Zbog svoje snage i putanje, uragan Milton je pretio da ostvari najgora strahovanja stručnjaka.
Topla voda okeana uzrokovala je da Milton ojača do kategorije 5 za manje od 10 sati. Na kratko je oslabio, ali se brzo vratio, i kada su vetrovi dostigli jačinu od 290 kilometara na sat, njegov barometarski pritisak - ključna mera za snagu oluje - bio je među najnižim koji su ove godine zabeleženi u Meksičkom zalivu.
“Milton je iskombinovao sve faktore koji su potrebni za potpuno ludilo od oluje", rekao je Fil Klocbah, istraživač uragana sa Univerziteta Kolorado.
I to nije sve - Milton se kretao kroz veoma gusto naseljena područja u Tampi, koja nisu pogođena olujom više od 100 godina.
Putanja "nije bez presedana, ali je prilično retka", rekao je istraživač uragana sa Univerziteta u Majamiju Brajan MekNoldi. "A od onih koji su imali tu putanju, ova (oluja) je daleko najintenzivnija".
"To je neobično na više načina", rekao je klimatski naučnik sa Univerziteta Prinston i stručnjak za uragane Gabrijel Veki. "Ova oluja će verovatno biti drugačija od svih do sada na zapadnoj obali Floride".
Ali, jaki uragani poput Miltona postaju sve češća pojava.
Uragan Helena, koji je pre manje od dve nedelje udario na Floridu, bio je sedma oluja kategorije 4 koja je u proteklih osam godina pogodila kontinentalni deo SAD. To znači da se prosečan udar jakih oluja utrostručio u odnosu na 1950. godinu, pokazuje analiza Asošiejted presa.
Naučnica specijalizovana za atmosferu i stručnjkinja za uragane sa Univerziteta Albani, Kristen Korbosiero, rekla je da je pretnja koju Milton sada predstavlja, kombinacija sreće - jer prethodne velike oluje nisu stizale do kopna - i klimatskih promena, koje drugačije upravljaju olujama.
"Sa sve jačim olujama, povećavaju se šanse da veliki uragan pogodi SAD", rekla je ona.
Naučnici su saglasni da Milton snažnim čine klimatske promene i sve toplija voda iz koje oluje nastaju.
Milton se formirao u zalivu Kampeče u jugozapadnom Meksičkom zalivu. Prognostičari nisu odmah davali veliku šansu nestabilnoj vazdušnoj masi da se razvije u tropsku oluju, a kamoli u čudovišni uragan. Ali, uprkos datim izgledima, Milton je ojačao zbog tople vode i uspeo je da izbegne bočne vetrove visokog nivoa koji često obezglavljuju oluje, posebno u jesen. Kako se Milton približio Floridi, udario je one vetrove, za koje se kaže da "šišaju" oluje koji su smanjili njegovu snagu, kao što su meteorolozi prognozirali.
Topla voda podstiče uragane. Za njihovo jačanje je ključno da temperatura vode na površini bude najmanje 26 stepeni, a dodatno doprinosi i ako je duboka voda topla.
Temperatura vode na mestu gde je nastao Milton bila je 30,5 stepeni Celzijusa što je za skoro jedan stepen toplije od uobičajenog, i blizu rekordnih nivoa - i na površini i u dubini.
"Deo razloga zašto je bilo tako toplo je zbog globalnog zagrevanja", rekao je Veki, iako je dodao da je prošlogodišnji El Ninjo — prirodno zagrevanje okeanskih voda koje utiče na vremenske prilike širom sveta — i drugi prirodni faktori igrali ulogu. "Sada oluja ima mnogo više energije koju može da crpi."
Ta voda je za Miltona postala "švedski sto".
Slično kao klizačica koja se okreće brže ukoliko sklopi ruke uz telo nego kad ih ispruži, mala veličina Mitona i uže oko oluje, olakšale su proces njegovog jačanja.
A tu je i putanja kretanja. Korbosijero kaže da nije mogao da zamisli "bolji" put za tako moćnu oluju, posebno u oktobru kada je manje jakih oluja u Zalivu, a najgore oluje su više na Karibima.
Obično oluje u Meksičkom zalivu počinju na istoku i idu na zapad ili samo idu na sever, ali Milton ide na istok i severoistok, rekao je Veki. To je zbog vremenskog sistema u Kanadi i istočnoj obali SAD koji gura zapadne vetrove do mesta gde je Milton, gde je jesenji vetar sa zapada ređi.
S obzirom na to da se voda gomila sa olujnim udarima u ovom "veoma, veoma retkom pravcu", Korbosijero je rekao da Milton "ima potencijal da bude najgori scenario" ako direktno pogodi Tampu, gde je poslednji veliki direktan udar uragana bio 1921.
