Linkovi

Olimpijske igre u Parizu beleže rekord po broju LGBTQ+ sportista


Francuska ministarka sporta Ameli Udea Kastera, u sredini, u tamnoj suknji, učestvuje u otvaranju Kuće ponosa, prostora za LGBTŠQ+ zajednicu sportista, tokom Letnjih olimpijskih igara 2024. u Parizu, Francuska, 29. jula 2024.
Francuska ministarka sporta Ameli Udea Kastera, u sredini, u tamnoj suknji, učestvuje u otvaranju Kuće ponosa, prostora za LGBTŠQ+ zajednicu sportista, tokom Letnjih olimpijskih igara 2024. u Parizu, Francuska, 29. jula 2024.

Kada je Šarlin van Snik flertovala sa drugom atletičarkom nakon što je osvojila bronzanu medalju u džudou na Olimpijskim igrama u Londonu 2012, rekla je da joj je trener rekao da bu trebalo da drži za sebe svoju seksualnu sklonost radi karijere.

„Bio je to trenutak kada nisam mogla da dođem sebi“, rekla je nekadašnja belgijska olimpijka.

„Rekao je, Šarlin, moraš da se uklopiš. Svi se na tebe ugledaju i moraš biti 'strejt'. Shvatila sam da to nije mesto da budeš svoja, nije mesto da budeš LGBTQ+", navela je ona.

Iako su Olimpijske igre napravile ogromne korake u godinama nakon toga, Olimpijske igre u Parizu 2024. beleže rekord po broju sportista koji su otvoreno LGBTQ+, aktivisti i sportisti kažu da je međunarodni sport još daleko da se otvori ka "kvir" zajednici.

Bilo je negodovanja verskih grupa i drugih povodom ceremonije otvaranja u petak na kojoj je predstavljena DJ i producenktinja Barbara Buč, gej ikona, uz dreg umetnike i plesače u sceni koju su kritičari protumačili kao ismevanje „Tajne večere“ Leonarda da Vinčija.

Buč kaže da njen advokat podnosi žalbe zbog pretnji i drugih zlostavljanja sa kojima se suočila na internetu posle prenosa. Tokom ceremonije, predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta Tomas Bah je u govoru poslao poruku:

„U našem olimpijskom svetu ima mesta za sve".

Zvaničnici u Parizu su u ponedeljak uveče nastavili da se zalažu za inkluziju, otvaranjem Olimpijske kuće ponosa, koja je na čamcu koji pluta na gradskoj reci Seni.

Francuska ministarka sporta Ameli Udea Kaster rekla je za Asošijeted pres je Parizu je važno da nastavi da se bori protiv svih vrsta diskriminacije.

„Moramo da vodimo napredak u društvu i razlog zbog kojeg sam ovde je zato što je sport veoma moćan način za to.

Olimpijske igre u Parizu oborile su rekord tako što se takmiče 193 otvoreno LGBTQ+ sportista, prema podacima Outsports, veb stranici koja sastavlja bazu podataka otvorenih kvirolimpijaca. Broj je premašio 186 sportista na Olimpijskim igrama u Tokiju 2021. koje su odložene zbog kovida.

Poruke olimpijskih zvaničnika i rekord pozdravili su mnogi u LGBTQ+ zajednici, poput 31-godišnjeg Meta Klarka, među onima koji su slavili otvaranju Kuće ponosa. Klark je rekao da je Pariz započeo tradiciju koje će se nastaviti na drugim Igrama.

„Nastaviće se sa drugim sportistima i mladim ljudima da je u redu biti gej i da je u redu biti kvir i da imaš budućnost pred sobom. Pre pet, 10 godina, imali ste trenere koji su govorili svojim sportistima da ne priznaju da su gej jer će im to uništiti karijeru. Sada je to postala odskočna daska za ljudske karijere", naveo je Klark.

Kao primer naveo je uspon britanskog ronioca Toma Dejlija do statusa slavne ličnosti.

Umetnica Džejdena Atena de Martel nastupa na otvaranju Kuće ponosa. Pariz, Francuska, 29. jula 2024.
Umetnica Džejdena Atena de Martel nastupa na otvaranju Kuće ponosa. Pariz, Francuska, 29. jula 2024.

Broj javnih LGBTQ+ olimpijaca je naglo porastao poslednjih decenija. Džim Buzinski, suosnivač Outsports, rekao je kada su počeli da prate broj otvoreno LGBTQ+ sportista na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine, bilo ih he samo petoro.

„Sve više ljudi se javno izjašnjava. Shvataju da je važno da ih ljudi vide jer ne postoji drugi način da budu prepoznati".

Van Snik je rekla da joj je trebalo mnogo vremena da se zaista oseća udobno sa sopstvenom seksualnošću i da je to zaista mogla da uradi tek kada više nije bila u centru pažnje. Ona je navela da je tekuća rasprava, a u nekim slučajevima i isključenje transrodnih sportista na olimpijskim događajima razočaravajuće.

„Svet se promenio od kada sa osvojila olimpijsku medalju, ali kada pomislim na trans pitanje, pred nama je dug put“, dodaje ona.

Ipak, Buzinski i LGBTQ+ aktivisti vide Igre u Parizu kao priliku za sportiste koji potiču iz delova sveta gde takmičari ne mogu biti otvoreno gej zbog oštrih ograničenja.

„Dolazeći u Pariz, dolaskom u Francusku, oni su u mogućnosti da se ne kriju“, rekao je Žeremi Gupile, kopredsedavajući Kuće ponosa. Centar za kvir zajednicu tokom Igara pojavio se 2010. godine.

Goupile je rekao da su mnogi sportisti zabrinuti za bezbednost. Aplikacije za sastanke poput Grajndera, Bambla i Tindera dugo se koriste kao zaštita za gej sportiste koji žele da se povežu sa drugim ljudima u zemljama u kojima se takmiče, ali ne žele da se osećaju javno izloženi.

Zabluda koja traje - Olimpijske igre bez politike
please wait

No media source currently available

0:00 0:03:51 0:00

On je dodao da su na prethodnim Igrama neki pokušavali da razotkriju sportiste koji nisu javno isticali seksualnu sklonost, tako što su im proveravali visinu, težinu ljudi i lokaciju na tim aplikacijama. Zbog toga je Grajnder najavio da su u Parizu onemogućili funkcije zasnovane na lokaciji unutar Olimpijskog sela u kojem borave sportisti i drugih zvaničnih područja Igara, tako da će to omogućiti LGBTQ+ sportistima da se povežu diskretno.

Aplikacija je donela istu odluku za Olimpijske igre u Pekingu 2022.

„Ako se sportista nije javno izjasnio ili dolazi iz zemlje u kojoj je biti LGBTQ+ opasano ili nezakonito, korišćenje Grajndera može da ga izloži riziku da ga razotkriju ljudi koji mogu pokušati da ih prepoznaju i razotkriju u aplikaciji“, naveo je Grajnder u izjavi.

Onemogućavanje ovih funkcija naišlo je na kritike na društvenim mrežama prošle nedelje nakon što su neki korisnici prijavili probleme u pristupu aplikaciji u Olimpijskom selu.

„Morate ih zaštititi jer postoji toliko loših ljudi. U isto vreme, ima toliko lepih sportista. Oni samo žele da upoznaju nekoga i to je teško", naveo je Gupile.

XS
SM
MD
LG