Evropski komesar za susedsku politiku i proširenje Oliver Varhelji poručio je da normalizacija odnosa sa Kosovom, kao i napredak u oblasti vladavine prava su i dalje najvažnija pitanja za Srbiju i to će određivati brzinu procesa pridruživanja Srbije Evropskoj uniji.
Predstavljajući u Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta godišnji paket proširenja, Varhelji je ocenio da je Srbija ispunila uslove za otvaranje klastera 3 i 4 u pregovorima o članstvu.
Brnabić i Žoifre o izveštaju EK
Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da je godišnji Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu pristupanja EU, kako se izrazila, daleko najbolji koji je Srbija imala u poslednjih nekoliko godina.
"Postoje još uvek neke stvari oko kojih razmišljamo drugačije i ne vidimo isto i oko kojih smo imali neke mnogo konkretnije rezultate nego što su prikazani u samom Izveštaju o napretku. U nekim aspektima sam očekivala još povoljniji Izveštaj, ali kako god bilo, izuzetno smo zadovoljni što je ovim Izveštajem o napretku konstatovan napredak u skoro svim oblastima", rekla je Brnabić na konferenciji za medije u Vladi Srbije pošto je kopiju izveštaja predao šef delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre.
On je rekao da će Evropska komisija nastaviti da prati stanje u oblasti vladavine prava i dijalog sa Kosovom, što će kako je rekao, utvrditi tempo daljeg napretka u procesu pristupanja.
"Neophodno je da se ulože napori na primeni svih prethodnih dogovora kao bi se postigao sveobuhvatni pravno obavezujući sporazum sa Kosovom. To je krucijalno, urgentno da bi obe strane napredovale na svom putu ka EU", rekao je Žiofre.
Prema njegovim rečima, Unija podržava Srbiju da otvori dva klastera.
"Važno je da Srbija sprovodi reforme u oblasti vladavine prava, borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, u oblasti slobode medija, slobode izražavanja.Nastavak reformi je zaista važan", rekao je šef delegacije EU u Srbiji.
Žiofre je dodao da primena preporuka u vezi sa izborima predstavlja važan aspekt koji treba da se nastavi - kao i mere definisane međustranačkim dijalogom.
Govoreći o situaciji u Srbiji, Varhelji je rekao da postoji obnovljena posvećenost reformama, a rad na ustavnim amandmanima za jačanje nezavisnosti sudstva je na pravom putu i treba da budu završene do kraja ove godine.
"Srbija treba da nastavi produbi reforme vezane za borbu protiv korupcije, slobodu medija, procesuiranje ratnih zločina i borbu protiv organizovanog kriminala", dodao je Varhelji.
On je čestitao na uspešnoj misiji i postizanju dogovora Tanji Fajon i Vladimiru Bilčiku, koji su kao poslanici Evropskog parlamenta posredovali u međupartijskom dijalogu u Srbiji.
Takođe, Varhelji je podsetio da je Evropska unija obezbedila regionu Zapadnog Balkana 3,3 milijardi evra vanredne pomoći za saniranje posledica pandemije koronavirusa i skoro tri miliona doza vakcina.
"Mi smo ubeđeni da je Zapadni Balkan deo iste Evrope i da treba da bude bude deo Evropske unije. Mi delimo istu istoriju, delimo isti kontinent, delimo iste interese i iste vrednosti. Evropska unija nije kompletna bez Zapadnog Balkana", naglasio je Varhelji predstavljajući godišnje izveštaje o napretku zemalja regiona i dodao da su izveštaju za 2021. godinu pokazali da ima napretka, ali da je potrebno i da Spoljnopolitički komitet nastavi sa svojom važnom ulogom.
Sednici je prisustvovala i ambasadorka Srbije pri EU Ana Hrustanović.
Ispuniti merila vezana za vladavinu prava u Crnoj Gori
Tokom predstavljanja dela izveštaja o Crnoj Gori komesar Varhelji rekao je da su se Crna Gora i Srbija saglasile da proces pristupanja nastave po novoj revidiranoj metodologiji. Kako je ukazao, Crnoj Gori je trenutno obezbeđen okvir za pregovore, što je prioritet kada su pregovori o članstvu u pitanju.
“Imamo privremena merila za vladavinu prava u poglavljima 23 i 24, Crna Gora treba da intenzivira napore da bi rešila probleme posebno u kritičnim oblastima slobode govora, slobode medija, i da se bori protiv korupcije i organizovanog kriminala bez da se ponište prethodno ostvarene pravosudne reforme”, rekao je Varhelji.
Upitan koja je najvažnija stvar koju Crna Gora treba da uradi, Varhelji je odgovorio da postoji dug spisak stvari koje je potrebno uraditi u vezi sa klasterima.
