Atentat na republikanskog predsedničkog kandidata Donalda Trampa na mitingu u Pensilvaniji, u kojem su ubijeni napadač i jedan posetilac, otvorio je brojna pitanja u Americi, a jedno od najčešće postavljenih je kako su bezbednosne službe napravile grešku.
Felipe Rodrigez, profesor na njujorškom Džon Džej koledžu i bivši istražitelj njujorške policije, kaže za Glas Amerike da se radi o "velikom propustu bezbednosnih službi i da će biti potrebna duga i temeljna istraga da se utvrdi gde su bile greške".
Za atentat na Trampa osumnjičen je Tomas Metju Kruks, stanovnik grada Betel Park u Pensilvaniji, a za sada nema informacija o mogućem motivu.
Profesor Rodrigez ukazuje da se, prema za sada dostupnim informacijama, radi o “usamljenom vuku” i da nema indicija da je Kruks bio povezan sa bilo kakvom terorističkom grupom.
“Izgleda da je Kruks delovao na svoju ruku. Još moramo da dobijemo mnogo forenzičkih dokaza sa njegovih telefona i kompjutera da bismo videli kakve stranice je posećivao na društvenim mrežama. Da li ga je na bilo koji način radikalizovala neka ekstremistička grupa”, kaže Rodrigez.
Usled sve većeg pritiska zbog velikog bezbednosnog propusta, američka tajna služba je najavila da će sarađivati sa nezavisnim telom koji će se baviti revizijom cele situacije.
Na Trampa je pucano sa jedne od zgrada u okruženju u trenutku dok je držao govor na bini, a pored napadača koga je ubila policija, stradao je i lokalni vatrogasac koji je pokušao da zaštiti svoju porodicu.
“Ta zgrada je trebalo da bude obezbeđena. Kada pogledamo udaljenost, 400 jardi (365 metara), to zaista nije bilo tako daleko jasnom linijom vida. To je visok nivo pretnje, nije kao da je neko pucao iza tribine. A kada zapravo pogledamo video snimak, da predsednik nije bio okrenut napred nego na stranu, taj pucanj bi mu verovatno oduzeo život. Bilo je veoma blizu”, navodi Rodrigez.
Policija je saopštila da su pronašli materijal za pravljenje bombi u Kruksovom automobilu i njegovoj kući, kao i da je njegov otac kupio automatsku pušku koju je mladić koristio kada je pokušao da ubije Trampa.
Sagovornik Glasa Amerike podseća da je istraga još u početnoj fazi i da ima mnogo tehničkih detalja koje je potrebno utvrditi pre nego što se donesu konačni zaključci.
“Da li je otišao na krov i ranije ostavio pušku? Znamo da je ta osoba bila relativno bistra. Bio je pomalo usamljen, pojedinac koji se nije, u društvenom smislu, baš slagao sa drugima. Ali to ne znači da nije posedovao neku vrstu visokog kapaciteta ili intelekta”, objašnjava Rodrigez.
Kako je prenela agencija Asošijeted pres, na skupu su bili članovi protivsnajperskog i tima Tajne službe za sprečavanje napada, prema rečima dvojice službenika za sprovođenje zakona. Teško naoružani tim za sprečavanje napada, čije je šifrovano ime Tajne službe "Sokolovo oko", odgovoran je za eliminisanje pretnji kako bi drugi agenti mogli da zaštite i odvedu osobu koju štite. Kontrasnajperski tim, poznat pod šifrovanim imenom "Herkul", koristi dalekozore i opremljen je snajperskim puškama za suočavanje sa pretnjama iz velike daljine.
“Ko god da je bio zadužen za detalje, trebalo je da vidi tu pretnju. Bilo je prilično očigledno direktnom linijom vida. Ako nisu mogli da vide, trebalo je na to mesto da bude postavljen neko od lokalnih službenika. U njujorškoj policiji, recimo, ponekad moramo da obezbedimo nadvožnjake kada predsednik posećuje grad. Zato se trudimo da na svaku poziciju koja je očigledna ili predstavlja pretnju postavimo policijsko osoblje”, kaže Rodrigez.
