Hiljade aktivista je u Čikagu na protestima ispred mesta održavanja Demokratske nacionalne konvencije, u nameri da skrenu pažnju na pitanja kao što su pravo na abortus, ekonomska nejednakost i rat u Gazi.
Demonstranti koji se protive ratu u Gazi u jednom momentu su probili ogradu koju je postavila policija u blizini mesta održavanja Demokratske nacionalne konvencije.
Dok je veća grupa marširala, nekoliko desetina se odvojilo i probilo delove bezbednosne ograde. Neki demonstranti, obučeni u crno sa fantomkama i prekrivenim licima, odvukli su delove ograde u park u blizini Junajted centra, gde se održava konvencija.
Skandirali su „Okončajte okupaciju sada“, a zatim „Ceo svet gleda!“ baš kao što su demonstranti protiv Vijetnamskog rata učinili tokom konvencije 1968. u Čikagu kada se policija sukobila sa demonstrantima što je prenošeno uživo na televiziji.
Policajci su stavili gas maske dok su neki demonstranti pokušavali da sruše drugu ogradu postavljenu ispred policije.
Oko 40 pro-izraelskih pristalica šetalo je parkom tokom mitinga. Uglavnom su ćutali dok su mahali izraelskim zastavama, pratilo ih je oko 20 policajaca na biciklima. Iako su tenzije ponekad rasle, fizičkih sukoba nije bilo.
Gradonačelnik Brendon Džonson rekao je da su vlasti dobro pripremljene.
„Grad Čikago je zaista dobar u ovakvim stvarima. Spremni smo“, rekao je on na konferenciji za novinare.
Aktivisti kažu da su izvukli pouke sa prošlomesečne Republikanske nacionalne konvencije u Milvokiju i predviđaju veće gužve i masovnije demonstracije u Čikagu, gradu sa dubokim korenima društvenog aktivizma.
Ko protestuje?
Demonstracije se očekuju svakog dana trajanja konvencije i, iako se njihovi programi razlikuju, mnogi aktivisti se slažu da je trenutni prekid vatre u ratu između Izraela i Hamasa prioritet.
Uoči konvencije, u nedelju je održan marš duž avenije Mičigen, koji je trajao do kasno uveče. Demonstranti su izražavali protivljenje ratu u Gazi i podršku pravu na abortus i LBGTQ pravima.
Policija je obezbeđivala protest a nije bilo znakova većeg konflikta. U jednom trenutku, aktivisti protiv abortusa su organizovali manji kontramiting.
Organizatorka Linda Loev rekla je da je, iako se demokrate zalažu za zaštitu reproduktivnih prava u zemlji, to pitanje međunarodno. "Marširali su u znak solidarnosti sa ljudima u svim delovima sveta koji se bore za pravo na kontrolu nad svojim telom, kao i da protestuju zbog novca koji SAD troše na ratove, a koji bi mogao da se upotrebi za zdravstvenu zaštitu, rekla je.
"Verujemo da milijarde dolara koje i dalje pritiču u državu Izrael i tok oružja imaju neumeren i užasan uticaj, ali posebno na žene, decu i nerođenu decu", rekla je ona. "Sve te stvari su povezane".
Najveća grupa, Koalicija Marš na DNC, planira demonstracije prvog i poslednjeg dana konvencije.
"Moćni ljudi će biti na konvenciji", rekla je Liz Ratburn, organizatorka i studentkinja Univerziteta Ilinoisa u Čikagu. "Ljudi unutar Junajted centra su ljudi koji će na ovaj ili onaj način odlučivati o našoj spoljnoj politici".
Gde protestuju?
Aktivisti su tužili grad ranije ove godine, rekavši da ograničenja u pogledu mesta gde mogu da demonstriraju krše njihova ustavna prava.
Gradske vlasti su odbile njihove zahteve za dozvole za proteste u blizini Junajted centra na zapadnoj strani grada, gde se održava konvencija, nudeći umesto toga park pored jezera udaljen više od pet kilometara.
Kasnije se grad složio da dozvoli demonstracije u parku i marš bliže Junajted centru. Federalni sudija je nedavno odobrio rutu grupe od otprilike 1,6 kilometara.
Portparol Koalicije za marš na DNC, Hatem Abudaje rekao je da je grupa zadovoljna što je dobila pravo da protestuje bliže konvenciji, ali veruje da bi njen željeni marš od tri kilometra bio bezbedniji za veće mase. Grupa iznajmljuje autobuse za aktiviste iz nekoliko država.
