Senator Džej Di Vens, novoimenovani kandidat za potpredsednika bivšeg predsednika Donalda Trampa, bio je uc entru pažnje kao glavni govornik trećeg dana Republikanske nacionalne konvence u sredu uveče, fokusirajući se na temu dana - nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku - pod parolom "Učinimo Ameriku ponovo snažnom".
Hvaleći Trampa, Vens je zvanično prihvatio nominaciju svoje stranke za potpredsedničkog kandidata.
"Predsednik Tramp predstavlja poslednju najbolju nadu Amerike da će obnoviti ono što, ako bude izgubljeno, možda nikada više neće biti pronađeno", rekao je on. "Zemlja u kojoj dečak iz radničke klase rođen daleko od dvorana moći može da stoji na ovoj bini kao sledeći potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država".
Vens je u svom govoru opširno govorio o pretnji od Kine, ali nije pomenuo rusku invaziju na Ukrajinu i rat u Gazi. Međutim, u znak povlađivanja takozvanim reganovskim republikancima koji podržavaju američki intervencionizam i čiji se stavovi o Ukrajini sukobljavaju sa njegovim, on je pomenuo "stranku koja se ne plaši da raspravlja o idejama".
Ko je Džej Di Vens, Trampov kandidat za potpredsednika
Ovaj 39-godišnjak koji je radio u fondu preduzetnog kapitala ima staž kraći od dve godine na javnoj funkciji i vrlo malo spoljnopolitičkog iskustva. Njegovi nedavni komentari uglavnom su u skladu sa Trampovom doktrinom "Amerika na prvom mestu" i otkrivaju pogled na svet koji se može ukratko opisati kao pro-izraelski, antikineski i koji izaziva nervozu u Evropi.
Bivši američki marinac koji je bio raspoređen u Iraku, Vens je skeptičan prema američkom vojnom intervencionizmu u inostranstvu i - sa izuzetkom Izraela - u velikoj meri se protivi pružanju pomoći inostranstvu. On je tvrdio da Sjedinjene Države ne mogu istovremeno da podržavaju Ukrajinu i Bliski istok i da budu spremne za nepredviđene situacije u Istočnoj Aziji.
"To jednostavno nema smisla", rekao je on u februaru na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji. "Takva matematika ne funkcioniše u smislu proizvodnje oružja".
Međutim, Vens nije izolacionista, kako su ga neki opisali, rekla je Ema Ešford, viša saradnica programa Reimagining U.S. Grand Strategy u Stimson centru.
U nedavnom govoru na Kvinsi institutu za odgovornu državu, Vens je definisao svoje spoljnopolitičke ciljeve.
"Želimo da Izraelci i suniti kontrolišu svoj region. Želimo da Evropljani kontrolišu svoj region i želimo da budemo u mogućnosti da se više fokusiramo na Istočnu Aziju", rekao je on.
"Možete ga nazvati ili realistom, ili možda prioritetistom", rekla je Ešford za Glas Amerike.
To je veliki kontrast u odnosu na kreatore politike Bajdenove administracije "koji tvrde da je svaki region međusobno povezan i da SAD moraju da prevode u svima njima", dodala je ona.
"I to je definitivno otklon od posthladnoratovske spoljne politike u SAD".
Ipak, Vensov cilj da se Sjedinjene Države odvoje od Evrope i Bliskog istoka i fokusiraju na Kinu nije ni nov, ni jedinstveno republikanski. U stvari, bivši predsednik Barak Obama sledio je doktrinu zaokreta ka Aziji od 2009. do 2017. godine.
Taj zaokret tek treba da se desi, pošto su SAD zaglibljene u sukobima i u Evropi i na Bliskom istoku.
Manja podrška Ukrajini
U pogledu prioriteta, Vens je usklađen sa Trampovim insistiranjem da Vašington smanji podršku Ukrajini i primora Evropljane da igraju veću ulogu u bezbednosti sopstvenog kontinenta.
"Ne mislim da Vladimir Putin predstavlja egzistencijalnu pretnju Evropi", rekao je Vens u Minhenu, izazivajući potres u evropskim diplomatskim krugovima. On je dodao da Kijev treba da teži postizanju "mira kroz pregovore" sa Moskvom čak i ako to znači ustupanje teritorije.
To je izazvalo kritike Džona Herbsta, bivšeg američkog ambasadora u Ukrajini, koji je sada viši direktor Evroazijskog centra Atlantskog saveta. Vens je "potpuno naivan spram Putinove Rusije", rekao je Herbst za Glas Amerike.
S obzirom da Tramp nagoveštava da neće zaštititi zemlje koje nisu uspele da ispune ciljeve NATO-a u pogledu potrošnje na odbranu, pa čak i deluje da ohrabruje Putina da ih napadne, i uz Vensove kritike Ukrajine, izgledi za dolazak Tramp-Vens administracije izazvali su uzbunu širom Evrope.
Međutim, Herbst ostaje optimista.
