Žene u Srbiji provode više od četiri sata dnevno radeći neplaćene kućne poslove, što je dvostruko više u odnosu na vreme koje tim poslovima posvećuju muškarci. Uz to, mnoge žene nikada ne stignu na tržište rada. Ako to i uspeju - suočavaju se sa nemogućnostima da usklade svoj poslovni i porodični život, zbog čega su njihov profesionalni napredak i ekonomska sigurnost organičeni, rečeno je u utorak u Beogradu prilikom predstavljanja prve nacionalne kampanje „Obustavi rad“ koja je pokrenuta sa ciljem skretanja pažnje na položaj žena u društvu.
Organizatori događaja, među kojima je i Vlada Srbije, istakli su da je suština kampanje - prepoznavanje neplaćenog kućnog rada koji kao vitalni doprinos u ekonomiji učestvuje sa čak 21,5 odsto u BDP-u Srbije; promovisanje pravednijeg sistema podrške koji podrazumeva veću dostupnost socijalnih usluga poput vrtića, škola, domova za stare i boravke za lica sa invaliditetom; smanjivanje rodnih stereotipa i podsticanje ravnomernije raspodele kućnih obaveza između svih članova porodice, bez obzira na pol, kao i osnaživanje žena kroz priznavanje njihovog rada i uloge u zajednici.
"Nijedna kampanja pojedinačno ne može da promeni svest cele zajednice, ali zato ova kampanja mora da traje neprekidno. Njen cilj je normalizacija aktivnosti u domaćinstvu koje podrzumevaju podelu kućnih poslova i to je nešto što može samo da donese dobro ovom društvu. Naša ideja nije da podižemo štrajk i da unižavamo naše muškarce, već da podignemo svest o tome koliko je neophodno da se neplaćeni kućni rad deli s obzirom na to da žene, koje podjednako učestvuju na tržištu rada kao i muškarci, imaju još jedan dodatni posao u domaćinstvu", rekla je ministarka bez portfelja zadužena za oblast rodne ravnopravnosti, sprečavanje nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena u Vladi Srbije Tatjana Macura.
Na pitanja Glasa Amerike – koliku pažnju Vlada Srbije pridaje položaju žena u društvu, kroz koje institucionalne okvire i na koji način konkretno pomaže osnaživanju žena, ministarka Macura je odgovorila da je Vlada Srbije jedina u regionu i šire koja u svom sastavu ima ministra koji je zadužen za oblast rodne ravnopravnosti, sprečavanje nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena i da to najbolje govori o značaju koji se pridaje tom problemu.
„Kada su u pitanju konkretne mere podrške – nedavno smo imali usvajanje Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom koji neposredno utiče na to da se naše porodice osećaju finansijski stabilnije, a postoje i drugi međuresurni mehanizmi koji ukazuju da postoj visok interes Vlade da se ovim pitanjem bavi na jednom širem nivou. Stvari se menjaju i postoji široka saglasnost da se menjaju i na još višem nivou“, zaključila je.
U svetu je tokom 2024. zabeležen neznatni napredak u oblasti rodne ravnopravnosti, a Srbija je po položaju žena na 26. mestu, prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma koji je objavljen sredinom juna. Međutim, ovim tempom biće potrebno još pet generacija da se postigne puni rodni paritet.
„Briga o domaćinstvu ili članovima porodice je skoro kao i svaka usluga. I ona predstavlja osnov svih onih društava i velikih ekonomija koje se šire. Ona pruža podršku pojedincima, jača porodice i obogaćuje naše zajednice. Globalno, žene čine 75 odsto stanovništva koje pružaju podršku za neplaćene poslove i upravo ova nejednaka raspodela ograničava mogućnost žena da učestvuju na tržištu rada, da napreduju u svojim karijerama i da finansijski postanu nezavisne, što duboko utiče na njihove živote, na njihove porodice i na njihove zajednice“, rekla je stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija (UN) u Srbiji Matilde Mort.