"Idemo napred, punom brzinom", rekao je on.
Grad je odredio park oko bloka od Junajted centra za postavljanje govorničke bine. Oni koji se prijave dobijaju 45 minuta.
Armija siromašnih sa sedištem u Filadelfiji, koja se zalaže za ekonomsku pravdu, planira okupljanje u Hambolt parku na severozapadnoj strani grada i predstavljanje događaja sa kandidatima treće strane, Džil Stajn i Kornelom Vestom, kao i marš u ponedeljak ka Junajted centru.
Neki članovi grupe proveli su poslednjih nekoliko nedelja marširajući više od 130 kilometara od Milvokija, gde su protestovali tokom republikanske konvencije.
"Siromašni i beskućnici se maltretiraju, a šatori i kampovi su uništeni buldožerima, od San Franciska preko Filadelfije do Gaze i Zapadne obale". rekla je portparolka Čeri Honkala u saopštenju kada je grupa stigla u Ilinois. "Ova kršenja ljudskih prava koja se mogu sprečiti čine i demokratski, i republikanski lideri".
Kako nova kandidatkinja menja stvari?
Mnogi aktivisti veruju da se ništa neće promeniti, jer je Haris deo Bajdenove administracije.
"Zahtevi se nisu promenili. Nisam videla nikakve promene u politici", rekla je Erika Bentli, aktivistkinja Mamas Activating Movements for Abolition and Solidarity. "Ako ćete biti ovde, moraćete da slušate šta nam je važno".
Propalestinski demonstranti u Čikagu bili su veoma vidljivi, zatvarajući puteve do aerodroma i pripremajući proteste u kancelarijama Kongresa. Neki planiraju sopstvenu jednodnevnu konvenciju sa kandidatima trećih strana.
"Bez obzira na to ko je kandidat, mi marširamo protiv demokrata i njihove opake politike koja je dozvolila Izraelu da ubije preko 40.000 Palestinaca u Gazi", rekla je Fajani Aboma Mijana, organizatorka Čikaške alijanse protiv rasističke i političke represije.
Nejasno je da li će konvencija privući ekstremiste krajnje desnice koji vatreno podržavaju bivšeg predsednika Donalda Trampa.
Zamenik specijalnog agenta Tajne službe Derek Majer rekao je prošle nedelje da nema poznatih konkretnih bezbednosnih pretnji protiv konvencije.
Da li je Čikago spreman?
Konvencija će privući oko 50.000 ljudi u treći po veličini grad u zemlji, uključujući delegate, aktiviste i novinare.
Grad saopštava da je izvršio neophodne pripreme sa policijom i tajnom službom. Obezbeđenje će biti strogo, sa zatvorenim ulicama oko kongresnog centra.
Da bi se izborili sa problemima u saobraćaju, gradski čelnici reklamiraju novu železničku stanicu vrednu 80 miliona dolara na stepenicama od Junajted centra. Potrudili su se i da grad ulepšaju sveže zasađenim cvećem i novim natpisima. Gradski čelnici su takođe očistili obližnji kamp za beskućnike.
Policija je prošla obuku o ustavnim odredbama o policiji, okružni sudovi saopštavaju da otvaraju više prostora u iščekivanju masovnih hapšenja, a bolnice u blizini bezbednosne zone pojačavaju spremnost za hitne slučajeve.
Vlasti i lideri u državi rekli su da će ljudi koji vandaliziraju grad ili budu nasilni biti uhapšeni.
"Potrudićemo se da ljudi imaju zaštićena prava po Prvom amandmanu, da to mogu da urade na bezbedan način", rekao je gradonačelnik Brendon Džonson za Asošijeted pres u nedavnom intervjuu.
Ali neki dugo već strahuju za bezbednost, zabrinuti da bi protesti mogli da postanu nepredvidivi ili da prerastu u haos.
Aktivistkinja Haj Turman je protestovala i uhapšena je na zloglasnoj konvenciji 1968. godine. Ova 74-godišnjakinja sada živi u Alabami, ali planira da dođe u Čikago da protestuje protiv rata u Gazi.
"Za mene je to izuzetno lično", rekao je. "Vidim paralele".
Guverner Ilinoisa Džej Bi Priker rekao je da očekuje mirne proteste.
"Nameravamo da zaštitimo prava demonstranata iz Prvog amandmana, a takođe i stanovnike grada Čikaga i posetioce Čikaga u isto vreme", rekao je Pricker za AP u nedavnom intervjuu.
