Ove nedelje navršilo se 1.000 dana borbi u Ukrajini. Vesti o novim žrtvama, sirene za uzbunu na vazdušnu opasnost i eksplozije su sumorna realnost miliona Ukrajinaca, među kojima su i 32-godišnji stanovnik Kijeva Oleh Rešetnjak, i njegovi najbliži. Za Glas Amerike, Oleh i njegova surpuga pričaju o tome kako je rat koji traje skoro tri godine promenio njihov život.
21. februara 2022, Oleh Rešetnjak, dopisnik nacionalne ukrajinske televizije i njegova trudna supruga Ana proslavili su treći rođendan svoje ćerke Ivane u svojoj kući u Kijevu.
Te večeri, ruski predsednik Vladimir Putin priznao je samoproklamovane Narodne republike Donjeck i Lugansk.
“Oleh i njegov otac su bili prikovani za televizor, dok smo ih moja majka i ja pozivale - ‘ma hajde, dosta, vreme je za šampanjac. Dečiji je rođendan, dosta televizije’. Ali oni su odgovorili - ovo je jako važno. Moramo da čujemo šta se dešava", priča Ana Rešetnjak.
Tri dana kasnije, 24. februara 2022. Putin je objavio rusku invaziju na Ukrajinu.
Ana Rešetnjak je u poodmakloj trudnoći, zajedno sa trogodišnjom ćerkom, napustila Ukrajinu dok je Oleh ostao u zemlji. U aprilu 2022, u Danskoj, Ana je rodila drugu ćerku, Viktoriju. Rešetnjak je i dalje bio u Ukrajini.
U leto 2023, Ana se vratila u Kijev sa njihove dve ćerke. Oleh je porodičnu ušteđevinu uložio u foto studio, uprkos ratu koji se nastavljao. U avgustu 2024, par je dočekao svoju treću ćerku i posmatrao kako se njihova dvogodišnja devojčica adaptira na život u ratnim uslovima.
“Gledano spolja, to izgleda neverovatno - dvogodišnje dete koje zna šta je sirena za vazdušnu opasnost, šta znači signal za prestanak uzbune. Kada se uključi sirena ona dotrči i viče - mama, mama, sirena, a ja joj kažem - ne brini, sve je u redu.”
Prema procenama Ujedinjenih nacija, više od 12.000 ukrajinskih civila je poginulo, a skoro 27.000 je ranjeno od početka ruske invazije. Pa ipak, stručnjaci kažu da je rešenost Ukrajinaca da se odupru ruskim napadima na istom nivou kao i 2022.
“Oko dve trećine ljudi i dalje je spremno da nastavi da se bori i istrajni su, između 60 i 70 procenata. Ostatak, oko trećine njih, nije nužno spremna da se preda Rusiji, ali su za to da se nađu rešenja, uključujući i neke ustupke koje bi dala Ukrajina, nešto što nazivaju razumnim kompromisom", kaže za Glas Amerike vojni stručnjak Oleksandr Musienko.
Ukrajinski institutu za sociologiju, gde radi Jevhen Holovaha, proučava istrajnost građana Ukrajine.
“Kada ih pitamo koliko je važno postojanje slobodne, nezavisne Ukrajine, 93% kažu da je apsolutno od suštinskog značaja. Samo nekoliko procenata kažu da nisu sigurni ili da nije tako važno”, kaže Holovaha.
Rešetnjak je završio studije istorije i plaši ga da će svet, a posebno nova Trampova administracija prestati da šalje vojnu pomoć Ukrajini i da bi taj sukob mogao da se proširi kao i neki sukobi iz prošlosti.
“Ako SAD budu samo ignorisale šta se ove dešava, to će dovesti do velikih problema u svetu”.
Prema ukrajinskom zakonu, Rešetnjak, otac troje dece, ne mora da se bori na frontu. I dalje živi u Kijevu, gde podržava borce svojim donacijama i podstiče blogere da skreću pažnju sveta na činjenicu da brutalni rat traje i dalje.