“To uključuje temeljna prava, borbu protiv korupcije, slobodu izražavanja, disciplinski okvir za sudije, reformu pravosudne mreže, borbu protiv korupcije, javni servis treba reformisati…”, rekao je i dodao da sve to treba ispuniti i završiti pre nego sto se može razmišljati o zatvaranju poglavlja.
Varhelji o Kosovu: Dijalog ključan za ceo region
Komesar za proširenje EU rekao je da je do smirivanja napetosti između Beograda i Prišine potrebno doći, kako se izrazio, malim koracima koji se dešavaju na terenu - koji omogućavaju sigurnost i bolji život građanima.
"Zato želim da dvostruko naglasim važnost regionalnog tržista kroz koje možemo mnogo više postići bez da stalno ponavljamo iste sukobe između ove dve strane", rekao je Varheji poslanicima Evropskog parlamenta tokom predstavljanja izveštaja.
Taj zvaničnik EU istakao je da je dijalog Beograda i Prištine ključan za evropsku perspektivu obe strane, ali i za stabilnost celog regiona.
"Potrebno je da se obe strane konstruktivno angažuju na postizanju pravno obavezujućeg i sveobuhvatnog dogovora o normalizaciji. Jednostrane i nekoordinisane akcije koje ugrožavaju stabilnost moraju biti izbegnute", poručio je Varhelji u Strazburu.
On je podsetio da je Crna Gora otvorila sva pregovaračka poglavlja i naglasio da bi sledeći korak u preegovorima bio da ta poglavlja počnu da se zatvaraju.
Bilčik: Godina stagnacije za CG, potrebna jasna proevropska vizija
Kopredsjedavajući parlamentarnog odbora EP za stabilizaciju i pridruživanje sa Crnom Gorom Vladimir Bilčik rekao je da je Crna Gora dugo godina bila predvodnik u procesu pridruživanja, ali je tokom protekle godine stagnirala.
"Moramo vidjeti jasnu proevropsku akciju političara u Crnoj Gori, a ne samo deklarativne izjave o Evropi. Kako bi ostvarila vodeću poziciju zemlje u regatnoj trci, Crnoj Gori su potrebna predvidljiva i stabilna politička klima i institucije, koji takođe pogoduju procesu reformi", naveo je Bilčik.
On je naglasio da ključni zakoni u oblasti pravosuđa i izborne reforme moraju biti usvojeni u duhu konsenzusa i u skladu sa najboljom evropskom praksom.
"U suprotnom, želje ogromne, proevropske većine građana Crne Gore će ostati bez odgovora", zaključio je Bilčik, prenosi RTCG.
“S tim je Vlada u potpunosti upoznata i nadamo se da će se to i ostvariti”, rekao je Varhelji.
Potrebna potpuno funkcionalna BiH
Evropski komesar za susedsku politiku i proširenje EU, upitan je nakon izlaganja izveštaja Evropske komisije, o reakcijama zvaničnika Unije na, kako je naznačeno, pretnje po mir i stabilnost u BiH, kao i hoće li biti sankcionisani oni koji rade protiv Dejtonskog sporazuma.
"Unija podržava Dejtonski sporazum i očekuje da svi akteri u potpunosti poštuju i primenjuju sve odredbe Dejtonskog sporazuma. Potrebna nam je potpuno funkcionalna Bosna sa svim državnim institucijama. Zato smo pozvali sve aktere da ispune ove zahteve", poručio je Varhelji u svom odgovoru.
Inače, Bosna i Hercegovina je u izveštaju EK najlošije ocenjena u poređenju sa ostalim zemljama Zapadnog Balkana. U dokumentu je ukazano da nema napretka u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, reformi izbornog procesa slobodi izražavanja, niti spoljnim odnosima, a zabeleženo je nazadovanje u oblasti javne nabavke.
Kada je reč o političkim kriterijumima, navodi se da su zakonodavna i izvršna vlast imale slab učinak zbog političke polarizacije i poremećaja uzrokovanih pandemijom.
Za kredibilitet Unije važni pregovori sa Albanijom i Severnom Makedonijom
Oliver Varhelji je ukazao da je odlaganje zvaničnog početka pristupnih pregovora s Albanijom i Severnom Makedonijom imalo negativan uticaj na kredibiltet EU.
"Bilateralna pitanja između Severne Makedonije i Bugarske potrebno je rešiti što pre. Zemlje članice EU treba da usvoje pregovaračke okvire, pa da se prve međuvladine konferencije održe tokom ove godine - što je važno za kredibiltet Unije", poručio je komesar za susedsku politiku i proširenje Evropske unije.
