Uprkos određenim pomacima, Kosovo mora značajno unaprediti reforme javne uprave, slobodu izražavanja, rodnu ravnopravnost, kao i položaj nevećinskih zajednica kako bi se približilo standardima Evropske unije, zaključeno je na konferenciji koju je moderirao šef Kancelarije Evropske unije na Kosovu Aivo Orav.
Diskusija je okupila predstavnike civilnog društva, medija i stručnjake koji su analizirali ključne izazove i mogućnosti napretka na osnovu Izveštaja Evropske komisije o Kosovu za 2024. godinu.
“Mi radimo kao rendgen i želimo da sve bude u najboljem redu kako bi Kosovo moglo da se pridruži Evropskoj uniji. Jesu dobre stvari urađene, ali da i dalje postoji mnogo posla koji treba obaviti”, rekao je Aivo Orav.
Nema dovoljno Srba u kosovskim institucijama
Jovana Radosavljević iz nevladine Nove društvene inicijative ukazala je na zabrinjavajući trend nedostatka predstavnika manjinskih zajednica u javnoj upravi. Rekla je da je izlazak Srba iz institucija dodatno pogoršao stanje, ističući da se srpska zajednica oseća isključeno iz procesa donošenja odluka. Dodala je da se proces integracije manjinskih zajednica često sprovodi bez njihovog aktivnog učešća, što stvara otpor i nepoverenje.
“Imamo ministarstva i određene institucije gde nemamo čak ni jednog predstavnika, na primer, srpske zajednice. Postoji mnogo razloga za to. Jedan od njih je i onaj koji prethodi izlasku kosovskih Srba iz institucija, a to je inkriminacija jedne cele zajednice i stvaranje percepcije o njoj od strane vladajuće partije, koja ih predstavlja kao da nisu deo ovog društva. Time se ta zajednica dodatno udaljava od institucija Kosova. Takođe, tu je i nedostatak unutrašnjeg dijaloga i smislenog pristupa uključivanju ovih ljudi u institucije“, rekla je Radosavljević.
Nedostatak zastupljenosti dovodi i do nedostatka komunikacije, što se vidi u određenim primerima, dodala je Radosavljevićeva.
Napetosti na severu Kosova uticale na bezbednost novinara
U izveštaju Saveta Evrope ukazano je da je 2023. bila godina izazova za novinare i medijske radnike na Kosovu – što je posebno dovedeno u vezu sa intenziviranjem napetosti između Kosova i Srbije.
U dokumentu su preneti podaci Udruženja novinara Kosova o napadima i incidentima, uz obrazloženje da Kosovo nije član Saveta Evrope, niti su te brojke registrovane na Platformi za bezbednost novinara.
“Udruženje novinara Kosova registrovalo je 63 incidenta i napada na novinare, od kojih je 30 zabeleženo na severu. Njih najmanje deset je povređeno. U Zvečanu su albanski novinari bili primorani da se od napada kriju u kafeteriji nadomak opštinske zgrade. Novinari srpske nacionalnosti tvrde da su izloženi diskriminaciji zvaničnika i zastrašivanju političkih stranaka na lokalu. Sastanak predstavnika medija i Ministarstva unutrašnjih poslova nije rezultirao boljom zaštitom novinara”, navedeno je u izveštaju.
Takođe, pominje se i odluka kosovskih vlasti o suspenziji dozvole za rad privatnog televizijskog emitera Klan Kosova i podnošenje krivične prijave protiv čelnika tog medija.
“Klan Kosova osporio je odluku pred sudom čime mu je privremeno odobreno da nastavi sa radom. Očekuje se sudsko razrešenje tog slučaja”, ukazano je u dokumentu Saveta Evrope.
Notiran je i slučaj pretnji i zastrašivanja medija sa severa Kosova, koji izveštavaju na srpskom jeziku, označenih neprijateljima srpskog naroda. Iznesene su i tvrdnje da su pod uticajem NATO-a i zapadnih država.
Tatjana Lazarević, glavna urednica Kossev-a, jednog od medija koji se našao na meti zastrašivanja, podnela je prijavu Specijalnom tužilaštvu za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u Srbiji, navedeno je u izveštaju.
“Kancelarija za pitanja zajednica se takođe navodi u izveštaju, i zabrinjavajuća je činjenica, kao što je i ukazano, da već nekoliko prethodnih godina nemamo direktora te kancelarije, koja je izuzetno važna za nevećinske zajednice. U međuvremenu smo imali i problem dodeljivanja fondova, koji nisu bili usmereni na zajednice kojima su namenjeni. Većinu te pomoći od strane same kancelarije dobile su organizacije iz većinske zajednice“, rekla je Radosavljević.
