Jedan od oslobođenih je proveo pet i po godina iza rešetaka u Rusiji, dok su drugi, poznatiji zatvorenici pušteni na slobodu pre njega. Drugi je u zatvoru proveo samo nekoliko meseci. Među razmenjenim zatvorenicima su novinari, iskusni politički aktivisti i oni koji su se jednostavno protivili ratu u Ukrajini. Najmlađi razmenjeni zatvorenik ima 19, a najstariji - 71 godinu.
Među Rusima oslobođenim iz zapadnih zatvora su navodni agenti koji su vodili dvostruki život. Drugi su osuđeni zbog hakovanja kompjutera. Jedan je uhapšen zbog drskog ubistva u sred dana u jednom parku u Berlinu.
Svi su oni u četvrtak izašli iz zatvora - kao deo najveće razmene civilnih zatvorenika od Hladnog rata.
Koga su oslobodile Rusija i Belorusija?
EVAN GERŠKOVIČ - Novinar Vol strit žurnala, pritvoren je u ruskom gradu Jekaterinburgu u martu 2023. Bez pružanja dokaza, vlasti su ga optužile da je "prikupljao tajne informacije" o jednoj fabrici vojne opreme, na nalog CIA-e, što Gerškovič, njegov poslodavac Vol strit žurnal i američka vlada odlučno demantuju. 32-godišnji novinar je od tada u zatvoru a sud ga je, u julu, osudio na 16 godina zatvora zbog špijunaže, na zatvorenom suđenju.
POL VILAN, direktor kompanije za korporativno obezbeđenje iz Mičigena, uhapšen je 2018. u Moskvi, gde je prisustvovao venčanju prijatelja. Optužen je za špijunažu, i 2020. proglašen krivim i osuđen na 16 godina zatvora. 54-godišnji Vilan odbacuje optužbe kao izmišljene.
ALSU KURMAŠEVA, novinarka sa dvojnim američkim i ruskim državljanstvom, uhapšena je 2023. u svom rodnom gradu Kazanu, dok je bila u poseti bolesnoj majci. Urednica tatarsko-baškirskog servisa Radija Slobodna Evropa, koja radi iz Praga, optužena je da se nije sama prijavila kao "strani agent", i osuđena je u julu zbog širenja lažnih informacija o ruskoj vojsci - što su optužbe koje su odbacili njena porodica i poslodavac. 47. godišnja Kurmaševa je osuđena na šest i po godina zatvora.
VLADIMIR KARA-MURZA, državljanin Rusije i Britanije, i istaknuti opozicioni političar, uhapšen je 2022. godine, nakon što je kritikovao rat u Ukrajini koji je počeo nekoliko nedelja ranije. 2023. je proglašen krivim za izdaju i druga krivična dela i osuđen na 25 godina zatvora, u slučaju koji je nazvao politički motivisanim. Kolumnista Vašingtona posta, 42-godišnji Kara-Murza je ove godine dobio Pulicerovu nagradu. 2015. i 2017. godine se razboleo posle dva skoro fatalna slučaja trovanja za koje krivi Kremlj. Njegova supruga i advokati kažu da mu se stanje pogoršalo u zatvoru zbog trovanja.
ILJA JAŠIN je istaknuti kritičar Kremlja koji je služio kaznu od osam i po godina zatvora zbog kritika ruskog rata u Ukrajini. Jašin, bivši član skupštine jedne moskovske opštine, bio je jedan od malobrojnih poznatijih opozicionih aktivista koji je ostao u Rusiji posle izbijanja rata.
ANDREJ PIVOVAROV, je bio lider opozicione grupe Otvorena Rusija, koju su vlasti zabranile 2021. 42-godišnji opozicionar je izvučen iz aviona i uhapšen iste godine. 2022. je osuđen za vršenje aktivnosti u ime "nepoželjne organizacije", na četiri godine zatvora.
OLEG ORLOV, iskusni aktivista za ljudska prava, optužen je za diskreditovanje ruske vojske i osuđen na dve i po godine zatvora u februaru, zbog protivljenja ratu u Ukrajini. 71-godišnji Orlov je kopredsedavajući grupe za ljudska prava Memorial, koja je dobila Nobelovu nagradu za mir.
33-godišnja SAŠA SKOČILENKO je osuđena na sedam godina zatvora u novembru 2023, zato što je zamenila nekoliko cena u samoposluzi antiratnim porukama.
KSENIJA FADEJEVA, LJILJA ČANIŠEVA i VADIM OSTANIN su bivši koordinatori regionalnih kancelarija ubijenog opozicionara Alekseja Navalnog. Uhapšeni su nakon što je politička mreža Navalnog zabranjena 2021. godine, a kasnije osuđena za ekstremizam. 32-godišnja Fadejeva i 47-godišnji Ostanin su osuđeni na po devet godina zatvora, dok je 42-godišnja Čaniševa dobila kaznu od devet i po godina.
