Integracija marginalizovanih grupa nije samo pitanje ljudskih prava ili ispunjavanja obaveza prema Evropskoj uniji, već i ključ za otključavanje punog potencijala građana i doprinos jačem, prosperitetnijem društvu”, poručio je ambasador Švajcarske na Kosovu Jirg Špreher na trećem Samitu Zapadnog Balkana protiv rasne diskriminacije, koji je održan u Prištini.
Na samitu koji je okupio predstavnike vlada i civilnog društva sa Kosova i iz regiona, kao i međunarodnih organizacija, rečeno je i da su po pitanju rasne diskriminacije na Kosovu vidljivi određeni pomaci, ali da i dalje ostaje još dosta izazova.
Premijer Kosova Aljbin Kurti istakao je napore Vlade u borbi protiv rasne diskriminacije, sa posebnim fokusom na romsku, aškalijsku i egipćansku zajednicu. Naglasio je ključne korake, uključujući usvajanje Strategije za unapređenje prava ovih zajednica za period od 2022. do 2026. i pokretanje Nacionalne platforme za prijavljivanje slučajeva diskriminacije, uz dodatnu podršku mladima kroz obrazovanje i zapošljavanje.
„Tokom meseci koji su prošli od poslednjeg samita, još više smo promovisali platformu za prijavljivanje diskriminacije, a prijavljeni slučajevi su bili rešeni od relevantnog tima. Naša Vlada priprema i novi zakon o zaštiti od diskriminacije, u skladu sa standardima o ljudskim pravima Saveta Evrope, tretirajući rasnu diskriminaciju i anticiganizam“, rekao je premijer i dodao da je ovo sveobuhvatan proces, zajedno sa civilnim društvom, pod koordinacijom Kancelarije za dobro upravljanje.
Ambasador Švajcarske na Kosovu Jirg Špreher govorio je o izazovima sa kojima se suočavaju marginalizovane zajednice na Kosovu, poput ranih brakova, diskriminacije u zapošljavanju i nedovoljne podrške obrazovanju.
“Vlada je preuzela određene korake za ove zajednice, ali još uvek postoji mnogo toga što treba da se uradi. Dok poštujemo jezička prava, vladina podrška za manjinske jezike ostaje izazov. Švajcarska vlada ostaje posvećena jedinici za jezike u kabinetu premijera, a premijer mi je obećao da će budžet i regulacije biti usvojeni”, rekao je švajcarski ambasador.
Posebno je naglasio da borba protiv diskriminacije ne može biti zadatak samo jedne institucije, već zajednički napor celog društva.
“Integrisanje marginalizovanih grupa nije samo pitanje ljudskih prava ili ispunjavanja obaveza prema EU; radi se o otključavanju punog potencijala građana da doprinesu jačem i prosperitetnijem društvu. Kosovo i Zapadni Balkan ne mogu sebi priuštiti da ovaj potencijal ostane neiskorišćen. Statistike pokazuju da značajan deo stanovništva Kosova ima diskriminatorski stav prema marginalizovanim zajednicama, što predstavlja ozbiljan izazov koji treba rešavati”, naveo je Jirg Špreher.
Pajtim Zećiri iz organizacije „Terre des hommes - Kosovo“ istakao je značaj kulturne transformacije i promene društvene percepcije prema pripadnicima romske, aškalijske i egipćanske zajednice.
“Socijalna pravda nije samo promena politika, već način života. Potrebno je da predrasude zamenimo tolerancijom, a govor mržnje govorom razumevanja“, rekao je Zećiri.
Samit Zapadnog Balkana protiv rasne diskriminacije organizovala je Kancelarija premijera Kosova u saradnji sa organizacijojom “Terre des Hommes – Kosovo”, Glas Roma, Aškalija i Egipćana i Fondacijom HEKS, u okviru projekta - Socijalna pravda za Rome, Aškalije i Egipćani koji je finansiran od strane Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC).
