Predlog zakona o zabrani iskopavanja litijuma i bora, koji je srpskom parlamentu uputilo 86 opozicionih poslanika, naći će se na dnevnom redu prve sednice redovnog skupštinskog zasedanja u ponedeljak, 7. oktobra, saopštila je predsednica Skupštine Ana Brnabić.
Brnabić je predložila da parlament na toj sednici razmotri jednu tačku dnevnog reda - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, koji je podnelo 86 narodnih poslanika, objavljeno je na sajtu Skupštine.
Sednica Skupštine Srbije na kojoj je trebalo da se raspravlja o rudarenju litijuma i bora, čiju zabranu traži opozicija, nije održana u ponedeljak kao što je prethodno najvaljeno zbog, prema rečima Brnabićeve - nedostatka vremena posle rasprave o rebalansu budžeta.
Brnabić je u ponedeljak na konferenciji za medije optužila poslanike iz redova opozicije da su "učinili sve da odugovlače raspravu" o rebalansu budžeta jer ih je „sramota“ predloga zakona koji su uputili, ali da će ona insistirati da on bude na dnevnom redu u redovnom zasedanju.
„Sve su učinili u poslednjih šest dana. Ne postoji nijedan instrument koji nisu iskoristili da odugovlače sednicu, da se izgubi vreme i da se završi vreme za vanredno zasedanje. Mi ćemo apsolutno insistirati da se održi sednica sa ovim dnevnim redom, na kojem je ovaj blamantni stub neodgovornosti i aljkavosti dela poslanika u ovom časnom i najvažnijem domu", rekla je Brnabić, nazvavši predlog zakona glupim, besmislenim i štetnim.
"Oni ne žele da pokažemo kakve su neistine izneli u tom predlogu zakona, kao ni kakav bi uticaj taj zakon imao na privedu i strane i domaće investicije", dodala je Brnabić i poručila da dodala da Srpska napredna stranka (SNS) ne beži od rasprave o temi iskopavanja litijuma.
Dok je Brnabić govorila, pored nje je stajao predsednik poslaničke grupe Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović i u ruci držao papir na kojem je pisalo "Laže", ali se posle nekoliko minuta sklonio.
Poslanici opozicionih poslaničkih grupa predali su 10. septembra Skupštini Srbije zahtev trećine poslanika za zakazivanje vanredne sednice o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, koje predviđaju zabranu istraživanja i iskopavanja litijuma na teritoriji Srbije.
Inicijativu su potpisali svi opozicioni, kao i samostalni poslanici, njih ukupno 86.
Odbor Skupštine Srbije za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku u ponedeljak nije prihvatio taj predlog zakona, ali je predsednica tog odbora i poslanica Socijalističke partije Srbije Snežana Paunović rekla da će predložiti da se o njemu razgovara u plenumu.
Ipak, odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenio je da je predlog zakona u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Srbije, objavljeno je na sajtu republičkog parlamenta.
Opozicija: Kriva je vlast
Krivca za neodržavanje sednice na kojoj bi se raspravljalo o predlogu zakona o zabrani iskopavanja litijuma i bora, opozicija vidi u predstavnicima vlasti.
Predsednik Demokratske stranke i narodni poslanik Zoran Lutovac izjavio je da je opozicija na sednici o rebalansu budžeta ukupno potrošila četvrtinu vremena predviđenog za raspravu.
"Ostalo vreme su trošili ministri i poslanici vladajuće koalicije...Ideja je bila da se ubacivanjem zakona o rebalansu potroši vreme predviđeno za litijum, a da oni optuže opoziciju da je ona kriva za to", ocenio je Lutovac.
Poslanik Demokratske stranke Srđan Milivojević izjavio je da će, pošto nema rasprave o litijuma, biti protesta i dodao da će se sa svim ekološkim organizacijama i udruženjima sastati u Gornjim Nedeljicama, gde kompanija "Rio Tinto" planira otvaranje rudnika litijuma, kako bi dogovorili naredne korake.
Predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić izjavio je da je namera poslanika vladajuće većine da oni budu ti koji će biti ovlašćeni za predlaganje zakona na sednici i da tačka o litijumu bude na sednici sa svim drugim tačkama.
"Oni se igraju sa institucijama i sa nama koji smo u njima", ocenio je Aleksić.
Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas izjavio je nešto kasnije u skupštinskom plenumu da je suština svih pokušaja Ane Brnabić i poslanika vlasti da izbegnu sednicu Skupštine Srbije o litijumu, u tome što toj sednici ne može da prisustvuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
„Višesatna obraćanja ministara, iživljavanje zloupotrebom Poslovnika i procedura, ponavljanjem laži da je opozicija opstruisala tekuću sednicu, sve to se svodi svodi na poruku - nema Vučića, nema sednice o litijumu“, rekao je Đilas.
