Poslednji put kada je Debra Tajs zagrlila svog sina, imao je 30 godina. Američki novinar sada ima 43 godine i još se nalazi negde u Siriji.
„Ne mogu verujem šta mi se dešava“, rekla je Debra Tajs za Glas Amerike.
U sredu je navršava 12 godina otkako je Ostin Tajs otet dok je izveštavao u Siriji. Njegova porodica i organizacije za slobodu medija ponovo pojačavaju pozive vladi SAD da obezbedi njegovo oslobađanje.
„Svake godine izgleda kao da je drugačije, jer su vesti drugačije, a ono što čujemo iz Bele kuće menja se iz godine u godinu. Nikad ne znam šta da očekujem, što je takođe samo još jedan stres", navela je Debra.
Rođen u Teksasu i bivši američki marinac, Ostin je nagrađivani slobodni novinar i fotograf koji je radio za medijske kuće kao što su Vašington post, CBS i McClatchy.
U leto 2012, uoči poslednje godine na pravnom fakultetu u Džordžtaunu, Ostin je otputovao u Siriju da izveštava o građanskom ratu. Novinar je 14. avgusta, dok je po zadatku krenuo ka granici, priveden na kontrolnom punktu u Damasku.
Osim kratkog video snimka nakon njegovog hapšenja, od tada se malo toga videlo ili čulo za njega. U sredu je predsednik Džo Bajden ponovio poziv za momentalno oslobađanje Ostina.
„U više navrata smo vršili pritisak na vladu Sirije da radi sa nama kako bismo konačno mogli da vratimo Ostina kući. Danas još jednom pozivam na njegovo momentalno puštanje na slobodu. Sloboda medija je od suštinskog značaja, a novinari poput Ostina igraju ključnu ulogu u informisanju javnosti i pozivanju na odgovornost onih koji su na vlasti“, naveo je Bajden u saopštenju.
Na desetu godišnjicu njegovog pritvora, Bajden je rekao da američka vlada zna „sa sigurnošću“ da je novinara držala sirijska vlada. Kao odgovor, Sirija je negirala da ga drži.
Tačno boravište Ostina nije poznato, ali se i dalje veruje da je zarobljen negde u Siriji. Američki Stejt department i misija Sirije pri Ujedinjenim nacijama nisu odgovorili na mejlove Glasa Amerike u kojima su tražili komentar.
Jedan od izazova u obezbeđivanju puštanja novinara na slobodu bila je politička osetljivost SAD u vezi sa angažovanjem sa sirijskom vladom, kaže Bil Mekaren, konsultant za slobodu medija u Nacionalnom pres klubu u Vašingtonu. SAD i Sirija nemaju zvanične diplomatske odnose.
Sjedinjene Države su bile među prvim zemljama koje su prekinule veze sa Sirijom zbog odgovora predsednika Bašara al Asada na antivladine proteste 2011. koji su eskalirali u građanski rat i doveli do smrti više od pola miliona ljudi. Sirija je i dalje pod širokom zapadnim sankcijama, ali je regionalna organizacija Arapske lige 2023. pristala da ponovo uspostavi članstvo Sirije nakon što je suspendovano pre više od decenije.
„Volim izazov, ali to postaje teško kada se zaista ne čini da izvlačite istovetan napor od vlade“, rekao je Mekaren za Glas Amerike, misleći na Sjedinjene Države.
Istorijska zamena zatvorenika ranije ovog meseca između SAD i Rusije uključivala je oslobađanje dvoje američkih novinara — Evana Gerškoviča i Alsu Kurmaševu. To znači da je Ostin jedini američki novinar koji je nepravedno uhapšen u inostranstvu. Saznanje o razmeni zatvorenika probudilo je pomešana osećanja kod njegove majke.
„To je bila neverovatna mešavina emocija. I kao čovek i kao majka i kao žena od vere, naravno da smo presrećni što vidimo ove ljude kako su na slobodi. Potom, tu su i detalji o tome koliko dugo je vlada SADradila na tome, i koliko su marljivo radili na tome, i sa koliko zemalja su radili na tome. I to je deo u kome sam postala toliko frustrirana", rekla je Debra.
Nakon 12 godina sporadičnih informacija i malog ili nikakvog napretka u slučaju njenog sina, Debra kaže da ne misli da američka vlada radi toliko mnogo da obezbedi oslobađanje njenog sina.
Mekaren vidi dvostruke standarde između američke politike prema Siriji i Rusiji, od kojih je ovu drugu veliki deo sveta otpisao nakon invazije Moskve na Ukrajinu 2022.
„Odnosi su zategnutiji nego ikada pre, ali smo uspeli da vodimo ove veoma zamršene pregovore sa Rusijom i uspeli smo da razmenimo taoce i vratimo ljude kući. I to ne menja našu politiku prema Rusiji", rekao je Mekaren.
U maju 2023, državni sekretar Entoni Blinken rekao je da se Sjedinjene Države bave Sirijom, u šta su uključene i treće zemlje kako bi pokušale da vrate Ostina kući. U aprilu ove godine, predsednik Asad je rekao da je Sirija održavala sastanke sa Vašingtonom sa vremena na vreme.
Prošle nedelje, grupa od 36 američkih senatora iz obe stranke pozvala je Bajdena da učini sve što može da obezbedi Ostinovo oslobađanje. S obzirom na to da se Bajden bliži kraju svoje političke karijere od povlačenja iz predsedničke trke, Debra se nada da će on dati prioritet obezbeđivanju oslobađanja njenog sina. Ona se čvrsto drži obećanja koje je Bajden dao kada je najavio razmenu zatvorenika između SAD i Rusije da će obezbediti oslobađanje svih Amerikanaca koji su pogrešno pritvoreni ili držani kao taoci u inostranstvu.
„On nema šta da izgubi, a može sve da dobije“, rekla je.
Više od decenije putovanja između porodične kuće u Teksasu i Vašingtona da bi se borila za svog sina uzelo je danka.
„Već 12 godina nisam svoja, jer moram da se borim u Vašingtonu. Pokušavam da pomognem vladi SAD da shvati da je moj sin vredan toga. Moram da dokažem njegovu vrednost? To je tako ponižavajuće”, kaže Debra za Glas Amerike.
Uprkos tome što je dugo odvojena od sina, Debra je rekla da nikada nije izgubila veru da će Ostin na kraju biti pušten.
„Nikada nisam sumnjala da će Ostin biti na slobodi. Dakle, samo je pitanje vremena. Za mene je to vreme dugo, zaista dugo. I siguran sam da je to bilo i za Ostina", dodaje Debra.