Prošla godina bila najteža za novinare
Predsednik Udruženja novinara Kosova Džemailj Redža rekao je da je 2023. godina bila najteža za novinare. Ukazao je da je počinjeno više od 30 napada na novinare tokom pet nedelja, uključujući fizičke napade i onlajn pretnje, koje često čine javni zvaničnici. Redža je pozvao političke partije, političare i javne funckionere da zaustave kampanje protiv novinara i omoguće slobodno i profesionalno izveštavanje, posebno u osetljivom periodu pred izbore.
“Kada govoirmo o napadima nisu svi napadi fizićki ima tu i napada raznih oblika, a neki dolaze i kroz onlajn prostore, ali nažalost većina njih od viših državnih službenika i raznih degradirajućih kampanja protiv novinara i njihovog izveštavanja”, naveo je Redža.
Takođe je istakao da zakon o nezavisnoj komisiji za medije, koji predviđa kazne medijima i kontroverzne procedure izbora članova komisije, nije bio predmet konsultacija sa civilnim društvom.
Redža je naglasio važnost uključivanja svih relevantnih aktera u procese koji utiču na slobodu medija i izrazio zabrinutost zbog mogućnosti ograničavanja medijskih sloboda ovakvim zakonodavstvom.
Usvajanje zakona bez javnih konsultacija
Arbreša Lodža, predstavnica Grupe za pravne i političke studije, ukazala je na nedostatke u reformama javne uprave. Rekla je da, iako su u 2023. godini usvojeni određeni zakoni, njihov sadržaj i proces donošenja nisu u skladu sa modernim evropskim standardima.
Lodža je istakla da nedostatak javnih konsultacija i zanemarivanje inputa civilnog društva i dalje predstavljaju veliki problem.
“U većini slučajeva usvajanje zakona prolazi bez javnih konsultacija. Mi se konsultujemo nakon što je ceo zakon izrađen, i onda to nema smisla. To se može videti u stvarnosti; videli smo kako se to odrazilo, jer tokom procesa javnih konsultacija mi smo poslali komentare koji su u potpunosti zanemareni. S odgovornošću mogu da kažem da je neki od tih inputa uzet u obzir, ali to je neproduktivno i potpuno bez rezultata. Ukoliko relevantni akteri – civilno društvo, međunarodni akteri, biznisi, preduzeća, građani – imaju komentare, inpute, konstruktivne predloge koji su dobro argumentovani, onda o njima treba diskutovati. A ako nisu uzeti u obzir, posle toga treba objasniti zašto nisu uzeti u obzir”, rekla je Lodža.
Nedovoljna zastupljenost žena u javnoj upravi
Nikola Farnsvort iz Mreže žena Kosova naglasila je potrebu za doslednijom primenom zakona koji se bave rodnom ravnopravnošću. Rekla je da rodno zasnovano nasilje ostaje glavni izazov, dok se nedovoljna pažnja poklanja analizama uticaja novih zakona na rodnu ravnopravnost.
Farnsvort je pohvalila Vladu za određene korake u usvajanju zakona, ali je istakla da nedostaje kvalitetna implementacija, kao i adekvatno rodno budžetiranje.
Takođe je naglasila važnost uključivanja civilnog društva u procese donošenja odluka kako bi se osigurala veća inkluzivnost i postigli konkretniji rezultati u oblasti rodne ravnopravnosti.
“Žene u javnoj upravi nemaju visoku zastupljenost, što nije u skladu sa zakonom, jer zakon zahteva jednaku zastupljenost od 50 odsto žena. Vlada treba da omogući procenu rodnih pitanja za svako zakonodavstvo, isto kao što se radi procena uticaja na životnu sredinu kod raznih projekata, u pogledu rodne uključenosti. Takođe, skupština ima zadatak, a i Kancelarija predsedništva spominje kontrolu kvaliteta pre usvajanja zakona. Pre nego što zakoni budu usvojeni, potrebno je razmotriti ovaj aspekt i proveriti da li su procene urađene,” navela je Farnsvort.
Nakon predstavljanja problema i trenutne situacije na Kosovu, učesnici su izneli preporuke za unapređenje ključnih oblasti.
Zaključeno je da je neophodno obezbediti veću transparentnost u procesu donošenja zakona, uz aktivno uključivanje civilnog društva, medija i manjinskih zajednica. Poseban akcenat stavljen je na važnost zaštite novinara, uz poziv na jaču borbu protiv kampanja mržnje, posebno onih usmerenih na novinarke koje izveštavaju o osetljivim temama.
Takođe, apelovano je na jačanje poverenja između nevećinskih zajednica i institucija kroz inkluzivne politike, otvoren dijalog i ravnopravnu participaciju svih zajednica u procesima odlučivanja.