Vrednost neplaćenih poslova staranja je procenjena na 21,5 odsto BDP-a Srbije (14,9% BDP-a od neplaćenih poslova staranja koje obavljaju žene i 6,6% BDP-a od neplaćenih poslova staranja koje obavljaju muškarci).
Žene koje žive izvan grada, u mnogoljudnijim zajednicama još su opterećenije neplaćenim radom, brigom o deci, domaćinstvu i drugim članovima porodice.
„Žene na selu nemaju radno vreme, najviše su angažovane na neplaćenim, kućnim poslovima, a briga o deci (sopstvenoj ili unucima) i starijima isključivo je njihova. Pored toga, većina njih je angažovana u poljoprivrednim poslovima. Domaćinstva u kojima živi nekoliko generacija i proširene porodice imaju jasniju podelu uloga, odnosno, svako odgovara za svoj posao, ali se kućni poslovi raspoređuju između žena u porodici. Tradicionalna podela uloga se održava u domenu neplaćenog rada uz istovremeno preuzimanje muških poslova“, navedeno je u poslednjem izveštaju UN-a o pravima žena i rodnoj ravnopravnosti u Srbiji.
U oblasti prava žena i rodne ravnopravnosti, od posebne važnosti su Zakon o zabrani diskriminacije i Zakon o rodnoj ravnopravnosti za koji ministarka Tatjana Macura kaže da se, zbog velikog broja inicijativa o oceni ustavnosti (najpre zbog pitanja rodno osetljivog jezika), nalazi pred Ustavnim sudom.
Mere za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti, između ostalog, podrazumevaju stvaranje jednakih mogućnosti za učešće i ravnopravan tretman žena i muškaraca u oblastima rada, zapošljavanja, socijalne i zdravstvene zaštite, obrazovanja, vaspitanja, nauke i tehnološkog razvoja, odbrane i bezbednosti, političkog delovanja i javnih poslova, seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prava,...
„A to pitanje rodno osetljivog jezika zapravo najmanje tišti žene i zato se nadam da će se uskoro nastaviti sa usvajanjem zakona“, istakla je Macura.
Ona je dodala i da je neophodno da se radi na kvalitetnijim odnosima među partnerima, jer to utiče i na budućnost dece, kao i da su istraživanja pokazala da je u društvima u kojima postoji ravnomerna podela kućnih poslova i visok nivo međuljudskih odnosa sklonost ka nasilju manja.
Komitet međunarodne Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena preporučio je 2019. godine Srbiji da sprovede analizu o rasprostranjenosti i uzrocima rodno zasnovanog nasilja prema ženama,; razvije sveobuhvatnu strategiju i akcioni plan za eliminisanje svih oblika rodno zasnovanog nasilja prema ženama; revidira relevantne zakone i politike u cilju efikasnog sprečavanja i borbe protiv svih oblika nasilja prema ženama i zaštite žrtava.
Preporuke se odnose i na to da Srbija treba da obezbedi da se slučajevi svih oblika nasilja prema ženama, uključujući i silovanje, pravilno istraže, da se počinioci procesuiraju i kazne srazmerno težini dela, kao i da obezbedi da sve žene žrtve rodnog nasilja imaju neometan pristup efikasnoj zaštiti od nasilja.
Iako je došlo do napretka u određenim preporukama, u Srbiji, primera radi - femicid i dalje nije inkriminisan kao posebno krivično delo, a u javnosti se postavlja pitanje - da li krivično delo poznaje pol? Takođe, u Srbiji nije izmenjena definicija krivičnog dela silovanja u skladu sa Istanbulskom konvencijom, a nije uspostavljeno ni nadzorno telo za praćenje femicida „Femicide Watch“.
„Iako je Srbija usvojila važne zakone u oblasti rodne ravnopravnosti, još uvek nedostaju ključni mehanizmi za njihovu primenu, čime žene ostaju nedovoljno zastupljene u gotovo svim oblastima života “, zaključuje se u poslednjoj studiji o pravima žena u Srbiji.
