Apelacioni sud u Beogradu okončao je suđenje beloruskom aktivisti Andreju Gnjotu. Sudska odluka o tome da li će biti izručen Belorusiji, koja ga potražuje, trebalo bi da bude saopštena najkasnije za mesec dana, navode Gnjotovi advokati.
On se od početka juna nalazi u kućnom pritvoru u Beogradu gde iščekuje pravosnažnu odluku Srbije o njegovom izručenju. Viši sud u Beogradu je dvaput odlučio da Gnjot treba da bude izručen, on se na tu odluku žalio i slučaj je dospeo pred Apelacioni sud.
Iako je Interpol ukinuo poternicu koju je za Gnjotom izdala Belorusija, tužilaštvo je tokom današnjeg ročišta ostalo pri stavu da su ispunjeni svu uslovi za izručenje Gnjota, dok su on i njegovi advokati izjavili da bi njegovo izručenje značilo zatvor, mučenje, a možda i smrtnu kaznu.
Kako prenosi Insajder.net, tužiteljka Aleksandra Grbović predložila je da se žalbe odbrane odbiju, jer je kako navodi, Viši sud utvrdio da postoje svi pravni uslovi za njegovo izručenje.
Osvrćući se na žalbu odbrane, u kojoj piše da „sud nije sa dovoljno dokaza potkrepio odluku o izručenju, odnosno da nisu prikazani dokazi koji ukazuju da postoje osnovi sumnje da je Gnjot krivično delo utaje poreza koje mu se stavlja na teret“, Grbović je rekla da to nije tačno i da je sve uredno potkrepljeno.
Andrej Gnjot je u obraćanju pred sudom izjavio da nije počinio nikakvo krivično delo i da ga vlasti u Belorusiji traže zbog njegovih političkih stavova.
„Da sam utajio 300.000 eura poreza, za šta me tereti Minsk, bio bih bogat, ne bih došao da radim u Srbiju”, rekao je Gnjot odgovarajući na optužbe koje stižu iz Belorusije da je za njim izdata Interpolova poternica zbog navodne utaje poreza.
On je ponovio da su njegov status političkog zatvorenika potvedile i međunarodne organizacije za ljudska prava i istakao da je u "Srbiju došao da radi pošteno i snima reklamu, a da je umesto toga proveo sedam meseci u zatvoru, u uslovima kao pravi kriminalci".
Beloriuski aktivista upozorava da će njegovo izručenje Belorusiji predstavljati smrtnu presudu i tvrdi da je od 2020. godine u beloruskim zatvorima umrlo 25 političkih zatvorenika.
"Upoznao sam Srbiju sa različitih strana. I više sam video dobrih strana. Moje oči i moje srce su i dalje otvoreni, uprkos patnjama koje su mi nanete. Vidim zemlju u srcu Evrope na koju se ne treba stideti – i to je Srbija. Vidim dobre i plemenite ljude na koje se možete ponositi – to su Srbi. Ne smete dozvoliti da vama diktatura Lukašenka upravlja. Ne smete poslati nevinu osobu u smrt. Ova mala greška će postati velika neizbrisiva mrlja u istoriji moderne, nezavisne Srbije!", naveo je Gnjot pred sudom.
Beloruski aktivista je na kraju apelovao: "Molim vas, sačuvajte moj život. To je tako lako uraditi!"
Pre početka suđenja ispred Apelacionog suda okupilo se manji broj građana koji su došli da pruže podršku Andreju Gnjotu i traže od suda da odbaci zahtev za njegovo izručenje Belorusiji.
„Od Apelacionog suda se očekuje da pusti na slobodu beloruskog aktivisti Andreja Gnjota kako bi mogao da napusti Srbiju“, izjavio je medijima Petar Nikitin, osnivač Ruskog demokratskog društva.
Kako je objasnio Nikitin protest ne treba shvatiti kao pritisak na sud, već kao potez kojim se ističe da se od Alepacionog suda očekuju pravda i pravo koju Viši sud nije pokazao.
„Verujem da će Apelacioni sud postupati drugačije, po pravdi, zakonu i ljudskosti, i da će osloboditi Gnjota da napusti Srbiju u kojoj ne živi", izjavio je Nikitin.
Inače, uoći sudskog postupka velika grupa evropskih reditelja, glumaca i drugih umetnika uputila otvoreno pismo Apelacionom sudu i ministarki pravde Srbije Maji Popović u kome ih pozivaju da zaustave izručenje beloruskog aktiviste Andreja Gnjota.
