili srećnije prošlosti - predstavlja vrstu kolektivnog pamćenja ljudi. Lokaliteti nasleđa i zaštićena područja su važni, jer je to u srži njihovog identiteta. Predstavlja vezu sa prošlošću, pomaže u objašnjavanju nekih budućih odluka i podrške za njih. Dakle, utiče na duh ljudi, njihov identitet i njihove izbore zasnovane za istorijskom sećanju. To, međutim, za posledicu ima i gubitak zakonitosti procesa koje treba primenjivati u oblasti kulturnog nasleđa. Kojoj vladi nije potrebno da se konsultuje sa građanima u donošenju značajnih odluka? To otvara put zloupotrebama i donošenju neadekvatnih odluka o važnim resursima u zemlji. Šalje poruku da će, bez obzira na protivljenje građana, nešto biti učinjeno, a neistomišljenici će se zastrašivati.
Šta je Beogradski sajam?
Beogradski sajam predstavlja sajamski kompleks koji čine tri velike i desetine manjih hala koji se nalazi na teritoriji opštine Savski Venac i levoj obali reke Save. Otvoren je 1957, a njegov najvažniji deo je Hala 1 prema kontrukciji inženjera Branka Žeželja.
Smatrala se svojevrsnom prekretnicom u građevinarstvu – jer se u izgradnji kupole koristila tehnika prenapregnutog betona.
Beogradski sajam bio je domaćin brojnim značajnim događajima koji nisu bili isključivo sajamskog karaktera – poput važnih međunarodnih sportskih mečeva, koncerata, odatle je čak emitovan i prvi “Dnevnik” tadašnje Televizije Beograd.
U vreme pandemije kovida 19 bio je bolnica i punkt za vakcinaciju.
Tokom 2009. čitavom kompleksu država je dodelila status kulturnog dobra, koji je ubrzo povučen, i zakonom je zaštićena samo Hala 1.
Trenutni urbanistički projekat podrazumeva da se prepolovi površina zaštićenih parcela na kojima se nalazi spomenik kulture Hala 1 Beogradskog sajma kao i Hale 2 i 4.
Time bi se omogućilo delom rušenje a delom izmeštanje Beogradskog sajma, kao i širenje projekta Beograda na vodi u okviru projekta Expo 2027.
Investitor je firma pod nazivom "Beograd na vodi".
Srbija je juna 2023, u konkurenciji Sjedinjenih Država, Tajlanda, Španije i Argentine izabrana za domaćina međunarodne izložbe EXPO 2027.
Reč je o velikoj međunarodnoj izložbi čija je svrha da prikaže dostignuća različitih naroda. Održavaju se u različitim delovima sveta i to u trajanju od tri i šest meseci.