Iako Ukrajina možda nije Trampov prvi prioritet, on "sebe doživljava kao moćnog čoveka i ne želi da bude povezan sa spoljnopolitičkim neuspehom", rekao je on. "A ruska pobeda u Ukrajini, ako Tramp bude predsednik, ličila bi na neuspeh spoljne politike".
Veća podrška Izraelu
Dok se Vens etablirao kao ključni surogat za Ameriku na prvom mestu, Izrael bi možda mogao da bude izuzetak. Pozivajući se na svoja hrišćanska uverenja, Vens je još odlučniji pristalica Izraela od predsednika Džoa Bajdena, zalažući se za nastavak vojne pomoći i protiveći se nametanju ograničenja Izraelu u vezi sa tim kako se ponaša u ratu.
"Vensova snažna podrška Izraelu odraz je značaja koji imaju neki konzervativni evangelistički pogledi u današnjoj Republikanskoj stranci, kao i stavova belog hrišćanskog nacionalističkog mišljenja koje je poraslo pod Trampovom kontrolom stranke", rekao je Brajan Katulis, viši saradnik na Institutu za Bliski istok.
Vens je kritikovao američki neokonzervativni pristup koji je započeo Bušovom administracijom kao "strateški i moralno glup". Međutim, iako je protiv američkog intervencionizma na drugim mestima, na Bliskom istoku se zalagao za sličnu strategiju trošenja američkih vojnih resursa za jačanje saveza Izraela i sunitskih muslimanskih država da bi odvratili Iran i održali mir i stabilnost u regionu.
Katulis je kritikovao pogled na svet republikanskog potpredsedničkog kandidata kao "odraz konfuzne hiperpartijske debate" iz izolacionističkih kampova koji su se pojavili u SAD posle ratova u Iraku i Avganistanu, umesto "stvarnog koherentnog pogleda na svet o tome šta bi bilo potrebno da se zaštite američki interesi i vrednosti u stvarnom svetu".
U međuvremenu, Katulis je rekao da akteri sa Bliskog istoka "očekuju više nepredvidivosti, nekoherentnosti i konfuzije" ako Tramp i Vens pobede u novembru.
"Jastrebivski" prema Kini
Autor najprodavanijeg memoara koji je pretočen u film "Elegija brđana" (Hillbilly Elegy) , Vens je živeo sa društvenom i ekonomskom štetom koju je deindustrijalizacija nanela nekim delovima Amerike.
U svom govoru na konvenciji u sredu uveče, Vens je za to okrivio Bajdena.
"Naša zemlja je bila preplavljena jeftinom kineskom robom, jeftinom stranom radnom snagom. U decenijama koje dolaze, (tu je) smrtonosni kineski fentanil", rekao je on. "Džo Bajden je zeznuo pogrešio, a moja zajednica je platila cenu".
On je ponovio Trampovu optužbu da Kina krade proizvodne poslove od SAD, posebno one poslove na srednjem zapadu zapadu zemlje iz kojeg on potiče.
"Zaštitićemo plate američkih radnika i sprečiti Komunističku partiju Kine da gradi svoju srednju klasu na leđima američkih građana", rekao je on.
Vens je "podržao više ekonomskih ograničenja i carina na kineski uvoz i investicije", rekao je Din Čen, profesor političkih nauka na Ramapo koledžu u Nju Džersiju. "Očekujem da će njegov stav o Kini biti u skladu sa Trampovim nacionalistima u njihovoj potencijalnoj novoj administraciji", rekao je on za Glas Amerike.
U Senatu SAD, Vens je predstavio zakon da se ograniči kineski pristup finansijskim tržištima SAD i da se zaštiti američko visoko obrazovanje od uticaja Pekinga.
Na Tajvanu, "stvar koju treba da sprečimo više od svega je kineska invazija", rekao je Vens prošle godine tokom događaja u Heritidž fondaciji.
"To bi bilo katastrofalno za ovu zemlju. To bi desetkovalo celu našu ekonomiju. To bi ovu zemlju bacilo u Veliku depresiju", dodao je on.
To je mnogo jasniji stav od Trampovog, koji je u različitim vremenima sugerisao da možda neće stati u odbranu Tajpeja ako ga napadne Peking. Vašington nema formalni sporazum sa Tajvanom, ali snabdeva demokratsko samoupravno ostrvo oružjem kako bi održao "dovoljnu sposobnost samoodbrane".
U junskom intervjuu za Blumberg biznisvik (Bloomberg Businessweek), Tramp je nagovestio da želi da Tajpej plati Sjedinjenim Državama za odbranu.
"Znate, mi se ne razlikujemo od osiguravajućeg društva", rekao je. "Tajvan nam ne daje ništa".
Ako ostavimo na stranu politiku Tajvana, Ešford je rekla da bi najveći šok u Tramp-Vens administraciji mogao da bude trgovinska politika, sa "novim carinama za Kinu ili čak Evropu".
"Moglo bi da bude prilično ekstremno", upozorila je ona.