Bivši inspektor njujorške policije tvrdi i da je jedan od mogućih problema u subotu bio nedovoljan broj policajaca na “prilično velikom području” gde se održavao miting. Navodi i da mu deluje, na osnovu do sada objavljenih informacija, da je drugi problem mogao da bude slaba komunikacija između pripadnika službi.
“Ponekad nisu svi na istoj radio vezi, tako da mislim da je to mogla da bude greška u komunikaciji. Više puta sam analizirao snimak, i video da su mnogi civili već vikali da je tu neko sa vatrenim oružjem. Jedini policajac koji je reagovao bio je lokalni i on je pokušao da mu priđe. Ali je nekako je pao sa krova ili se spotakao, i tada je izbila pucnjava. Da imamo komunikaciju na jednom kanalu, to bi možda malo bolje rešilo stvar. Ali to je nešto što ćemo videti kad istraga saopšti”, govori Rodrigez.
On je objasnio i kako izgleda uobičajni protokol obezbeđivanja skupova visokog rizika u predizbornim kampanjama.
“Šalju su prethodnice - delovi jedinice Tajne službe i pokušavaju da obezbede područje i osmotre teren. Ali napadač je živeo u tom području i bolje je znao gde da se sakrije, kako je zgrada strukturirana. Kad radimo bezbednosne pripreme sa timom, uvek ste malo korak iza. Zato pokušavamo da uhvatimo korak sa informacijama koje bi mogle da pruže lokalni organi. To nije savršen scenario, ali nažalost, ponekad zaostajemo u obaveštajnim podacima”, opisuje Rodrigez.
Dva dana posle atentata, u Milvokiju, u saveznoj državi Viskonsin, počela je republikanska nacionalna konvencija, demokratska je u avgustu. Incident u Pensilvaniji upalio je “alarm” kod bezbednosnih službi za finiš predizborne kampanje uoči glasanja u novembru.
“Radio sam republikansku nacionalnu konvenciju kao pripadnik njujorške policije, kao i zaštitu potpredsednika zemlje i slične stvari. Tajna služba je odgovorna za unutrašnji prsten, a imamo ono što nazivamo višestrukim slojevima ili prstenovima. A spoljni perimetar obično rade lokalne i bezbednosne snage savezne države. Dakle, policajci iz Pensilvanije bi pomogli Tajnoj službi, čijih pripadnika nema dovoljno. Lokalna policijska uprava bi bila odgovorna za spoljni opseg”, analizira Rodrigez.
Kada se radi obezbeđivanje visoko rizičnih događaja i poseta, sagovornik Glasa Amerike dodaje i da se često angažuju i vojska i druge federalne agencije.
“Kada sam radio republikansku konvenciju u Njujorku, ni tada nismo imali dovoljno osoblja. Došli su agenti službe bezbednosti te savezne države. Čak smo imali i poštanske inspektore, partnere iz drugih federalnih agencija. Ja sam radio sa timom za bombe. To je bilo veoma intenzivno, 'čistili' smo kola svake noći. Radio sam i sa pripadnicima vojske i specijalizovanim K-9 jedinicama (patrolama sa obučenim psima, prim.nov). Iz ličnog iskustva kažem da su ove konvencije noćna mora, to je mnogo napornog rada. Radili smo po 12 sati, danima bez prestanka”.
FBI je saopštio da će voditi istragu o pucnjavi, radeći sa Tajnom službom i lokalnim i državnim organima za sprovođenje zakona. Državni tužilac Merik Garland rekao je da će Sekretarijat za pravosuđe "uložiti sve raspoložive resurse u ovu istragu".
Profesor Rodrigez smatra da bi u budućnosti jedno od rešenja koje bi moglo da smanji rizik od ovakvih incidenta mogla da bude upotreba moderne tehnologije, poput bespilotnih letelica.
“Nažalost, mnogi ljudi ne vole da vide prisustvo policije, ali ponekad je to najbolji način da se izbegnu ovakve situacije. U današnje vreme imamo specijalnu opremu i možemo da upotrebimo neverovatnu tehnologiju, satelite. Neko je napravio grešku. Trebalo je da postoji dodatno obezbeđenje tako blizu. Ovo je lako mogao da bude smrtonosni hitac za predsednika Trampa”, zaključio je Rodrigez.
