Kosovo je pokazuje snažnu posvećenost putu ka Evropskoj uniji, ali unutrašnja politika podela ometa implementaciju, navodi se u izveštaju Evropske komisije (EK) za Kosovo.
“Vlada bi trebalo da radi na stvaranju međustranačke političke podrške kako bi se efikasnije nastavile reforme vezane za EU. Takođe bi trebalo da uključi resorna ministarstva u odluke u vezi sa politikama EU koje su pod njihovom odgovornošću i poveća međuministarsku koordinaciju”, konstatuje se u izveštaju.
Takođe se podseća da je Kosovo podnelo zahtev za članstvo u EU u decembru 2022. godine, te da Komisija ostaje na raspolaganju da pripremi mišljenje o zahtevu za članstvo Kosova čim ga Savet zatraži.
Piše da je zabeležen napredak u borbi protiv organizovanog kriminala, da se poslovno okruženje poboljšano i da Kosovo treba da intenzivira napore na jačanju vladavine prava, javne uprave i zaštiti slobode izražavanja. Podseća se i da je vizna liberalizacija za Kosovo stupila na snagu 1. januara 2024.
U izveštaju se navodi i da su nastavljene tenzije na severu Kosova, kao rezultat napada na Kosovsku policiju u Banjskoj 24. septembra 2023. godine. Taj događaj se opisuje kao najozbiljnija eskalacija u poslednjih nekoliko godina.
Izveštaj Evropske komisije o Kosovu kosovskim vlastima predao je šef Kancelarije EU na Kosovu Aivo Orav.
Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa zamenikom premijera Kosova Besnikom Bisljimijem, Orav je rekao da je EU dobila novi zamah za proširenje, ali da Kosovo i zemlje Zapadnog Balkana imaju posla i pitanja koja treba da reše međusobno.
"Pristupanje EU je veoma važna stvar, za EU je obaveza da odgovori na istoriju. Danas je rat ponovo prisutan u svetu, sa agresijom Rusije u Ukrajini. Ovaj novi zamah za proširenje dolazi upravo sada. Nedavno smo otvorili pregovore sa Albanijom, nakon mnogo godina rada. Čim usvojite reforme u skladu sa agendum EU, podržaćemo vas fondovima. Kosovo i zemlje Zapadnog Balkana imaju mnogo posla, uključujući rešavanje međusobnih pitanja".
Orav je istakao nekoliko oblasti u kojima je Kosovo postiglo napredak, ali i one u kojima je potrebna dodatna angažovanost. Osvrnuo se i na sukob u Banjskoj 24.septembra prošle godine.
"Što se tiče napada u Banjskoj, verujem da je to pokazalo profesionalnu reakciju Policije Kosova. Kosovo je postiglo dobar napredak u funkcionisanju ekonomske strukture. Skupština se suočava sa izazovima u donošenju zakona koji su potrebni Kosovu. Očekuje se i poboljšanje u pravosudnom sistemu, jer iako Kosovo ima veći nivo rešavanja slučajeva, veliki broj predmeta je na čekanju".
Šef Kancelarije je naveo da Kosovo i Srbija treba da nastave rad na normalizaciji odnosa i posvete implementaciji dogovorenih sporazuma.
"Za bolje susedske odnose Kosovo i Srbija treba da implementiraju obaveze iz prethodnih sporazuma i normalizuju odnose, to je deo puta ka Evropskoj uniji. Dodatni izazov za Kosovo su mere koje su iz EU. Visoki predstavnik Đuzep Borelj preporučio je uklanjanje ovih mera i diskusija se i dalje nastavlja u Savetu. Verujem da Kosovo preduzima potrebne radnje da bi se zemlje članice složile da se one uklone i da svi zajedno iskoristimo ovaj momenat“, rekao je Orav.
Zamenik premijera Kosova Besnik Bisljimi pozdravio je preporuke iz izveštaja EK za Kosovo i zatražio od EU da ukloni, kako je naveo nepravedne mere prema Kosovu.
"Pozdravljam preporuke ovog izveštaja, nastavićemo sa sprovođenjem tih preporuka, uprkos nepravednim merama prema Kosovu, merama koje su u suprotnosti sa vrednostima EU. Kosovo je ispunilo sve zahteve i verujem da će, u skladu sa preporukom Borelja, Savet ministara ukinuti mere prema Kosovu".
Bisljimi je naveo da je Kosovo “najproevropskija država” koja predstavlja evropske i demokratske vrednosti.
"Ovaj dan je važan jer pokazuje gde je obavljen dobar posao i gde su zastoji. Izveštaj pohvaljuje uvođenje mera protiv Rusije, kao i napredak u vezi sa vizama sa EU. Proaktivna posvećenost Kosova pomogla je u prevazilaženju daljih izazova", naveo je Bisljimi.