19-godišnji KEVIN LIK, koji ima dvojno rusko i nemačko državljanstvo, uhapšen je u južnoj Rusiji u februaru 2023. i optužen da je fotografisao vojno postrojenje i slao fotografije "predstavniku strane države". Sudski zvaničnici su rekli da se protivio ratu u Ukrajini. Proglašen je krivim za izdaju i osuđen na četiri godine zatvora. Advokati za ljudska prava kažu da je Lik, koji je u vreme hapšenja imao 17 godina, najmlađa osoba osuđena za to krivično delo.
RIKO KRIGER, nemački zdravstveni radnik, optužen je za terorizam u Belorusiji u junu, i osuđen na smrt. U utorak ga je pomilovao autoritarni predsednik Aleksandar Lukašenko.
DEMURI VORONJIN, koji ima rusko i nemačko državljanstvo, je politikolog koji je vodio konsultantsku firmu koja je navodno sarađivala sa novinarima. Uhapšen je 2021. godine, osuđen za izdaju 2023. i osuđen na 13 godina i tri meseca zatvora. Morao je da učestvuje i u suđenje za izdaju Ivanu Safronovu, koji mu je navodno dostavljao informacije o ruskim vojnim aktivnostima, a koje je Voronjin potom navodno preneo nemačkoj obaveštajnoj službi.
PATRIK ŠOBEL, nemački državljanin uhapšen je u februaru 2024. u Sankt Peterburgu, kada su kod njega pronađene gumene bombone sa psihoaktivnom komponentom kanabisa. Od tada je bio u pritvoru, optužen za krijumčarenje droge.
GERMAN MOJŽES, državljanin Nemačke i Rusije, je advokat za imigraciona pitanja koji je pomagao Rusima da se prijave za dozvole boravka u Evroppskoj uniji. Uhapšen je u maju u Sankt Peterburgu i navodno optužen za izdaju, ali se malo detalja zna o njegovom slučaju.
Koga je oslobodio Zapad?
VADIM KRASIKOV je 2021. osuđen zato što je ubio Zelimkana "Tornike" Kagonšvilija, 40-godišnjeg gruzijskog državljanina, Čečena, u jednom parku u Berlinu. Nemačke sudije su zaključile da je ubistvo naručila ruska služba bezbednosti. 58-godišnji Krasikov je osuđen na doživotnu kaznu zatvora. Predsednik Vladimir Putin je ove nedelje nagovestio da bi Karsikov mogao da bude razmenjen.
PAVEL RUBCOV je uhapšen u Poljskoj po optužnici za špijunažu. On je jedan od više osoba privedenih u toj zemlji pod optužbom da se bave špijunažom za Rusiju od početka invazije na Ukrajinu.
ROMAN SELEZNEV, sin ruskog poslanika, osuđen je u Sjedinjenim Državama 2017. za hakovanje više od 500 kompanija i krađu miliona brojeva kreditnih kartica, koje je onda prodavao na različitim sajtovima. Seleznev, državljanin Rusije, osuđen je na 27 godina zatvora i naređeno mu je da plati skoro 170 miliona dolara odštete žrtvama.
VLADISLAV KLJUŠIN, bogati biznismen povezan sa Kremljem, osuđen je u Bostonu 2023. pod optužbama za finansijske malverzacije u šemi vrednoj skoro 100 milona dolara, koja je počivala na tajnim informacijama o prihodima, koje su ukradene hakovanjem američkih kompjutera. 43-godišnji Kljušin je navodno lično stekao 33 miliona dolara zahvaljujući toj šemi. Osuđen je na devet godina zatvora. Uhapšen je u Švajcarskoj i izručen Sjedinjenim Državama 2021.
VADIM KONOŠČENKO, osumnjičeni oficir ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) izručen je Sjedinjenim Državama iz Estonije prošle godine, i suočio sa optužnicom za krijumčarenje municije i tehnologije dvostruke namene da bi pomogao Moskvi u ratu protiv Ukrajine. Američki tužioci kažu da je uhapšen 2022. godine, dok je pokušavao da se iz Estonije vrati u Rusiju sa više od 30 vrsta poluprovodnika i elektronskih komponenti.
ARTEM DULCEV i ANA DULCEVA, ruski par uhapšen pod optužnicom za špijunažu u Ljubljani u Sloveniji 2022. godine, priznao je krivicu u sredu. Osuđeni su na 19 meseci zatvora i pušteni pošto su već odslužili tu kaznu. Izdajući se za građane Argentine, navodno su koristili Sloveniju kao bazu od 2017. da bi putovali u susedne zemlje i prenosili naređenja Moskve drugim tajnim agentima Rusije. Imaju dvoje dece.
MIHAIL MIKUŠIN je uhapšen u Norveškoj u novembru 2022. pod otpužnicom za špijunažu. Norveška agencija za unutrašnju bezbednosti PST navodi da je Mikušin ušao u zemlju predstavljajući se kao državljanin Brazila. Boravio je u Norveškoj pod lažnim identitetom dok je radio za rusku obaveštajnu službu, navode norveški istražitelji.