Ana Brnabić je na to odgovorila nešto kasnije, tokom skupštinske rasprave, rekavši da može da se desi da na „sednicu o litijumu“ dođe predsednik Srbije, a opoziciji je poručila da tada ne pričaju kako nema ovlašćenje da dođe.
Predsednica Skupštine Srbije zaključila je sednicu Drugog vanrednog zasedanja parlamenta oko 18 časova, nakon što su usvojeni svi predviđeni akti. Sednica na kojoj treba da se raspravlja o predlogu opozicije o zabrani iskopavanja litijuma nije zakazana.
Ispred zgrade parlamenta okupili su se predstavnici inicijative "Ne damo Jadar", koji su najavili protestni skup.
Usvojeni rebalans budžeta i izmene Zakona o podršci porodicama sa decom
Poslanici Srbije Srbije usvojili su danas rebalans budžeta, koji prema izjavama ministra finansija Siniše Malog između ostalog podrazumeva povećanje novca za poljoprivredu, socijalnu politiku, prosvetu, kapitalne investicije i Vojsku, uključujući prvu ratu za borbene avione "rafal" i deo investicija za uvođenje redovnog vojnog roka naredne godine.
Od 193 poslanika koji su glasali, 136 je bilo za usvajanje zakona, protiv je bilo šest, niko nije bio uzdržan, a šest poslanika nije glasalo.
Nijedan od više desetina amandmana opozicije nije prihvaćen.
Usvojene su i izmene Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, koji predviđa da majke koje su se porodile od početka ove godine dobijaju 500.000 dinara za prvo dete, 600.000 za drugo, 2,28 miliona za treće 3,18 miliona dinara za četvrto dete.
Od 195 prisutnih poslanika, za usvajanje zakona glasala su 184, jedan je bio protiv, niko nije bio uzdržan, a nije glasalo 10.
Ministarka za brigu o porodici i demografiju Milica Đurđević Stamenkovski rekla je, obrazlažući predlog zakona, da je ulaganje u populacionu politiku investicija koja će se višestruko vratiti, a navela je i da će se smanjiti procedure za ostvarivanje dodataka.
Novi talas protesta protiv planova za rudarenje litijuma u Srbiji počeo je 28. juna u Loznici, u čijoj blizini međunarodni rudarski gigant "Rio Tinto" planira otvaranje rudnika.
Od tada su u pedesetak gradova Srbije održani protesti građana koji se protive eksploataciji litijuma i bora zbog, kako ističu ekološke organizacije, velikog rizika po životnu sredinu.
Vlada Srbije je tokom poslednjih meseci odlučila da nastavi sa projektom izgradnje rudnika Rio Tinta i "vrati ga u život", iako je pre dve godine, pod pritiskom ekoloških protesta, bio stopiran.
Ekološki aktivisti takođe podsećaju da se kompanija "Rio Tinto" tokom svoje duge istorije suočila sa više optužbi da uništava životnu sredinu ili krši ljudska prava.
Sa druge strane, Rio Tinto, koji u Jadru planira podzemni rudnik litijuma, postrojenje za preradu i odlagalište jalovine, više puta je saopštio da je projekat ekološki bezbedan.
Međutim, brojni stručnjaci iz zemlje i inostranstva ukazuju da u procesu eksploatacije litijuma neizbežno dolazi do ekoloških posledica, pre svega do zagađenja rečnog sliva i zemljišta.
Britansko-australijska kompanija tvrdi da projekat "Jadar" može bezbedno da se razvija uz poštovanje domaćih i međunarodnih standarda i uz minimalni uticaj na životnu sredinu.
U dolini reke Jadar kompanija Rio Tinto je 2004. pronašla jadarit, mineral koji sadrži litijum i bor i planira da otvori rudnik koji bi godišnje proizvodio oko 58.000 tona litijum karbonata.
Prema poslednjim najavama vlasti u Srbiji, taj rudnik bi mogao da počne sa radom 2028, pod uslovom da kompanija ispuni ekološke propise i dobije neophodne dozvole.
Srbija je 19. jula sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i sa Evropskom unijom potpisala Memorandum o kritičnim sirovinama, koji predviđa ceo proizvodni lanac – od kopanja litijuma u Rio Tintovom rudniku u dolini reke Jadar, do proizvodnje baterija za električna vozila.
U izveštaju su korišćeni pojedini materijali agencije Fonet
