Evan Gerškovič, Alsu Kurmaševa, Pol Vilan, koji su oslobođeni iz ruskog pritvora u velikoj razmeni zatvorenika između Zapada i Istoka, stigli su u četvrtak kasno uveče u Sjedinjene Države.
Na aerodromu u vojnoj bazi Endrjuz dočekale su ih njihove porodice, kao i američki predsednik i potpredsednica Džo Bajden i Kamala Haris.
Prvi je iz letelice izašao Vilan koji je salutirao, a zatim se pozdravio i kratko popričao sa Bajdenom i Haris. Nakon toga se zagrlio sa sestrom koja ga je dočekala.
Iz aviona, koji je doleteo iz Ankare, posle njega je izašao novinar Vol strit žurnala Evan Gerškovič. Glasno su ga pozdravile kolege koje su se okupile na aerodromu. Rukovao sa predsednikom Bajdenom i potpredsednicom Haris pre nego što se zagrlio sa majkom i ocem. Nakon toga je prišao i porazgovarao sa kolegama.
“Kod kuće sam!", kratko im je poručio.
Potom je iskoračila i Alsu Kurmaševa koja se pozdravila sa Bajdenom i Haris i pohitala u zagrljaj svoje porodice - supruga Pavela Butorina i dve ćerke.
"Divan osećaj na koji se dugo čekalo", rekao je američki predsednik Bajden koji je na pisti posmatrao susrete prepune emocija.
"Bio sam apsolutno ubeđen da ćemo uspeti. Zaista mislim kada kažem da savezi prave razliku. Ojačali smo ih i iskoristili važnu šansu. Najviše tereta podneli su naši saveznici, zamolio sam ih da učine stvari koje nisu u saglasju sa njihovim neposrednim interesima, posebno Nemačku i Sloveniju“, rekao je Bajden - označivši nemačkog kancelara Olafa Šolca neverovatnim.
"Ovo je neverovatan dan", poručila je na pisti američka potpresednica Haris.
„Veoma sam zahvalna našem predsedniku na onome što je učinio. Zato što je uspeo da okupi naše saveznike u vezi sa brojnim važnim pitanjima, a pogotovo zbog porodica i ovih ljudi. To je izuzetan dokaz važnosti postojanja predsednika koji razumete moć diplomatije i snagu koja počiva u razumevanju jačanja saveza", rekla je Haris.
Novinar američkog Vol Strit žurnala, novinarka Radija Slobodna Evropa i bivši marinac bili su među 26 ljudi iz Sjedinjenih Država, Rusije, Nemačke, Poljske, Slovenije, Norveške i Belorusije koji su u četvrtak oslobođeni u velikoj razmeni zatvorenika.
Bela kuća je objavila da je Bajdenova adminitracija ispregovarala kompleksnu razmenu sa Rusijom i nekoliko drugih država, i da se saglasila da Rusiji preda osam osoba koje su bile u zapadnim zatvorima, piše Rojters. O ovom dogovoru se, u tajnosti, pregovaralo više od godinu dana.
Predsednik Džo Bajden, potvrdio je da se četvoro zatvorenika "konačno vraća kući".
"Surova noćna mora je završena", poručio je.
Pored predsednika stajali su nasmejani članovi porodica oslobođenih Amerikanaca, koji su dobili poziv da dođu u Belu kuću kada je razmena postala izvesna. Zajedno sa njim su telefonom razgovarali sa njim, iz Ovalne kancelarije.
"Neki od tih žena i muškaraca su nedužni godinama držani u zatvoru. Svi su podneli nezamislive patnje i neizvesnost. Danas je njihova agonija završena", poručio je Bajden.
Američki predsednik je odao priznanje saveznicima koji su učestvovali u razmeni.
"Nemačka, Poljska, Slovenija, Norveška i Turska su stajali uz nas. Doneli su hrabre i smele odluke, puštajući zatvorenike koji su, sa pravnog stanovištva opravdano, držani u njihovim zemljama i pružili logističku podršku da se Amerikanci vrate kući."
Bajden je takođe rekao da "nema potrebe" da razgovara sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom posle razmene zatvorenika.
Međutim, kako je saopšteno iz kabineta predsednika Turske, Bajden se zahvalio svom turskom kolegi Redžepu Tajipu Erdoganu, na ulozi te zemlje u velikoj razmeni zatvorenika. "Predsednik Bajden se zahvalio predsedniku Erdoganu na njegovom trudu da se postara da se razmena odigra bez problema", navedeno je u saopštenju.
Bajden je na Eksu objavio fotografiju iz aviona na kojoj se, između ostalih, vide Gerškovič, Vilan i Kurmaševa.
Predsednik je u ranijem saopštenju naveo da "neće stati dok svi nezakonito pritvoreni Amerinakci ili oni koji se drže kao taoci, ne budu sa svojim porodicama".
"Moja administracija je do sada dovela kući 70 Amerikanaca, od kojih su mnogi bili zatočeni i pre nego što sam preuzeo dužnost predsednika. I dalje ima mnogo porodica koje pate i razdvojene su od svojih najbližih i nemam veći prioritet nego da te Amerikance vratim kući", navodi se u saopštenju Bajdena.
