Južnokorejski opozicioni poslanici podneli su u sredu zahtev za opoziv predsednika Jun Suk Jeola, nekoliko sati nakon što je predsednik nakratko uveo vanredno stanje u neočekivanom potezu koji je uznemirio Južnu Koreju.
Demokratska stranka je u saopštenju navela da je Junov potez "teško kršenje" ustava zemlje.
"To je bio težak čin pobune i pruža savršenu osnovu za njegov opoziv", navodi se u saopštenju.
Demokratska stranka pozvala je Juna da podnese ostavku, rekavši da će, ako to ne učini, stranka "odmah pokrenuti postupak opoziva u skladu sa voljom naroda".
Junova kancelarija saopštila je u sredu da su visoki savetnici i sekretari predsednika ponudili ostavke.
U kasnom obraćanju u utorak, Jun je opravdavao svoj dekret navodeći potrebu za iskorenjivanjem "antidržavnih snaga" i "zaštitom ustavnog demokratskog poretka".
Manje od šest sati kasnije, nakon što je parlament zemlje poništio dekret o vanrednom stanju, Jun je odustao rekavši da će dekret biti ukinut, a vojne snage povučene.
Događaji su zaprepastili političke posmatrače u Južnoj Koreji, zemlji saveznici SAD koja je navikla na politička previranja, ali nije navikla na tako drastične mere. To je bilo prvo proglašenje vanrednog stanja otkako je Južna Koreja prešla na demokratiju 1980-ih.
Dekret — kojim je pokušano uvođenje zabrane političkih aktivnosti i stavljanje medija pod vojnu kontrolu — izazvao je besnu reakciju u Nacionalnoj skupštini Južne Koreje, jednodomnom zakonodavnom telu koje kontrolišu Jonovi protivnici.
Ubrzo nakon njegovog obraćanja, južnokorejske vojne snage došle su do zgrade parlamenta, a neki su se navodno spustili helikopterom, navodi izveštač Glasa Amerike sa lica mesta. Snage bezbednosti pokušale su da ne dozvole ulazak poslanicima i drugima.
Nakon manjih incidenata na glavnom ulazu, opozicioni poslanici su ipak ušli u zgradu, preko glavne ograde i kroz prozore, što je prenošeno uživo na društvenim mrežama.
Na hitnoj sednici manje od tri sata nakon Junove deklaracije, 190 poslanika u telu od 300 mesta glasalo je za ukidanje dekreta. Prema Ustavu Južne Koreje, od predsednika se traži da se povinuje kada većina poslanika glasa za ukidanje vanrednog stanja.
Iako se vojska na kraju povukla iz zgrade Narodne skupštine, demonstranti su ostali u blizini do ranih jutarnjih sati, a mnogi su pozivali na Junovo hapšenje.
"Htela sam da zaspim, ali nakon što sam gledala vesti, toliko sam se naljutila i nisam mogla da ostanem kod kuće", rekla je Jo Geun-vuk, 34-godišnja stanovnica Seula. "Stvorno se nadam da će do impičmenta doći".
Nema izveštaja o povređenima, ali su mnogi izrazili zabrinutost kako će se događaji odvijati u narednim danima.
U utorak uveče, 18 članova Junove Partije moći naroda (PPP) glasalo je sa opozicijom za poništavanje uredbe o vanrednom stanju.
Han Dong-Hun, šef PPP-a, koji je sve kritičniji prema Junu, rekao je u objavi u društvenim mrežama da je predsednikovo "proglašenje vanrednog stanja pogrešno" i da će "raditi sa građanima da se ono zaustavi".
Južna Koreja je jedan od najvažnijih saveznika Sjedinjenih Država i tamo boravi oko 28.000 američkih vojnika.
Zamenik državnog sekretara SAD Kurt Kembel rekao je u utorak da posmatra razvoj događaja sa "velikom zabrinutošću" i rekao da radi na angažovanju svojih južnokorejskih kolega.
Portparol Bele kuće rekao je da Sjedinjene Države nisu bile unapred obaveštene o Junovom potezu.
Zamenik portparola Stejt departmenta Vedant Patel rekao je da se nada da će "svaki spor biti rešen mirnim putem i u skladu sa vladavinom zakona". Glasanje u Narodnoj skupštini, rekao je, "biće u skladu sa tim pristupom".
