Linkovi

Sekretarijat za pravosuđe: Boing bi mogao da bude procesuiran zbog udesa aviona 737 Maks


Ariva - Brošure sa bezbednosnim uputstvima u pregradama sedišta u avionu Boing 737 Maks kompanije Aljaska erlajns, na aerodrom Sijetl-Takoma, 10. januara 2024.
Ariva - Brošure sa bezbednosnim uputstvima u pregradama sedišta u avionu Boing 737 Maks kompanije Aljaska erlajns, na aerodrom Sijetl-Takoma, 10. januara 2024.

Kompanija Boing je prekršila nagodbu koja je omogućila kompaniji da izbegne krivično gonjenje nakon dve smrtonosne nesreće u kojima su učestvovali avioni te kompanije, 737 Maks, sklopljenu pre više od pet godina, saopštio je Sekretarijat za pravosuđe (DOJ) federalnom sudiji u utorak.

Sada je na Sekretarijatu za pravosuđe da odluči da li će podići optužnicu protiv Boinga. Tužioci će najkasnije do 7. jula saopštiti sudu kako planiraju da postupe, saopštio je Sekretarijat.

Novi avioni 737 Maks srušili su se 2018. u Indoneziji i 2019. u Etiopiji, pri čemu je poginulo 346 ljudi.

Boing je postigao nagodbu vrednu 2,5 milijardi dolara sa Sekretarijatom za pravosuđe SAD u januaru 2021. kako bi izbegao krivično gonjenje po jednoj optužbi za prevaru - zato što je doveo u zabludu federalne regulatore koji su odobrili upotrebu aviona. Boing je za prevaru okrivio dvoje svojih zaposlenih na relativno niskom hirearhijskom nivou u kompaniji.

U pismu podnetom u utorak na federalnom sudu u Teksasu, Glen Leon, šef odeljenja za prevare pri Sekretarijatu za pravosuđe rekao je da je Boing prekršio uslove nagodbe tako što nije izvršio obećane promene kako bi otkrio i sprečio kršenje federalnih zakona koji sprečavaju prevare.

Odluka znači da bi Boing mogao da bude krivično gonjen "za bilo koje federalno krivično delo za koje Sjedinjene Države znaju", uključujući optužbu za prevaru koju se kompanija nadala da će izbeći nagodbom, saopštio je Sekretarijat za pravosuđe.

Međutim, nije jasno da li će vlada i goniti krivično Boing.

"Vlada odlučuje kako će postupiti po ovom pitanju", navodi Sekretarijat za pravosuđe u sudskom podnesku.

Boing će imati rok do 13. juna da odgovori na navode Vlade, a Sekretarijat je saopštilo da će razmotriti objašnjenje kompanije "pri određivanju da li će pokrenuti krivično gonjenje".

Kompanija Boing, sa sedištem u Arlingtonu u Virdžiniji, osporila je nalaz Sekretarijata za pravosuđe.

"Verujemo da smo poštovali uslove tog sporazuma i radujemo se prilici da odgovorimo Sekretarijatu po ovom pitanju", rekao je portparol Boinga u saopštenju. "Dok to radimo, sarađivaćemo sa Sekretarijatom sa najvećom transparentnošću, kao što smo to činili tokom celog trajanja sporazuma, uključujući i odgovor na njihova pitanja nakon nesreće (leta) Aljaska erlajnsa 1282".

Boing je ponovo pod lupom od tog leta Aljaska erlajnsa u januaru, kada je zaptivač na otvoru za vrata na 737 Maksu isisan napolje, ostavljajući rupu na bočnoj strani aviona. Kompanija je pod višestrukim istragama zbog kvarova i kvaliteta proizvodnje.

FBI je saopštio putnicima sa leta da su možda bili žrtve počinjenog kriminalnog akta.

Tužioci su rekli da će se 31. maja sastati sa porodicama putnika koji su poginuli u dve nesreće u Maksu. Članovi porodice su bili ljuti i razočarani nakon sličnog sastanka prošlog meseca.

Pol Kasel, advokat koji zastupa porodice putnika u drugoj nesreći, rekao je da je odluka Sekretarijata pravosuđa da je Boing prekršio uslove poravnanja "pozitivan prvi korak", koji su porodice dugo isčekivale.

"Ali moramo da vidimo dalju akciju Sekretarijata za pravosuđe da se Boing pozove na odgovornost i planiramo da iskoristimo naš sastanak 31. maja da objasnimo detaljnije šta smatramo da bi bio zadovoljavajući lek za Boingovo tekuće kriminalno ponašanje", rekao je Kesel.

Istrage o nesrećama ukazale su na sistem kontrole leta koji je Boing dodao u Maks, a da to nije saopštio pilotima ili avio-kompanijama. Boing je umanjio značaj sistema, a zatim ga nije remontovao sve do drugog pada aviona.

Posle tajnih pregovora, vlada je pristala da ne goni Boeing po optužbi za prevaru Sjedinjenih Država zato što je obmanjivao regulatore o sistemu letenja. Nagodba je uključivala kaznu od 243,6 miliona dolara, fond od 500 miliona dolara za odštetu žrtvama i skoro 1,8 milijardi dolara avio-kompanijama.

Letelice Maks su bile prizemljene skoro dve godine.

XS
SM
MD
LG