Potpredsednica Kamala Haris saopštila je da SAD slave povratak ljudi koji su "nepravedno držani u Rusiji".
Ovo je najveća razmena zatvorenika Zapada i Istoka još od završetka Hladnog rata. U saopštenju vlasti u Turskoj, gde je obavljena razmena, rečeno je da je 10 zatvorenika, uključujući dvoje maloletnika, prebačeno u Rusiju, 13 u Nemačku i tri u Sjedinjene Države.
„Naša organizacija je preuzela glavnu posredničku ulogu u ovoj operaciji razmene, koja je najsveobuhvatnija u poslednje vreme“, navodi se u saopštenju turske Nacionalne obaveštajne agencije (MIT).
Kao i Gerškovič i Vilan, deo razmene su bili Nemac Riko Kriger, koji je bio zatvoren u Belorusiji, ruski disident Ilja Jašin i ruski obaveštajni pukovnik Vadim Krasikov, priveden u Nemačkoj zbog ubistva čečenskog separatiste, navodi se u saopštenju turske obaveštajne službe. Deo razmene je i Vladimir Kara Murza, ruski opozicionar koji je 2023. osuđen na 25 godina zatvora za izdaju i druga dela koja je negirao.
U decembru 2022. Rusija je oslobodila američku košarkašicu Britni Grajner koja je osuđena na 9 godina zatvora jer je kod sebe imala punjenje za vejp sa kanabisom, i razmenila je za Viktora Buta, trgovca oružjem koji je služio 25-godišnju kaznu zatvora u SAD. Do sada najveća razmena zatvorenika od Hladnog rata između Rusije i Amerike desila se 2010. godine i tada je ukupno razmenjeno 14 zatvorenika.
Ruski predsednik Vladimir Putin dočekao je oslobođene Ruse na aerodromu Vnukovo u Moskvi, zahvalio im se i čestitao. Obraćajući se onima koji su služili u ruskoj vojsci, dodao je: "Želim da vam se zahvalim na lojalnosti zakletvi, dužnosti i otadžbini, koja nije zaboravila na vas."
Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je da je odluka o oslobađanju ruskog plaćenog ubice u okviru dogovora o razmeni zatvorenika bila "teška" ali dodao da veruje da je "spasila živote".
Predsednik Džo Bajden i potpredsednica Kamala Haris pridružiće se porodicama Pola Vilana, Alsu Kurmaševe i Evana Gerškoviča u vazdušnoj bazi Endruz tokom večeri da bi im poželeli srećan povratak u SAD.
Reagovanja: Olakšanje i "gorak ukus u ustima"
Reporteri bez granica (RSF) saopštili su da "osećaju veliko olakšanje zbog izveštaja da će 16-mesečno bolno iskustvo kroz koje je prošao Evan Gerškovič konačno da se završi".
"Željno iščekujemo vesti o njegovom bezbednom povratku u SAD, ali ističemo i da nikada nije trebalo da provede ni jedan dan u ruskom zatvoru samo zato što je radio svoj novinarski posao. Politika ruske vlade da uzima taoce je nečuvena - novinari nisu špijuni i ne smeju biti ciljani iz političkih razloga", navodi se u saopštenju.
Alsu Kurmaševa, rusko-američka novinarka, bila je osuđena na šest i po godina zatvora zbog optužbi da je širila lažne informacije o ruskoj vojsci. Ona je sve negirala.
Američka Agencija za globalne medije (USAGM), nadležna za rad Radija Slobodna Evropa i Glasa Amerike, pozdravila je vest o oslobađanju Kurmaševe.
"To je neverovatna vest i izuzetno sam zahvalna svima koji su podržavali i zagovarali oslobađanje Alsu posle teške nepravde koju joj je nanela Rusija", saopštila je direktorka USAGM Amanda Benet. "Novinarstvo nije zločin. Oduševljena sam što Alsu konačno može da se vrati kući, svojim najdražima, i zatvori ovo bolno poglavlje."
Komitet za zaštitu novinara (CPJ) pozdravio je vest o oslobađanju Gerškoviča i Kurmaševe.
„Evan i Alsu su predugo bili odvojeni od svojih porodica“, rekla je izvršna direktorka CPJ Džodi Ginsberg. „Oni su privedeni i osuđeni na osnovu lažnih optužbi koje su imale za cilj da budu kažnjene zbog njihovog novinarstva i gušenja nezavisnog izveštavanja", dodala je ona.
Organizacija Amnesti Internešnel saopštila je da oseća olakšanje zbog "oslobađanja zatvorenika koje je držala Rusija", ali i "gorak ukus u ustima".
Zamenik generalnog sekretara nemačkog ogranka Amnestija, Kristijan Mir, saopštio je da su "jedan ubica i drugi kriminalci osuđeni na poštenim suđenjima sada oslobođeni u zamenu za ljude koji su samo koristili svoje pravo na slobodno izražavanje". Rekao je da je zato "razmena zarobljenika takođe korak ka većoj nekažnjivosti".
